– Nemamo spostveni samodoprinos, pa svi planovi zavise od novca koje ćemo dobiti iz opštinskog budžeta. Imamo spremljen projekat za renoviranje Doma kulture, ali njegova realizacija zahteva veoma mnogo sredstava, tako da ne možemo u to sami da se upustimo – kaže predsednik Saveta MZ Morović Živko Dreković
Tekst: S. Mihajlović
Foto: M. Mileusnić
U zagrljaju dve reke, Bosuta i Studve, na samo devet kilometara od opštinskog centra Šid, nalazi se Morović, za kojeg mnogi tvrde da je najlepše selo u ovoj opštini. Morović je bogat ne samo šumom i drugim brojnim prirodnim resursima, nego i istorijskim spomenicima i spomenicima kulture, među kojima se izdvajaju katolička crkva iz 13. veka i ostaci bedema srednjovekovne tvrđave iz 14. veka.
U Mesnoj zajednici u Moroviću kažu da su, osim na ove spomenike kulture, veoma ponosni i na glavno obeležje ovog sela, a to su mostovi na Studvi i Bosutu. Međutim, kako kaže Živko Dreković, predsednik Saveta MZ, za njihovo održavanje potrebno je dosta novca, kojeg selo nema, s obzirom da ovde ne postoji mesni samodoprinos – stari je istekao, a novi nije izglasan.
Oštećena oba mosta
– Trebalo bi sanirati dva mosta koja su veoma oštećena. Ekipa sa Građevinskog fakulteta u Novom Sadu izvršila je pregled mostova, izradila elaborat za projektnu dokumentaciju, ali nama nedostaje novac da bi taj posao uradili. Za saniranje oba mosta potrebno je oko 90 miliona dinara, što su za nas jako velika sredstva i bez pomoći pokrajinskih i republičkih fondova nećemo uspeti to uraditi. Jako je teško kad nemate sopstvenih sredstava, nego zavisite od opštinskog budžeta. Pokušavamo da se snađemo, a ponekad nešto uspemo da uradimo i zahvaljujući donaciji naših meštana. Tako su nam nedavno bračni par koji živi u inostranstvu Željko i Elvira Ćirković pomogli da okrečimo kapelu, a za naredni period imamo u planu da okrečimo Dom kulture, u kome se nalaze i prostorije Mesne zajednice i Udruženja žena. Takođe, planiramo da saniramo i stočno groblje i da uredimo kanalsku mrežu. Sve to zavisi od novca koje ćemo dobiti iz opštinskog budžeta. Imamo spremljen projekat za renoviranje Doma kulture, ali njegova realizacija zahteva veoma mnogo sredstava, tako da ne možemo u to sami da se upustimo – objašnjava predsednik Saveta MZ Morović Živko Dreković.
Dva udruženja
Prema njegovim rečima, u poslednjih godinu dana dosta mladih je otišlo iz ovog sela u potrazi za boljim životom, jer ovde nemaju mogućnosti za zaposlenje. Mladi u Moroviću imaju malo mesta i za izlazak, s obzirom da u selu postoje samo kafić, ćevabdžinica i jedan restoran. Među ugostiteljskom ponudom je i etno kuća “Gagijevo sedlo”, na obali Bosuta.
U ovom selu veoma su aktivna dva udruženja koje pomažu Mesnoj zajednici u svim prilikama. To su Udruženje žena “Morovićanke” i Udruženje “Miloš Obilić”.
Predsednica “Morovićanki” Zorica Senić kaže da žene iz ovog Udruženja predstavljaju svoje selo i šidsku opštinu na brojnim manifestacijama širom zemlje, a najduže, već više od deset godina, sarađuju sa Dečijim selom.
– Ove godine smo ih posetili za Uskrs kada smo mališanima odneli kolače i slatkiše, a nakon toga smo im odneli poklone koji je donirala jedna naša članica koja živi u Salzburgu. U Udruženju nas je aktivno 15 žena, sve aktivnosti sprovodimo sopstvenim sredstvima, a pomoć nam stigne od Mesne zajednice za našu tradicionalnu manifestaciju koju organizujemo u avgustu. Od njih smo dobili i jednu prostoriju gde smo napravili našu etno sobu u kojoj se, između ostalog, nalaze i ručni radovi stari 150 godina. Tu takođe čuvamo i sve naše medalje i zahvalnice, kojih ima mnogo, a među njima su i dva gran prija koja smo osvojili na Sajmu etno hrane na kome učestvujemo svake godine – kaže predsednica “Morovićanki” Zorica Senić.
Etno imanje “Gagijevo sedlo”
Na obali Bosuta u Moroviću nalazi se etno kuća “Gagijevo sedlo”. Anđelka Pinić je zajedno sa svojim suprugom pre šest godina kupila imanje i tu otvorila etno kuću sa restoranom. Na imanju su, takođe, napravili i štalu u kojoj drže konje. Jedno vreme su ih imali čak osam, a sada ih je tu dva.
-Dugi niz godina, koliko smo suprug i ja živeli u Belgiji, svo naše slobodno vreme provodili smo u potrazi za nekim mirnim mestom u prirodi. Zajedno sa našim sinom pronalazili smo neke skrivene oaze, lutali po okolini i istraživali mesta u kojima su bile odgajivačnice konja, pošto nam je sin strastveni ljubitelj tih životinja i konjičkog sporta. Vremenom smo shvatili da sve ono što tražimo tamo imamo u našem rodnom Moroviću i doneli smo odluku da se vratimo u zavičaj. Vukla nas je želja da budemo svoj na svome, da probamo da uradimo nešto tamo odakle potičemo i nakon 16 godina spakovali smo kofere i doselili se ovde. Sin nas je podržao u tome, tako da smo došli svo troje zajedno. On sada studira Veterinarski fakultet u Novom Sadu, nastavio da se bavi konjima i veoma je srećan kada dođe u Morović – ovako o svojim motivima da Belgiju zameni Morovićem priča Anđelka Pinić.
Kaže da su najpre imali ideju da naprave neku kuću koju bi mogli da izdaju za smeštaj turista, međutim, vremenom su to pretvorili u ugostiteljski objekat. Sada u planu imaju da naprave još par atrakcija za decu, jer im je želja da ovde bude pravi porodični kutak u kome bi roditelji zajedno sa decom uživali u prirodi. Svake godine za Uskrs za najmlađe organizuju “Tucijadu” kada se bira najlepše i najbrže jaje.
