Занатство и трговина

Ruka ruci, pa pod šatru na muziku

Nema toga što se na vašaru nije prodavalo i što nije nalazilo svoga kupca. Bilo je tu svega i svašta se moglo sresti, od vračara i gatara pa do lopova. Mnogo ljudi, mnogo para, pa su i lopovi uvek tražili svoju priliku.

Piše: M. Ninković

Хаџи Божидар ПауковићPoveljom carice Marije Terezije od 20. jula 1747, Ruma je stekla  status slobodne varoši – Trgovišta, sa pravom na održavanje nekoliko godišnjih vašara i nedeljnih pijaca. Iste godine, 10. oktobra, održan je prvi vašar u Rumi uz učešće velikog broja trgovaca i zanatlija sa svih strana. Privilegija koju je Ruma dobila, sastojala se u tome da se četiri godišnja vašara sa njima pripadajućim stočnim pijacama, sa Mitrovice i Jarka, koji su ostali u novoformiranoj Vojnoj granici, prenose na Rumu. Vašari su se održavali na Cveti, Spasovdan, Miholjdan i na Svetog Petra i Pavla. Pored godišnjih vašara, svake subote su održavane pijace. Neko vreme posle Drugog svetskog rata, od 1957 godine, vašar je održavan svake prve srede posle prvog u mesecu, dok se nije prešlo na današnji režim svakog trećeg u mesecu, ma koji dan on padao. Mnogo toga se promenilo, iščezlo i nestalo, ali je vašar ostao da traje.

Rumski vašar je kao ekonomski, kulturološki i sociološki fenomen, poput magneta privlačio i rumskog hroničara i publicistu Hadži Božidara Paukovića (83), neumornog i uvek znatiželjnog istraživača prošlosti koji je, na svoj osoben način, gotovo 50 godina, istrajavao u nameri da otkrije, prikaže i oživi duh vremena one stare Rume. Prijatno miholjsko sunce obasjalo je njegovu terasu u Gerontološkom centru „Srem“ čiji je postao korisnik i dok razgovaramo sa vidnim žarom u očima iz svog ugla nudi još jedno viđenje nadaleko čuvenog Rumskog vašara.

Dalmatinci kupovali samo mršave krave

Сточна вага на вашару- Uvek sam se trudio da Rumu upoznam iz više različitih aspekata, a jedan od izuzetno važnih je svakako i vašar. Rumski vašar je institucija koja je imala svoj veliki ugled na teritoriji čitave bivše Jugoslavije. Tu su dolazili trgovci iz Hrvatske, Slovenije, Makedonije, stizali su iz raznih krajeva Srbije, Vojvodine i sa Kosova. Moj otac je u svom radnom veku, 20 godina proveo kao direktor rumskog „Komunalca“, preduzeća koje je i danas zaduženo za organizaciju vašara. Uz njega sam na vašaru bio uvek, a čak sam jedno vreme naplaćivao trošarinu. Na licu mesta sam bio i zbog toga što je moja baka imala kuću u Jelenačkoj ulici, u naselju Breg, gde se vašar i održava. Mnogo toga je ostalo zanimljivog iz susreta sa ljudima iz raznih krajeva. Interesantni su mi bili kupci koji su stizali iz Dalmacije, koji su na vašaru u Rumi isključivo kupovali mršave krave. Morao sam da saznam zašto to čine i dobio sam odgovor da su im te krave trebale da bi kod kuće, na moru, kuvali domaću supu. Mnogi Rumljani vašar posećuju već drugog u mesecu, kada pristižu prvi ugostitelji da postave svoje šatre, licideri, trgovci koji dovoze svoju mehanizaciju. Poznavao sam jednog ugostitelja iz Čačka koji je na vašar u Rumu dolazio neprekidno 50 godina. Intersantno je da su pre 250 godina na vašaru, bili prisutni i trgovci iz Rusije, „moskovi“. Oni su donosili iz Rusije bogoslužbene knjige koje su Rumljani kupovali i poklanjali manastirima. Kada je Dositej Obradović došao u manastir Hopovo, zatekao je neke od ovih knjiga.

Nisu isto panađur i vašar

Румски вашар некадаPauković se ne slaže sa poistovećivanjem termina panađur i vašar i kaže da je panađur vašar koji je isključivo vezan za određene verske datume. Kao primer pominje Šabački vašar koji se uvek održava za Malu Gospojinu ili vašar u Valjevu za Ilindan, odnosno Miholjdan i ističe da je Rumski vašar uvek bio trgovački vašar i nije imao tako uske veze sa crkvom. Dok sunce greje sve jače, ne hajući za godišnje doba i kalendar, prebira čika Boško po sećanju, nemirno se nameštajući na stolici. Setio se i Rusa koji su u jednom periodu posećivali vašar, a glavna roba koju su prodavali bile su naočare i gume, pa čak i lekove koje bi spakovali u kesice i nudili u rinfuzi.

– Nema toga što se na vašaru nije prodavalo i što nije nalazilo svoga kupca. Bilo je tu svega i svašta se moglo sresti, od vračara i gatara pa do lopova. Mnogo ljudi, mnogo para, pa su i lopovi uvek tražili svoju priliku. Jedna grupa momaka sa Brega, koje su ljudi zvali alvadžije, krala je od licidera svilene bombone i kretoš, žutu alvu. Policija ih je ubrzo otkrila i da bi ih uplašila, odvela ih je u stanicu gde su na zidu visili okačeni pendreci, različite debljine i dužine. Sve se završilo plačem i obećanjem momaka da više nikada neće na krađu ni pomisliti, a kamoli nešto slično uraditi. Preseli su im izgleda slatkiši i alve zauvek (smeh). Sećam se i trgovaca konjima koji su stizali iz Slovenije. Oni su pokupovali veliki deo konja sa vašara, ali to nisu bili radni konji, nego konji koji su prodavani za klanje. U Sloveniji se konjsko meso kupovalo i prodavalo, dok je u Sremu postojala samo jedna klanica. Na vašaru je uvek dežurao veterinar u ceduljarnici, da bi pregledao stočni pasoš koji je svaka životinja morala da ima. Uz tu ceduljarnicu se nalazila i stočna vaga. Običaj je bio, a ostao je i do danas, da se tokom cenkanja, prilikom prodaje konja, brojnim udarcima dlana u dlan, kupac i prodavac rukuju dok ne potvrde pazar.

Spomenik pastiru

Занатство и трговинаPauković kaže da se nekada na prostoru današnjeg Velikog parka prema naselju Breg, održavala trgovina jaganjcima i ovcama. Na tom mestu je bio podignut i spomenik pastiru, koji je kasnije uklonjen, ali je ostao postament. Novo vreme donelo je na vašar i novu robu za prodaju. Nekada su se prodavale kotobanje, merdevine, buradi. Te buriće su donosili traksleri, drvorezbari uglavnom sa područja Bačke. Sve su ređi i krznari na današnjem vašaru, koji su, u ono vreme, prodavali popularne pršnjake, a opančara gotovo da više i nema. U Rumi je ranije bilo 6-7 sedlara koji su pravili muška i ženska sedla. Bilo nekada, njih više kao i nekih drugih zanatlija više nema, ali vašar je ostao da traje.

Pored ponude koja se kreće od igle do lokomotive, specifičnost, draž i atmosferu vašaru u Rumi, daju ljudi. Svako vreme je obeležio neki od „junaka“ i populranih likova koji su se mogli sresti na ovoj manifestaciji.

– Pamtim kada se negde posle Drugog svetskog rata, na Rumskom vašaru pojavio Mile Matijević, alijas Junak iz Like. On je o svoja prsa razbijao kamenje i razvezivao lance. Nezaboravan je bio i akrobata Dragoljub Aleksić, koji se tokom leta aviona u vazduhu držao zubima zakačen za čeličnu sajlu. Takođe je prelazio i preko sajle koja je bila razapeta u Železničkoj ulici. Vašar je uvek bio velik i gotovo da je na svakog stanovnika Rume, dolazio po jedan posetilac vašara. Nekada je u gradu bilo šest prenoćišta u koja su se smeštali ljudi koji su stizali iz Hrvatske, Bačke i drugih krajeva. Prespavaju u prenoćištu gde ostave konje i taljige, da bi već ujutro bili spremni da zauzmu svoje mesto na vašaru. Ako se napravi dobar pazar na vašaru, onda je bilo posla i za muziku. Prodavale su se najviše žitarice, konji, goveda i u nešto manjoj meri svinje. U blizini su bile smeštene kafane, da pomenem samo kafanu kod Mušickog i čekalo se ko će da plati aldomaš, odnosno čast. Dešavalo se da sav pazar ostane pod šatrom, ali i to je vašar.

Magija i fenomen

Ruma je nekda imala 72 kafane, tri hotela, šest svratišta, pet prenoćišta, sedam bioskopa, 18 taksi fijakera, hipodrom, mačevalački i teniski klub, gradski orkestar. Rumski vašar je takođe bio nešto što je predstavljalo atrakciju koja je privlačila brojni i šaroliki svet, koji su i sam vašar činili takvim. Sve ovo je u svojih objavljenih 16 knjiga hronika i publikacija, zabeležio rečju, fotografijom, plakatom, dokumentom, Hadži Božidar Pauković, „kopajući“ po arhivama, slušajući ljudske priče i sudbine. Tragao je, pronašao i sačuvao mnogo toga što je bilo prekriveno paučinom i prašinom i leželo zaboravljeno po raznim tavanima, u starim škripavim ormarima i kredencima. Beležio je da ostane zapisano, da traje i živi, baš kao što živi magija i fenomen vašara, jednog od obeležja Rume, i one stare i ove nove, koju voli.

U čast vašara

Povodom ovogodišnjeg obeležavanja jubileja 270 godina Rumskog vašara, Zavičajni muzej je upriličio tri programa, počevši od stručnog skupa Etnološke sekcije Muzejskog društva Srbije, sa temom „Tradicija vašara i sabora u Srbiji“, preko projekcije dokumentarnog filma o vašaru i izložbe „270 godina Rumskog vašara (1747 – 2017)“ i prateće publikacije. Turistička organizacije Opštine Ruma je svoju tradicionalnu letnju manifestaciju „Rumfest“, potpuno posvetila jubileju vašara, a na nedavno održanom Međunarodnom sajmu turizma u Novom Sadu, predstavila je i tematsku brošuru pod nazivom „Vašar u Rumi – 270 godina tradicije“.

Kategorije Reportaža