Slobodan

Kraljevski mačevi se kale u Sremu

Najveći broj mačeva potrebnih za snimanje serije o Nemanjićima već je dospeo na set. Poslednji u nizu mačeva koje je Slobodan Marinić iskovao namenjen je vizantijskom Caru Manojlu. Upravo radi na maču Fridriha Barbarose, a sledi mu i izrada pravog dragulja – krunidbenog mača Stefana Prvovenčanog

Topqewe ;elikaDa će Radio Televizija Srbije krenuti sa snimanjem serije o Nemanjićima Mitrovčanin Slobodan Marinić  saznao je preko najave na medijskom servisu. Ono što mu je posebno zapralo uši bila je žal glavnog i odgovornog urednika RTS-a da u Srbiji više nema autentičnih kovača koji bi mogli da iskuju oružje za potrebe serijala koji se upravo snima.
Kako se već dvanaest godina bavi upravo kovanjem mačeva i kako ih je do sada iskovao preko pedeset, Marinić je pokušao da stupi u kontakt sa RTS-om kako bi ih obavestio da u Srbiji ipak postoje oni koji bi mogli da naprave traženo i tako pomognu ostvarenju serijala o najznačajnijoj srpskoj vladarskoj dinastiji.
Nekoliko puta je uzaludno zvao… do kontakta nije došlo. Taman kada je hteo da primeni drugu „taktiku“ i direktno ode u Beograd, nazvao ga je, neočekivano i na svoju ruku jedan od glavnih sponzora. Preko telefona mu je saopšteno da ima onih koji prate njegov rad i koji znaju da je prvi čovek RTS-a pogrešio u svojoj proceni. Usledio je poziv da radi dogovora u vezi sa kovanjem oružja za potrebe serije što pre dođe u Beograd, pa je Marinić to i učinio.
– Upoznao sam se producentom, pokazao radove i počeli smo da se dogovaramo. Ideja vodilja nije bila da naplatim svoj rad, već da pomognem koliko god mogu kako bi serija, barem kada govorimo o oružju glavnih junaka, bila vanredna. Dogovorili smo se da sponzori pokriju najveći deo troškova kovanja, svoj rad sam poklonio poduhvatu i tako smo počeli saradnju, priča Marinić.

Istraživanje prethodi svakom radu

unnamedKako bi napravio mačeve za Nemanju, Vukana, Stefana Prvovenčanog i kasnije Cara Manojla Komnina i Imperatora Fridriha Barbarosu, Boba je, kaže, odmah po dogovoru sproveo opsežno istraživanje. „Mustra“ je posle dugog trajganja pronađena, kovanje je počelo i do sada je navjeći broj mačeva, u skladu sa pojavljivanjem određenih likova u serijalu već završen. Poslednji u nizu bio je mač Cara Manojla, upravo radi na maču Fridriha Barbarose, a sledi mu i izrada pravog dragulja – krunidbenog mača Stefana Prvovenčanog.
Svaki mač koji je u mitrovačkoj kovačnici načinjen, osim što predstavlja svog nosioca, predstavlja i vreme u kojem on živi, iz kojeg dolazi i u koje ulazi. Kako mač traži svog nosioca, mladi mitrovački kovač potrudio se da svaki junak serije dobije baš ono oružuje po kojem će se najbolje prepoznati.
– Mač Stefana Nemanje u sebi nosi nešto arhaično, drevno. U elementima mača Stefana Nemanje nalaze se mačevi iz 11 veka sa elementima vikingškog i mača iz dobe seobe naroda. Nemanja je u seriji već star i mač koji nosi mora da bude jednako drevan. Veliki župan na političku scenu stupa na raskršću između paganske i hrišćanske Srbije pa mu je takav i mač. Kako je Vukan bio rimokatolik, dobio je lep srednjeevrospki mač karakterističan za onovremeni katolički svet. Što se tiče Stefana Prvovenčanog, njemu sam namenio mač koji ide ispred njegovog vremena, na način na koji je i sam Stefan bio ispred svog doba. On ima veće sečivo i rukohvat. Budući kralj ima najmoderniji i najbolji mač napravljen u svom vremenu, dodaje Marinić.
Među narudžbinama i mačevima koje je poklanjao, Slobodan naročito ističe mač Despota Stefana Lazarevića koji je i danas u Manastiru Manasiji, klasičan srpski mač koji je u Muzeju u Valjevu, a pre nekoliko godina jedan mač poklonio je i Predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću. U planu ima da napravi i mač Cara Dušana, ali će taj poduhvat morati da sačeka još neko vreme.

Od dleta do mača

Nastanak secivaPrvi kovački proizvod, Slobodan je napravio zahvaljujući svom starijem bratu Goranu. U pitanju je bilo dleto koje je Goranu, sada akademskom vajaru bilo potrebo za obradu kamena. Boba i danas pravi dleta, samo znatno kvalitetnija, pa njegovi proizvodi odlaze i na izuzetno zahtevno japansko tržište.
– Iako volim evropske i posebno srpske mačeve, japanski majstori su mi uvek bili uzor. Možda je sve i počelo kao lep hobi, ali kada nešto volite, ne ostaje vam ništa drugo nego da napredujete. Biti u mogućnosti da svoj čelik, svoj proizvod šaljete u Japan koji je svetski poznat po najboljim majstorima, napominje Marinić, svakako nije mala stvar.
Da bi do te „svakako ne male stvari“ došao, Marinić je tokom proteklih 12 godina morao da savlada nekoliko zanata: metalurgiju u svim njenim aspektima, kožarski zanat, izučio je rad sa drvetom, a unapredio je i svoje znanje iz arheologije i istorije.
– Kovanje mačeva je vrlo kompleksna stvar. Moja radionica jeste mala, ali ima sve što je potrebno. Zapravo, ako ćemo pravo, možete vi da imate i najbolje mašine, najbolji čelik, ali sve je to uzalud ako nemate dobru ruku, ako majstor nije pravi. Kovao sam razna oružja, ali najviše volim srpski srednjovekovni mač poznat po svojoj „es“ nakrsnici koji se pokazao kao kvalitetno napadno i odbrambeno oružje u isto vreme, priča Slobodan.
Da bi napravio svoje mačeve, Marinić redovno obilazi muzeje, čita literaturu, a ukoliko mu se ukaže prilika, obilazi i privatne kolekcionare. Mac despota stefanaPošto željene primerke fotografiše i premeri, zalaže kovačku vatru i kreće na posao.
– Mačevi koje ja radim su istorijski vrlo precizni. Oni nisu proste replike, jer u svaki od njih ja ugradim nešto svoje, ili neku od želja naručilaca. Autentični su i mogu da traju generacijama. Da bi to bilo moguće, potrebno je odlično poznavati prirodu čelika, a važno je imati i dobar čelik. Ja svoj nabavljam iz Nemačke i mogu reći da se za sve ove godine odlično pokazao, napomnjie Slobodan: – Pošto založim vatru, spuštam čelik i magija kreće. Pravo je uživanje gledati kako se pod važim udarcima komad čelika pretvara u sečivo. Bilo je do sada mačeva koji su me prilično izmorili, a bilo je i onih potput mača Despota Stefana koji su se bukvalno sami napravili. Ja sam student završne godine Veterinarskog fakulteta u Beogradu, ali za mene, da iskreno kažem, nema ničeg lepšeg od kovanja. U tome sam se pronašao i svaki moj mač važniji je od bilo čega drugog što radim.

Da se čelik pretopi u sreću

Kakva će biti sudbina Slobodanovih „nemanjićkih“ mačeva, ostaje da se vidi nakon završetka snimanja serije. Ono što je izvesno to je da će se i mladi mitrovački kovač pojaviti na setu, tako da će publika imati prilike da se i lično upozna sa tvorcem po svemu sudeći najpoznatijih mačeva u Srbiji.
– Što se tiče pojavljivanja na setu, to će biti nešto epizodno, čisto da se „prošetam“ kroz snimanje. Sa druge strane, kakva će biti sudbina mačeva, ja još uvek ne znam. Lično bih voleo da se izlože, daju na aukciju u humanitarne svrhe. Pre toliko vekova stvarni Nemanjići su svojim mačevima kovali slobodu Srbije i našeg naroda, pa neka danas mačevi novih Nemanjića iskuju nekome malo sreće. Bio bih srećan kada bi se moj čelik na kraju pretopiju u nečiji ručak, večeru, krov nad glavom, lek. Mačevi su bili simbol junaštva, dostojanstva, časti, pa nema razloga da to ne budu i danas, zaključuje razgovor Slobodan – Boba Marinić.

Do kraja godine, Slobodan Marinić bi, uz pomoć prijatelja trebao da izradi i krunu Stefana Prvovenčanog. Ona, kako kaže, nije namenjena serijalu, već predstavlja lični doprinos nekolicine prijatelja obeležavanju 800 godina od krunisanja Stefana Prvovenčanog.

Kruna će biti kovana, načinjena od srebra i ukrašena dragim kamenjem. Novac za nabavku materijala uložiće sami jer, kako kaže Marinić, žele da pokažu da ne treba uvek čekati da drugi nešto za nas urade.
– Koliko je ko u mogućnosti, morao bi da pruži svoj doprinos obeležavanju ovog za nas izuzetno značajnog jubileja. Važno je da sačuvamo svoju tradiciju, da generacijama koje dolaze damo jednu infuziju, da ih probudimo i zainteresujemo za sopstvenu prošlost. Šta će biti sa tom krunom, mi ne znamo, voleli bi ako može da se sačuva u relikvijaru Narodne skupštine Republike Srbije, ili da bude stalno izložena, kako bi naši ljudi mogli da vide kakva je bila stara srpska kraljevina, napominje Marinić.

Kategorije Reportaža Sremska Mitrovica