1 Сава Јојић за својим штандом

Prestonica Fruškogorja se vinogradu poklonila

Dobro je što se pojavljuju novi, mlađi ljudi koji se bave vinogradarstvom i proizvodnjom vina, što do pre 10-15 godina nije bio slučaj. Treba da imamo što više našeg kvalitetnog vina, a ne da uvozimo neko škart vino iz Argentine, Čilea i drugih zemalja

Piše: M. Ninković

2 Иришка икебанаMuzičko – poetskom večeri, koju su organizovali Srpska čitaonica u Irigu, Društvo Irižana i udruženje „Eustahija“, uz svesrdnu pomoć Opštine Irig, započeli su u sredu, 20 septembra, jubilarni 25. Pudarski dani u Irigu. Sve do kasnih večernjih sati u subotu, 23. septembra, svakodnevno su se na više lokacija smenjivali različiti programi i sadržaji, a sve u čast vinograda i grožđa koje daje božanski nektar, vino, i u čast čuvara vinograda, pudara. Teško je i pobrojati sve sadržaje i programe od dečijeg maskembala, defilea fenjera od bundeva ulicama Iriga, izložbi likovnih i literarnih radova na temu grožđa, vina, dečijeg bazara i predstave za mališane „Peđolino“, raznih takmičenja za nabolji vinograd, nateži grozd, najbolji vinski podrum, rakiju i vino, pa do nadmetanja u pripremi najukusnijeg sremskog kolača i svakako, najbolje pripremljenog pudarskog paprikaša. Sve je bilo začinjeno muzičkim pogramima koji su bili osmišljeni tako da zadovolje ukuse različitih generacija i da zastupaju raznorodne muzičke prvce, od nastupa folklornih ansambala i narodne muzike, pa do pop i rok zvuka, u čemu je u Ribarskoj ulici, uživala brojna publika koja je prisustvovala koncertima „Amadeus benda“, Milana Topalovića Topalka i Dženana Lončarevića. Ako je i ostala dilema da li je rimski car Prob prvi čokot zasadio na brdu Glavica iznad sela Šuljam, ili je prva vinova loza krenula da niče baš iz iriške opštine, Irižani su i ovaj put bez dileme potvrdili da nije slučajno što su dobili i nose ime „Fruškogorske prestonice“. Iako se nebo zaverilo i kiša padala gotovo tri dana, organizator je za svu uloženu energiju i trud, nagrađen sunčanim subotnjim danom kada se u zgradi Opštine Irig održala svečanost i prijem za mnogobrojne goste i prijatelje. Nakon vrcavog i šaljivog pozdrava ovogodišnjeg Gospodara Pudarskih dana, Savete Kovačević, popularne Cice Sremice, „naoružane“ čegrtaljkom, klepetušom i sremačkom budžom, zvanicama koje su činili predstavnici mnogih sremskih lokalnih samouprava, Vojske Srbije, predstavnici javnog, političkog i kulturnog života Opštine Irig, čelni ljudi mesta iz regiona sa kojima iriška lokalna samouprava održava najtešnju vezu i saradnju, obratio se predsednik Opštine Irig, Stevan Kazimirović, koji je još jedno istakao značaj i važnost ove manifestacije.

Цица Пударица и председник Оптшине Ириг, Стеван Казимировић- Zahvaljujem se svima koji su došli da podrže ovu našu manifestaciju, a posebno mi je drago što su sa nama i naši prijatelji iz Dvora na Uni, Rekovca, Drvara i Bijeljine i siguran sam da će naša uspešna saradnja biti nastavljena. Pudarski dani su pre četvrt veka zaživeli kao mali, lokalni događaj. Uspeli smo da trajemo i stignemo da ovog jubileja i da Pudarski dani prerastu u turističko-privrednu manifestaciju poznatu i priznatu ne samo na prostoru Vojvodine i Srbije, nego i u regionu. Takođe smo uspeli smo da od 1992. godine, kada smo sa manifestacijom započeli, okupimo ponovo vinare u situaciji kada je vinogradstvo bilo gotovo zamrlo. Drago mi je što smo istrajali i što danas na našoj teritoriji imao 4 velike i 20-tak manjih vinarija, kao i to što u našoj Srednjoj stručnoj školi „Borislav Mihailović Mihiz“, imamo jedini u Vojvodini smer vinogradar-vinar, u kome se obrazuju budući kadrovi koji će doprineti razvoju vinogradsrstva na ovim našim prostorima, rekao je Kazimirović.

Predsednik Društva Irižana, koje je osnovalo Pudarske dane Dušan Pazarski, kaže da se u početku niko nije nadao da će manifestacija toliko opstati i danas biti prepoznatljivi znak Opštine Irig.

Најбоље бело вино- Prvi predsednik Društva Irižana Nikola Vukmanović, koji je nažalost preminuo, bio je začetnik ideje da pored Pudarskih dana, svako mesto u iriškoj opštini ima neku svoju prepoznatljivu manifestaciju. Nastojaćemo da u budućnosti manifestaciju modernizujemo po ugledu na neke slične koje su otišle daleko ispred nas, ali će ona i dalje u prvom planu imati i isticati dobre vinogradare i kvalitetno vino. U Irigu već imamo vinarije i vinogradare koji su postali značajan faktor na vinskoj mapi Srbije, a naša je namera da uključimo i afirmišemo nove, mlade proizvođače grožđa i vina, ističe Pazarski.

Nosilac titule Vinski grof, koja je nasledna i dodeljuje se nekome ko ima od 15 do 40 hektara vinograda, Sava Jojić, vlasnik vinarije „Mačkov podrum“ iz Iriga, govori uz svoj vinski štand u Ribarskoj ulici da je nakon vršačke, karlovačke i župske berbe, iriška manifestacija najstarija.

За сваког понешто- Za nas koji se bavimo poslom vinogradarenja i pravljenja vina, ovo je vrlo značajna manifestacija, ne samo za nas kao pojedince, nego za afirmaciju ovog kraja. Fruška gora je jedno od najstarijih vinogorja u Evopi od 3. veka i mnogi to zaboravljaju. Sticajem okolnosti, ovde su počele da se uzgajaju i druge kulture, što je svakako dobro, ali se ponovo afirmišu, revitalizuju vinogradi koji su bili minimizirani. Sada se javljaju se neki novi trendovi, novi ekonomski i privredni talasi i verujemo da ćemo se približiti onom nivou koji smo imali pre Drugog svetskog rata.

Kada je reč o ovogodišnjem rodu, Jojić navodi da je rod slab i kako kaže, Bog se malo odmarao, ali će zato vino biti jače i uši će se crveniti više nego što je uobičajeno. Slično razmišlja i Branislav Komazec, vlasnik vinarije „Komazec“ iz Inđije, koja je na prošlogodišnjem Međunarodnom sajmu vina u Vršcu, „Vinofestu“, za 8 svojih vina, osvojila 8 odličja.
Дише и мирише- Što se tiče samog kvaliteta grožđa biće izvrsna godina, ali će rod biti umanjen za 20-25 odsto kod belih sorti, a nadam se da će kod crvenih sorti rod biti kao i prošle godine. U vinariji proizvodimo 8-9 vrsta vina, a takav je i sortiment u samoj sadnji. Imamo blizu sedam hektara zasada, od čega je polovina pod belim, dok je crvena sorta zastupljena na drugoj polovini. Od belih sorti proizvodimo Talijanski i Rajnski rizling, zatim jednu novu sortu Palava, za koju je sav sadni materijal obezbeđen iz Italije. Od crvenih sorti tu su Merlot, Kaberne sovinjon, Kaberne Franc, Karmanere. Treću godinu smo prisutni na Pudarskim danima u Irigu i ova manifestacija svim vinarima puno znači. Dobro je što se pojavljuju novi, mlađi ljudi koji se bave vinogradarstvom i proizvodnjom vina, što do pre 10-15 godina nije bio slučaj. Treba da imamo što više našeg kvalitetnog vina, a ne da uvozimo neko škart vino iz Argentine, Čilea i drugih zemalja. Prostori na kojima su naši vinogradi su Bogom dani i to se po kvalitetu vina koje proizvodimo i vidi, naglašava Komazec.

Уз песму је лакшеU Ribarskoj ulici su, pored vinskih štandova, bili postavljeni i štandovi mnogih udruženja žena koje su bile gošće svojih prijateljica iz Iriga. Članica iriškog Aktiva žena, Anđelka Crvenković, kaže da su na jubilarnim 25. Pudarskim danima, ugostile 12 udruženja iz Srema i iz Bačke. Irižanke su na svom štandu „naređale“ isključivo domaće specijalitete, štrudle sa grožđem, rastezano, pite, kolač na kukurzovini, krofne, a mogla je da se proba i rakija od kruške, dunje, šljive. Slično je bilo i na štandu žena iz Neradina, Rivice, Jaska. Anđelka uz osmeh govori da su žene zadovoljne i atmosferom, druženjem, posetom kao i prodajom svojih proizvoda. Odmah preko puta Ribarske ulice u iriškom parku, mali vašar. Tezge sa poslasticama svih vrsta i oblika, igračke za mališane, suveniri, razne đakonije. Sa roštilja na kome se peku kobasice i ćevapi, uzdiže se dim i prepliće sa dimom od raspaljenih vatri takmičara koji su se nadmetali u pripremanju najukusnijeg pudarskog paprikaša. U brojnom muškom društvu, koje ne oskudeva u dobrom zalogaju, kapljici i šali, kutlaču drži ko drugi nego žena, Radana Vasiljević. Ova radnica iriškog „Zmajevca“, vodi računa i o pilećem paprikašu, ali i o paprikašu u kom se kuva kavurma. Ističe da je za kvalitet paprikaša najbitnija dobra priprema i dobro dinstanje, kao i kvalitet mesa. Paprikaš treba da bude dovoljno ljut da posle „traži“ dobro vino. A vina bar nije manjkalo u vinskoj „prestonici“, baš kao ni pesme, osmeha i dobrog druženja. 25. Pudarski dani, obeleženi su onako kako jubilej i nalaže. Ko nije bar jedan od četiri dana trajanja programa boravio u Irigu i posetio ovu manifestaciju, priliku za popravni imaće narednog septembra, jer dok je Fruške gore biće i vinograda, dok je vinograda biće i pudara i dok je tako biće i Pudarskih dana.

Nagrađeni

Победнички паприкаш ЗмајевцаNajbolje roze vino – Vinarija „Odrovački“, Rivica; Najbolje crveno vino – Vinarija „Carski vinogradi“, Veliki Radinci; Najbolje belo vino – Poljoprivredno gazdinstvo Branislav Komazec, Inđija; Najbolji pudarski paprikaš – Klanica „Zmajevac“, Irig; Najbolji vinograd – Sava Šućin, Irig; najbolji podrum – Sava Odrovački, Rivica; najbolji štand – Aktiv žena Jazak; najteži grozd (1.398 grama) – Vojislav Rogulja, Irig

Kategorije Irig Reportaža