Skolaci (1)

Manđeloški mališani o svojoj školi

- Naučio sam i brojeve i slova. Znam i da čitam, a od svih predmeta najbolje znam matematiku. Imam mnogo drugova, od kojih su najbolji Rale, Boban, Neša i Stojan, a dobri su mi i ostali sa kojima se družim i igram u školi i posle škole, kaže Petar Apić

Piše: S. Lapčević

„Au što je škola zgodna, leči lenjost i samoću“ stihovi su kojom počinje ona čuvena pesma koju svaki školarac nauči tokom osnovnog obrazovanja. Mnogima je to zaista tako, a pre svega to važi za mlađe naraštaje koji u školi stiču prve drugove, uče prva slova, brojeve… upoznaju svet. Za njih ona zaista jeste druga kuća i mada je pitanje da li im je žao što „ne radi noću“, susreti sa novim otvaraju i nove vidike, postavljaju stazu za dug put u budućnost.

Mandjeloska (1)Manđeloška škola „Slobodan Bajić Paja“ jedna je od onih koje uprkos svim problemima sela uspešno radi i razvija se. O tome koliko je škola važna, najbolje svedoče mališani, Lena Trnić, Lara Katić i Petar Apić. Za njih škola jeste druga kuća, poprište na kojem se lome koplja igre i učenja. Baš kako bi to trebalo da bude, da bi deca lakše stekla neophodna znanja.

Direktorka škole Ankica Jevtić ističe da “Bajićeva” veliku pažnju poklanja upravo školarcima na selu, trudeći se da im različitim programima školovanje učini lepšim i koliko god je moguće, bližim školovanju u gradu. Rezultat takvog rada, smatra ona, jesu odlični uspesi koje ova deca postižu, kao i kreativnost mladog naraštaja.

Lena Trnic (1)Lena ide u prvi razred i priznaje da voli da je u školi. Voli ona i kuću, ali druženje sa vršnjacima u učionici i van nje ne može da zameni više ništa.

– Naučila sam mnogo slova i brojeva, znam da čitam i volim da se družim sa drugarima. Već imam i najbolju drugaricu, to je Aleksandra Kočić sa kojom volim da delim sve što imam, a i ona sa mnom. Pored škole volim i gimnastiku, kaže Lena.

Lara (1)Da u školu treba ići i da je učenje zlata vredno, sigurna je i Lara Katić. Do sada, ona je naučila mnogo slova i brojeva, a stekla je i drugare i drugarice.

– Učimo puno slova i vežbamo da čitamo i trudimo se da bolje pišemo i budemo dobri drugari. Volim da učim i da dolazim u školu. Puno toga radimo zajedno pa smo svi postali drugari, kaže sa osmehom Lara.

PEtar (1)Puno slova, poput svojih drugarica, naučio je i Petar Apić. I on voli dolaske u školu, što se ne bi moglo reći za rane ustanke i putovanje do zgrade u kojoj ga čekaju učiteljice, učitelji i vršnjaci.

– Naučio sam i brojeve i slova. Znam i da čitam i najbolje znam matematiku od svih predmeta. Imam mnogo drugova, od kojih su najbolji Rale, Boban, Neša i Stojan, a dobri su mi i ostali sa kojima se družim i igram u školi i posle škole, kaže Petar.

Tekst je napisan u sklopu realizacije projekta „Kakve su nam škole, takva su nam sela” koji se finansira iz budžeta Grada Sremska Mitrovica.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Kategorije Projekti Sremska Mitrovica