Internet polako ali sigurno preuzima kontrolu nad rasuđivanjem deteta, dok poverenje u porodicu i školu kao institucije postepeno slabi. Mladi se u kandžama interneta osećaju sigurno i nedodirljivo, skrivajući se iza svojih profila, osećaju se moćno, postaju rečitiji, po potrebi drskiji i netolerantniji
Piše: Jelena Šuškić, profesor razredne nastave iz Šida
Pojava interneta je u velikoj meri transformisala način na koji svet funkcioniše. Na kojoj god lestvici tehnološke pismenosti da se nalazimo moramo priznati da bi bilo koji sistem bez interneta otežano funkcionisao. Dok bi se jedni odrekli svega zarad sat vremena provedenih u onlajn svetu, drugi ga smatraju ni manje ni više – otelotvorenjem zla.
Generacije koje stasavaju neki bi nazvali “generacija palčića” i zasigurno generacijom kojoj je potrošnja urođena, odnosno prirodna datost. Generacije potrošača koje ne moraju da misle već odgovore na sva pitanja nalaze pomoću nekoliko klikova, ne stvaraju nova znanja. Pre sedamnaest godina zvanično je objavljeno da je svet ušao u eru znanja u kojoj su znanje, informacija i inovativno rešenje najveći kapital. Napredujemo tehnološki, ali ne smemo dozvoliti da nazadujemo kao ljudi. Internet pruža toliko mogućnosti da je teško raspoznati pametnu upotrebu i njegovu zloupotrebu. Sedeti sa prijateljem koji neprekidno gleda u telefon nalik je zurenju u praznu tablu. Niko ne razmišlja koliko sati dnevno provodi u društvu virtuelnih prijatelja, a koliko u društvu prijatelja koji ga i fizički okružuju. Mladi se u kandžama interneta osećaju sigurno i nedodirljivo, skrivajući se iza svojih profila, osećaju se moćno, postaju rečitiji, po potrebi drskiji i netolerantniji. Za pratioca, lajk, pregled, oblače se najlepše haljine i stavljaju se ne suviše kreativne i zanimljive maske. Na internetu možemo naučiti kako se pohuje meso, kako se šminkaju oči, kako su tuđi životi idealni, kako odleteti u svemir, kako postoje centri za odvikavanje od društvenih mreža ili igrica. Internet polako a sigurno preuzima kontrolu nad rasuđivanjem deteta, dok poverenje u porodicu i školu kao institucije postepeno slabi. Savremeni način života smatra se jednim od uzroka poremećaja ponašanja kod dece. Pametni telefoni postali su nezamenljivo sredstvo za smirivanje deteta. Mladi su bez interneta nervozni, usamljeni, izgubljeni, bez telefona ne znaju šta bi sa rukama. Postoji strah da će kroz koju godinu bihejvioralna terapija postati nužda svima- učiti nešto što nam je prirodno dato, a u ovom slučaju zanemareno.
Grozdana Olujić je još šezdesetih godina predvidela krizu modernog načina života i vešto je opisivala u svojim bajkama. Spominjala je otuđene ljude, otuđenu decu željnu igre i prijatelja, koji žive u betonskim džunglama i o svetu saznaju iz svetlećih kutija. Autorka upućuje i opominje na ljudske postupke i njihove misli, govori o iskoračenju iz prirodnog, o životu kao mori.
Posao je da se na njega ide, knjige su napisane da bi se čitale i listale, zabava je kada se nešto doživi, neko upozna, ljudi postoje da bi bili inteligentni ili igrali fudbal. Verner Hercog je u svom filmu “Čujte i počujte” postavio pitanje – da li će nam uskoro, ukoliko već nije, internet doneti više štete nego koristi? Na nama je bilo da o tome odlučimo.
Tekst je objavljen u sklopu realizacije projekta „Mladi u kandžama interneta“ koji je finansiran sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
