Bila sam na brojnim prvenstvima, od državnog u Bačkoj Palanci, preko Vojvođanskog, pa sve do nekih regata. Najviše volim kada sam još sa nekim u kajaku, jer mi je dosadno kad sam sama. Obično se takmičim u trkama na hiljadu metara, to je u jednosedu, dok se u dvosedu ili u četvercu takmičimo na 500 metara. Iako kažu da je ovo fizički težak sport, ja to ne osećam kao neko fizičko opterećenje, nego više kao zabavu i razonodu – kaže Gorana Stanimirović, učenica škole iz Sremske Rače
Piše: S. Mihajlović
Učenica četvrtog razreda Osnovne škole “Branko Radičević” u Sremskoj Rači Gorana Stanimirović, već skoro tri godine aktivno trenira kajak u klubu “Filip Višnjić” u Višnjićevu. Kaže da je prvi put u kajak sela na nagovor svoje starije sestre Vladane iz Bosuta, koja se takođe aktivno bavi ovim sportom već više godina.
– Kada sam probala da vozim kajak to mi se jako dopalo i odlučila sam da počnem da treniram ovaj sport. Idem na treninge dva do tri puta nedeljno, a kada je sezona onda jednom dnevno. Uglavnom me vozi mama, pošto od Rače do Višnjićeva ima 15 kilometara u jednom pravcu i nemam drugačiji način da stignem do tamo. Treninzi mi traju sat i po, ali ipak i pored toga uspevam da završim i sve školske obaveze, jer dobro isplaniram svoje vreme. Odličan sam đak, a naredne školske godine prelazim u školu u Bosutu, tako da ću da putujem svakodnevno do škole. Ipak, to me neće sprečiti da se i dalje bavim kajakaštvom, pošto je to moja velika ljubav – kaže Gorana Stanimirović iz Sremske Rače.
A koliko je uspešna u sportu, govore o tome i rezultati koje je ostvarila, a za koje je osvojila pregršt medalja – ima ih čak 20.
S obzirom da se zbog svojih godina do sada uvek nadmetala sa starijima od sebe, Gorana veruje da joj je to bio odličan trening i iskustvo za dalje, jer će u narednoj sezoni da se takmiči sa svojom generacijom.
-Najviše mi se u ovom sportu sviđa to što sam stalno na vodi, što upoznajem dosta novih prijatelja, a takođe srećna sam i kada osvojim neku medalju. Bila sam na brojnim prvenstvima, od državnog u Bačkoj Palanci, preko Vojvođanskog, pa sve do nekih regata. Najviše volim kada sam još sa nekim u kajaku, jer mi je dosadno kad sam sama. Obično se takmičim u trkama na hiljadu metara, to je u jednosedu, dok se u dvosedu ili u četvercu takmičimo na 500 metara. Iako kažu da je ovo fizički težak sport, ja to ne osećam kao neko fizičko opterećenje, nego više kao zabavu i razonodu – kroz osmeh kaže Gorana.
Inače, iako je Rača malo selo, učenici i učiteljice ovde imaju sve uslove za rad kao i u matičnoj školi u Kuzminu. Jedino nemaju salu, ali to je nešto što nedostaje i većim školama nego što je ova u Rači. Ove godine ima manje đake nego prošle godine.
– Sada imamo 11 učenika, dvoje manje nego prošle godine, ali zato imamo troje prvaka, za razliku od prošlog septembra kada je u školske klupe seo samo jedan prvačić. U narednih sedam osam godina imaćemo konstantno taj broj, desetak učenika, tako da nema brige za opstanak škole – rekla nam je učiteljica Dušica Erdeljan.
Tekst je napisan u sklopu realizacije projekta „Kakve su nam škole, takva su nam sela” koji se finansira iz budžeta Grada Sremska Mitrovica.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
