Upravo ove tri stvari iz naslova našeg kolaža u najboljoj meri karakerišu konstantan preobražaj Fruške gore i konstantnu jednoličnost našeg karaktera koji se uprkos unapređenju života, podizanju obrazovanja na viši nivo i uprkos apelima da se smeće ne baca kraj puteva i po poljima, iznova i iznova pojavljuje
Piše: S. Lapčević („Sremske novine“, dodatak „Fruškogorac“)
Proleće je stiglo i u Fruškogorje. I mada se do kraja, mimo očekivanja, nije moglo videti mnogo poljoprivrednika na oranicama, čitava gora promenila je svoj izgled. Voće je počelo da cveta, a sve više je i životinja koje po svemu sudeći pre Fruškogoraca izlaze na sokake.
Mećutim, paralelno sa ovim preobražajem, u našem Fruškogorju iz godine u godinu vide se isti problemi i otkriva ista, ne mnogo svetla strana ličnosti našeg čoveka, ona koja ne zavisi od toga da li i koliko je gora u kojoj živimo i na koju smo naslonjeni ostala ista, ili se pak promenila.
I danas, kao i tokom zime, kao što će verovatno i sutra biti (ukoliko se korenito ne promenimo), naše sokake, kanale kraj oranica, pa i same oranice “krasiti” smeće koje bacamo mi, ali i oni koje putevi kojima se do svojih odredišta kreću navode na našu Frušku goru. Otuda ne treba ni da čudi to što smo za ovaj kratak kolaž fotografija odabrali naslov “Proleće, cveće i… smeće”, jer smatramo da upravo ove tri stvari u najboljoj meri karakerišu konstantan preobražaj Fruške gore i konstantnu jednoličnost našeg karaktera koji se uprkos unapređenju života, podizanju obrazovanja na viši nivo i, u krajnjem, uprkos apelima da se smeće ne baca kraj puteva i po poljima, iznova i iznova pojavljuje.
Fotografije koje donosimo snimljene su u Fruškogorju.
