Selo nije ograničenje!
Nakon što je završio studije istorije u Novom Sadu i uvideo da istoričara ima i više nego što je potrebno, Bešenovac Srđan Solarević (28) vratio se u svoje rodno selo. Zajedno sa svojom suprugom Vanjom (27) Novosađankom koju je upoznao na studijama i koja je krenula za njim na obronke Fruške gore, pre nešto više od pola godine pokrenuo je sopstveni posao. Danas, ovo dvoje istoričara vlasnici su Destilerije „Kazanče“ u kojoj proizvode rakije od breskve, šljive, medovaču, a u planu im je da pokrenu i proizvodnju jabukovače.
Istoriju, kako kažu, nisu zaboravili ni napustili, pa će se truditi da je, uz čašicu rakije vrhunskog kvaliteta ponude vojim prijateljima i klijentima.
– Ja sam diplomirao na temi u vezi sa aktivnostima Rusije u Srednjoj Aziji u 19. veku, a Vanja se bavila istorijskim uporištima u Šekspirovim delima. Dali smo sebi rok od jedne godine da nađemo posao u Novom Sadu i kada nismo uspeli rešili smo da dođemo u Bešenovo, priča Srđan. – Nisam se mnogo lomio niti mi je mnogo krivo. Vratio sam se na porodično imanje i rešio da maksimalno iskoristim sve što nude južne padine Fruške gore. Pokrenuli smo destileriju i tako ono što se u Bešenovu svakako radi, podigli na viši nivo. Polako smo počeli da iščitavamo zakone i sve ono što se tiče preduzetništva u Srbji. Dve godine su trajale osnovne pripreme, kako bi se upoznali sa svim neophodnim stvarima.
Vanja i Srđan
Pokazujući da mladi sa sela mogu mnogo, ako su rešeni da radom, disciplinom i voljom prebrode sve prepreke, u Novom Sadu “ostala” je Srđanova sestra – Milica. Doktor je geonauka (geografija) i trenutno radi u Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu u zvanju docent, za užu naučnu oblast Društvena geografija. Svoj naučni put započela je pre sedam godina i to kao član Katedre za Društvenu geografiju u zvanju istraživač-pripravnik. Od maja 2013. godine nosi zvanje istraživač-saradnik, a od januara 2014. godine zasniva radni odnos na istoj instituciji sa zvanjem asistenta.
Tokom studija Milica je bila izvanredan student. Osnovne, master i doktorske studije završila je sa prosekom 10.00, bila je stipendista različitih fondova i najbolji studend PMF-a. Za postignute rezultate dobila je nekoliko izuzetno vrednih nagrada Univerziteta u Novom Sadu, a glavne oblasti interesovanja i istraživanja su joj demografija (sa akcentom na oblast fertiliteta), populaciona politika i planiranje porodice, istorijska demografija, istorijska geografija, geopolitika, uticaj demografskih trendova na ekonomski razvoj. Član je Srpskog geografskog društva (Društva geografa Vojvodine), Društva demografa Republike Srbije, Centra za prostorne informacije Vojvodine i GIS centra.
“Tiho nametanje”
Juna meseca prošle godine Srđanovo i Vanjino “Kazanče” je i zvanično registrovano. Do tada, priča nam Srđan, bio je okončan najveći deo poslova na adaptaciji i kompletnom uređenju postojećih objekata, kao i na nabavci opreme neophodne za rad.
– Prva godina proizvodnje protekla je, priča nam Vanja, iznenađujuće dobro. Imamo nešto svog voća, a ostatak smo iz dva puta kupili u Irigu. Dobro je išla i proizvodnja. Prvi put smo se susreli sa ozbiljnim količinima, novim mašinama, kazanima ali je sve proteklo dobro i lako. Sredinom novembra proizodnja je zavšrena, a kada je krenuo proces odležavanja rakije, radili smo analize, bavili se akcizom i papirologijom koja nam pada teže od svakog fizičkog posla.
Iako nisu sumnjali u svoj rad i proizvod, Solarevići su bili zadovoljni kada su analize potvrdila da njihova rakija zadovoljava sve parametre vrhunskog kvaliteta. U decembru su krenuli sa prodajom i, kako napominju, za sada su zadovoljni učinkom.
U svoj rad i namere nije sumnjala ni Milica. Već od petog razreda znala je šta želi. Geografija je bila njena prva i jedina prava ljubav, iako je kao đak generacije Osnovne škole “Jovan Popović” završila sa Vukovom diplomom i specijalnim diplomama iz geografije, biologije, srpskog jezika i muzičke kulture.
– Radeći i trudeći se, “tiho sam se nametnula” u svojoj školi. Tako je bilo i u Mitrovačkoj gimnaziji. Sigurno je da nisam imala iste uslove kao neko ko je živeo “preko puta škole” i mogao da ostaje na različitim sekcijama i aktivnostima posle nastave, da uči sa drugarima vikendom, ali ja se nisam predavala. Što je najlepše od svega, i nekoliko generacija posle mene, mnogi đaci generacije su bili baš iz Bešenova, nastavlja priču Milica.
Planovi se ostvaruju radom
U prvoj godini rada, Srđan i Vanja su proizveli 500 litara rakije od breskve. Toliko ima i šljive, dok će medovače biti oko stotinak litara. Iako su svesni da se po tome ne mogu porediti sa većim proizvođačima, stavivši kvalitet ispred kvantiteta nisu želeli da otkupljuju rakiju drugih proizvođača, na šta kao registrovana destilerija imaju pravo. Ako sve bude kako planiraju, Mladi Solarevići će proširiti svoje kapacitete, a u dogledno vreme planiraju da se bave i seoskim turizmom. Tu će im, kako napominju, istorija biti od velike pomoći, pa će uz rakiju, svojim klijentima pričati i o prošlosti Srema, Mitrovice i Fruške gore.
– Seoski turizam je lepa ideja čija realizacija tek predstoji. Ima vremena, ali i volje, posebno ako uzmete u obzir bogato kulturno-istorijsko nasleđe koje Srem ima. Upravo tu daćemo šansu istoriji. Ja sam se selu vratio, Vanja je došla i učinićemo sve da popularišemo Srem i Fruškogorje. Svuda u svetu je u trendu da se istoričari bave mahom lokalnom istorijom, pa ćemo nastojati da istoriju sredine kojoj smo se posvetili ulijemo u naše proizvode, priča Srđan.
Milica Solarević
Svoje planove, dolaskom 2005. godine na PMF u Novi Sad, počela je da ostvaruje i Milica. Šest godina kasnije izabrana je za najboljeg studenta Prirodno-matematičkog fakulteta. Od početaka geografije na PMF-u u Novom Sadu, prvi je student u istoriji sa “čistom desetkom” i još uvek je jedina na svom smeru.
– Par meseci nakon upisivanja master studija, profesor Branislav Đurđev je procenio da mi je mesto na fakultetu i među nastavni kadrom, što je, moram priznati, od početa studiranja bila moja želja, a kasnije cilj kojem sam sve aktivnije i intenzivnije težila i na kojem sam svakodnevno radila. Od istraživača-pripravnika, preko istraživača-saradnika, asistenta do docenta, prošao je niz godina u kojima sam stekla iskustvo u poslu, znanje, veštine, sigurnost, samouverenost, saradnike, prijatelje i dobila ekonomsku potvrdu svog truda i zalaganja, što je i te kako važno u realnim okvirima, priča Milica i nastavlja: – Moj trud bio osnova svega, kao i želja da dođem do višeg cilja, ali neosporna je podrška prijatelja, a pre svega porodice. Porodica je stub društva, pa tako neizmernu i najveću zahvalnost upućujem svom stubu i osloncu u životu, svojoj porodici. Majka Dragana, otac Jovo i brat Srđan su osobe čija me bezuslovna ljubav i podrška prate tokom celog života.
Vratite se kući!
Uprkos činjenici da sve više mladih napušta svoja seoska imanja, Srđan i Vanja poručuju da se povratak pod okrilje porodice uvek isplati. Potrebno je imati dobru ideju, dosta volje i rešenosti da se u zamisli istraje.
– Ne treba nikada dići ruke od onoga što imate da bi išli u potpuno nepoznato. Meni treba komad prirode koju može da ponudi selo. Treba mi dvorište, bašta, mir… Nemam ja ništa protiv gradova, betona, ali moj izbor je drugačiji. Živimo u stresno vreme i u stresnoj državi i povratak na selo praćen stalnim radom odlično dođe kao odmor, kaže Srđan.
Da su mladi potrebni selu, radeći na svom doktoratu zaključila je i Milica. Devastacija seoskih sredina, njihovo demografsko, socijalno i kulturno marginalizovanje su, po dr Solarević problemi o kojima se sve više govori u Srbiji, a pozadina svega jesu sve brojnija naselja sa manje od 100 stanovnika (preko hiljadu ih ima u Srbiji), odumiranje sela i seoskog načina života, dnevne i sezonske migracije selo-grad koje postanu stalne i vode ka definitivnom odlasku mladog stanovništva u urbane centre i gravitaciona područja bliže ili dalje okoline.
– Naravno da su mala ulaganja u selo važna stavka, posebno u domenu poljoprivrede, ali nije sve u tome. Čak i da su veća ulaganja, ne bi imalo efekta ako u naselju ostane stanovništvo kategorije starije od 65 godina, ko bi unapredio poljoprivredu, proizvodnju? Teško je na selu, naravno, ostaje samo staro stanovništvo, sa malim ili nikakvim prihodima, nema podrške druge, treće generacije, jenjava osećaj socijalne pripadnosti i solidarnosti. Mladi odlaze, školovani odlaze, često misleći da im po završetku fakulteta na selu nema mesta. Ne degradira čoveka i diplomu sredina, nego sam sebe neodgovornim ponašanjem i traženjem linije manjeg otpora. Zato čovek, bez obzira gde je, ako da sve od sebe, može da uspe. Ako dobro pogledate oko sebe, videćete da primera ima mnogo, kaže dr Milica Solarević i dodaje: – Par godina posle mene i moj brat je završio fakultet, osnovne i master studije istorije, tokom kojih je upoznao svoju sadašnju suprugu, “tipično gradsko dete” pa su oboje puni elana i kao jedni od najboljih studenata svoje generacije krenuli u potragu za poslom. Ništa iznenađujuće, u struci nije bilo posla, a pomisao da rade bilo šta i čekaju da se “nešto desi” nije im bila prihvatljiva, kao ni odlazak u neku “obećanu zemlju”. Ako ste obrazovan čovek i voljan da radi, uspećete. Neće vam niko oduzeti diplomu i znanje koje ste stekli ako se ne bavite onim što piše u diplomi, već treba da se ponesete kao obrazovan čovek, da pokažete svoje sposobnosti na najbolji mogući način. Svakodnevno pružamo jedni drugima podršku, pomažemo na sve načine, kao porodica pokazujemo da i dete iz grada kao što je Novi Sad može da dođe i planira život na selu, da dete iz sela može da uspe u velikom gradu, da sa jednom radničkom platom i svakodnevno izgaranje u kuhinji i bašti, uz ogromna odricanja, ali neiscrpnu volju, roditelji mogu da iškoluju doktora nauka, profesora, preduzetnika, odgovorne osobe koje će naći način da to bar jednim delom vrate i pokažu samo najbolju sliku svega što je “uloženo“ u njih i što su sami u sebe uložili, usvajajući samo prave vrednosti u društvu i okruženju, bilo to selo ili grad.
Breskva Bešenovka
– Uvek sam volela više selo, prirodu i tišinu, nadovezuje se Vanja. – Posebno je u ovom poslu prednost to što si sam svoj gazda. Iako smo maštali da se bavimo istorijom, počeli smo neke druge poslove i mislim da će nam, gledano na duže staze, biti znatno isplativiji. Važno je da znate šta hoćete, da to prilagodite uslovima u kojima ste kako bi kasnije te iste uslove mogli da menjate i prilagođavate sebi. Mi smo odluku da dođemo u Bešenovo doneli zajednički, stojimo iza nje i danas i što više vreme protiče sve više smo sigurni da smo doneli pravo rešenje koje preporučujem i drugim mladima koji imaju gde da se vrate. Počnite svoj posao, posvetite mu se, uživajte u njemu i uspećete!
