Do skoro je u šupi bila baba Vida sa unucima Rujkom i Mikom, ali je dočekala svojih pet minuta da ponosno stane pored svoga Mite i tu i ostane…
Piše: M. Balabanović
Iz inata i principa – odvajkada se znalo da su Sremci zaguljeni… Da po dana sa komšijom divane, sve uz vino i rakiju, a posle se zavade pa neće ni kako hoće.. Jedan takav Sremac je upravo deda Mita – statua u prirodnoj veličini koja krasi šor u Sasama, i delo je zavičajnog umetnika i vajara Predraga Banjeglava. Do skoro je u šupi bila i baba Vida sa unucima Rujkom i Mikom, ali je dočekala svojih pet minuta da ponosno stane pored svoga Mite i tu i ostane… U prisustvu velikog broja umetnika, komišija, rođaka i prijatelja nedavno je otkrivena statua Sremice, koja je našla svoje mesto ispred kuće Banjeglava i privlači pažnju svih Sasana, ali i onih koji ovim putem prođu.
– Konačno smo dočekali da se deda Mita sretne sa svojom suđenicom i ne bude više usamljen. Želeo sam da prikažem neka stara vremena koja su tako brzo prošla kada su se na klupama uz vino pričale razne priče – kaže Banjeglav sa setom i seća se da su žene svoje muževe gledale sa kibic prozora. Upravo statua deda Mite sa vinom u ruci oslikava taj period, a statua baba Vide sa oklagijom predstavlja simboliku ondašnjih žena koje su čuvale svoje porodice, objašnjava ovaj umetnik iz Sasa.
Program otkrivanja statue su uz recital upotpunili đaci OŠ „Slobodan Bajić Paja“, kao i brojni umetnici koji su ispričali priče, anegdote i pesme karakteristične za ove krajeve.
– Moram da kažem da ne prođe dan, a da neki putnik prolaznik ne priđe da zagrli deda Mitu i slika se. Sada je priča zaokružena, jer je tu i baba Vida sa unucima, te verujem da će, pre svega naši meštani, a potom i svi koji dođu u Sase uživati u kompletnom doživljaju jedne stare sremačke porodice u kojoj je vladalo međusobno poštovanje, kaže Predrag.
Banjeglav je samouki vajar i dugogodišnji književnik. Iza sebe ima nekoliko zbirki pesama i desetak statua, a kako kaže najponosniji je na statuu hajduka Laze Harambaše – sasanskog Robin Huda koji je s početka 18. veka na ovim prostorima branio sirotinju i pljačkao bogataše i oficire. Laza i dalje stoji u radionici ovog umetnika i nada se manifestaciji „Hajdučki dani“ koja treba da bude organizovana u njegovu čast, a koja će služiti na ponos svim Sasanima.
