Na zajednickom zadatku

Donose radost i utehu

Deset divnih, pre svega humanih žena, svakodnevno obilazi staračka domaćinstva u Inđiji i okolnim naseljenim mestima i trudi se da pomogne ljudima koji su, kako se ponekad čini, odustali sami od sebe

Piše: M. Balabanović

Kada se deca odsele, starost zakuca na vrata, a sa njom bolest i samoća, topla ljudska reč ume da vrati nadu i volju za životom..Još kada vam taj neko očisti kuću, donese lekove i plati račune, sve uz osmeh i lepu reč, ovaj svet postaje neko lepše i bolje mesto za život. Deset divnih, pre svega humanih žena, svakodnevno obilazi staračka domaćinstva u Inđiji i okolnim naseljenim mestima i trudi se da pomogne ljudima koji su, kako se ponekad čini, odustali sami od sebe. Zato su tu gerontodomaćice iz Udruženja „4 plus 1“ – Pomoć u kući starijim licima, koje svakodnevno pokazuju nesebičnu pažnju radeći ovaj humani posao.

Sve na zajednickom zadatkuPedesetdvogodišnja Gordana Jovanović iz Inđije, prva  je među jednakima, a ovim poslom se bavi četiri godine. Kako kaže, u njenom reonu ima 25 korisnika i svi su iz Inđije.

– Sama reč udruženja pomoć u kući govori da radimo sve one poslove koji su starima neophodni. Radi se o održavanju higijene kuće, nabavci namirnica, plaćanju računa, kupovini lekova i možda ono što je njima najvažnije, a to je razgovor i druženje – kaže Gordana. – S obzirom da radimo sa starijim ljudima posao je jako odgovoran i potrebno je puno volje, želje i ljubavi.

Sličnu priču nam priča i 43-godišnja Dragana Savić iz Ljukova koja dve i po godine radi kao gerontodomaćica.

– Sada radim na Ljukovu i Jarkovcima i brinem o dvadesetak korisnika. Svakog obiđem jednom nedeljno po sat i po vremena i za to vreme uradim sve ono što je njima u toku nedelje potrebno – priča Dragana. – Ovo je u isto vreme odgovoran i lep posao, jer ti ljudi zavise od nas i mnogo im znači naša pomoć i pažnja. Često se zbližimo, pa ukoliko se desi da koji minut zakasnimo koliko puta budu zabrinuti pa jedva čekaju da dođemo. Vole da popričaju, često puta se i izjadaju jer nemaju kome, nije im lako jer su u godinama a uglavnom su sami. Mnogo puta im niko ne pređe prag danima, pa ih naš dolazak mnogo razveseli.

Koordinatorka udruženja  Anita Kovačević Kostecki, podseća da njihovo udruženje  postoji od 2004. godine kada su usluge pružali samo u gradu. Krajem 2012. usluge gerontodomaćica šire se na Krčedin, Ljukovo i Bešku da bi od 2015. bila pokrivena sva inđijska sela. Udruženje se finanisira iz opštinskog budžeta preko projekata, a brinu o 220 korisnika sa teritorije cele opštine.

– Imamo veliku podršku lokalne samouprave koja nam pomaže, zatim Centra za socijalni rad, Dom zdravlja, Socijalnog i PIO Fonda. To su sve institucije  sa kojima smo uspostavili saradnju. Od kako su počele nove knjižice uradili smo za naše korisnike više od sto – ističe koordinatorka i kaže da nastoje da izađu u susret svima koji im se obrate za bilo koju vrtu pomoći.

– Da li je to plaćanje računa, overa knjižica i uputa ili neka druga vrsta usluge mi sve radimo, kaže ona i podseća da je reč je o samačkim jednočlanim i dvočlanim domaćinstvima,  čiji članovi imaju preko 65 godina starosti i penziju do 25.000 dinara.

Od prošle  godine ovu vrstu usluge  dobijaju i roditelji sa teško obolelom decom i osobe sa invaliditetom bez obzira na visinu primanja.

– Nastojimo da zapošljavamo teže zapošljive kategorije žena koje imaju više od 40 godina. To su žene sa iskustvom, ozbiljne i predane poslu i što je najvažnije zapošljavamo žene iz njihovih mesta, baš tamo gde ih ljudi poznaju i veruju im, tvrdi Anita i kaže na kraju da svi zajedno učestvuju u jednom velikom i humanom zadatku, a to je da ljudima koji nemaju nikog donesu radost i utehu.

Kategorije Društvo Inđija