Stolar Goran FOTO SREMSKE NOVINE S Lapcevic

Zlatne ruke stolara Gorana Dževera

Nekoliko godina radio je za druge, a potom je rešio da počne samostalni posao. Uložio je ljubav i znanje, dok je novčana sredstva nastojao da dobije i preko različitih fondova za subvencionisanje mladih

Piše: S. Lapčević („Sremske novine, dodatak „Fruškogorac”)

Od drveta napravi sve sto pozeli FOTO Sremske novine S LapcevicDivošanin Goran Džever bavi se preradom drveta i izradom stolarije. Gorana je ova delatnost počela zanimati još od rane mladosti, kada je bio dečak. Tad nije ni slutio da će novac za život zarađivati upravo od precizne obrade drveta.

– Sve je krenulo kad sam bio klinac, voleo sam da pravim stvari od drveta. Često sam sa drugom pravio razne igračke od drveta, brodiće, tenkove i figure neobičnih oblika. Moja mama je videla da imam talenat za ovu vrstu posla i na  njenu inicijativu, rešio sam da budem stolar. Tako sam i kući stalno pomagao dedi, pravili smo razne stvari od drveta, uvek sam se interesovao za drvo, ali mama je presudila da upišem stručnu školu. Završio sam Prehrambeno – šumarsku i hemijsku školu, smer stolar i zavoleo drvo. Kako  sam više stvari saznavao o njemu,  sve me je više i više interesovalo kako se spaja drvo, kako se lepi, kako se prave uglovi… Smatram da tada u školi nije bilo dovoljno zastupljena praksa. U prvoj godini smo imali jedan dan prakse, u drugoj dva i u trećoj tri. Malo smo naučili. Kad dođemo na vežbe davali su nam banalne stvari gde ništa nije moglo da se nauči. Mislim da bi bilo bolje da je neki majstor dolazio da nam objašnjava, da zna da prenese suštinu posla na đake. U drugoj godini smo išli na praksu kod privatnika, gde smo mogli da naučimo osnovne stvari, kako se lepi, farba, ugrađuje drvo, ali ništa ti nismo smeli da radimo sami, jer su se svi su se bojali učenicima da prepuste neki posao. Što se tiče stručnih predmeta, to me je interesovalo, ali što se tiče praktičnog dela mi gotovo da nismo imali mogućnosti da vežbamo, kaže ovaj mladi stolar koji je posao pronašao odmah po završetku škole.

Proizvodi od drveta FOTO Sremske novine S LapcevicNekoliko godina radio je za druge, a potom je rešio da počne samostalni posao. Uložio je ljubav i znanje, dok je novčana sredstva nastojao da dobije i preko različitih fondova za subvencionisanje mladih.

– Sad postoje i razvojni fondovi koji subvencionišu mlade, tako da sam i ja konkurisao za nabavku mašina. Ipak je ovo zahtevan posao. Mnogi moji drugovi koji su sa mnom išli u razred, neće da se bave ovim poslom, kažu ne pada im na pamet to da rade, ali mene je, iz godine u godinu, sve više i više zanimala obrada drveta. Za obradu drveta treba dosta posla,  zato je drvo i jako skupo, mnogo  se ulaže truda u obradu, a u današnje vreme ljudi to jako slabo cene. Potrebno je provesti od osam do 10 sati u radionici, postoji čitav proces rada.  Meni je i mali poslić veliki, jer trenutno nemam nekog velikog posla, tek sam na početku, nadam se da će sve to biti dobro. Pored sveg znanja i umeća, ipak je potrebno biti jedinstven u onome šta radiš, kaže Goran.

Od komada drveta, Goran može napraviti predmet koji poželi. Osam  godina je u ovom poslu, međutim, stalno uči nešto novo i hrabro korača napred.

Stolar Goran FOTO SREMSKE NOVINE S Lapcevic- Pravio sam stolice, stolove, etno stvari, žardinjere, ormare, krevete, kuhinje… Sve stvari koje sam pravio bile su od drveta, ali danas dosta forsiraju PVC stolariju, jer je ona mnogo lakša za obradu. Ima dosta vrsta drveta i svako ima neku vrstu koju preferira. Po meni su orahovina i hrastovina nakvalitetnije vrste. Lepo izgledaju, jako su čvrsti i gusti i zato je toliko skupa izrada predmeta od njih. Jeftinije su stvari od čamovine i lipe. Stvari koje se izrade od čamovine dobro se farbaju i mogu lepo da se bajcuju. Čamovina je najjedostavnija i dobija se lepa tekstura kada se izbajcuje, ali je mekana i ne koristi se za izradu gazišta i pragova. Za to se uglavnom koristi hrast, bukva ili jasen. Ja od drveta šta god da napravim meni izgleda lepo, zato što mi se drvo sviđa. Šta god mojim rukama napravim, meni je lepo. Uvek u glavi imam kako će nešto da izgleda. Uglavnom sve ispadne tako, ako mi se ne dopadne, ja to prepravljam, ističe dvadesetodmogodišnji Džever.

Dosadašnji hobi postaje mu jedini izvor zarade. Ovaj vredan i talentovan momak, kaže da je za svaki posao, uz nadarenost, potrebna i volja.

– Dosta je bitan i dizajn. Učim i dalje, usavršavam znanje, a internet ima veliku ulogu u tome. Veoma je važno biti inovativan, svi živimo brzo. Sitni detalji su bitni, male stvari, ali ih treba i smisliti, tu meni dosta pomaže internet. Mada bi mi trebalo i znanje engleskog da mogu više da naučim, jer uglavnom Amerikanci diktiraju tempo i trendove, dosta su ispred nas. Zaostali smo i što se tiče mašina. Kada bih naručio novu mašinu, na primer iz Italije, saveremeniju, ja bih morao na obuku, da naučim da rukujem njome. Bitno je biti uključen u posao i stalno pratiti trendove, ali pored toga još važnije je da su moje mušterije zadovoljne. Trenutno radim sam, ali ako se posao bude proširivao, trebaće mi i pomoćnik. Na ovakvim stvarima ne može da se uštedi. Moraš dati sve od sebe, dodaje Džever.

Trenutno najviše izrađuje žardinjere za cveće, pergole, i viseće žardinjere. Kaže, sa prolećem procveta sve, pa se shodno tome on trudi da ulepša, kako svoje, tako i dvorište svojih mušterija. U poredo sa tim poslom, bavi se i  reastauracijom starog namešaja.

Goran sebe ne smatra umetnikom, već običnim momkom koji ima dovoljno ljubavi i volje za rad. Poručuje da nikad nije kasno za otkrivanje i brušenje talenta, ali i da je bitno je imati volju, prepoznati i iskoristiti priliku. On se nije pokajao.

Kategorije Reportaža Sremska Mitrovica