SLOBODAN SKUPLJA STARE SATOVE FOOT Sremske novine

Kad zazvoni 130 satova

Svoju kolekciju Slobodan Stanojčev povećava isključivo kupovinom jeftinih starih satova na pijaci koje ne plaća skuplje od 200 dinara

Sat u obliku priveska FOTO Sremske novinePenzioner Slobodan Stanojčev iz Sremske Mitrovice ima neobičan hobi: pravi kolekciju od starih satova koje kupuje na pijaci. Kako kaže, ne mari za marku i model, važno je da nisu skupi, a do sada je za četiri godine, koliko se bavi ovim hobijem, prikupio oko 130 satova.

Kada je 1999. godine završio karijeru mašinovođe i otišao u penziju, Slobodan Stanojčev zvani Zumbul iz Sremske Mitrovice vario je i zidao, popravljao automobile i bicikle, a kada je i bolest stigla, posvetio se isključivo sakupljanju starih satova. Nije važno mu da li su stoni, zidni, ručni, kakvog su oblika, marke i modela.

Sada ima jedan lepo uređen kutak u dvorišnom delu jedne kuće u sremskomitrovačkoj Ulici Vladimira Matijevića gde uživa okružen tačnim vremenom. Iako je zaljubljenik u mehaniku i satove, ne popravlja ih, osim zidnih za koje kažu da su najjednostavniji.

SATOVI U OBOLIKU PATIKE foto Sresmke novine- Satovi koji mi se dopadnu,  privuku me najpre izgledom. Uglavnom kupujem na pijaci i plaćam ih od 50 do 100 ili 200 dinara. Kad je skuplji, onda se cenkama i dobijem neki dinar jeftinije. Jedino mi je ovaj „citizen“ bio nešto skuplji – platio sam ga 250 dinara. Kad sam odmakao, vidim da kazaljke šetaju po njemu. Odem kod sajdžije, on pogleda, kaže da dođem za sat vremena i naplati mi 500 dinara. Taj sat me izašao 750 dinara – priča nam 74-godišnji Slobodan i dodaje da mu nije cilj da sakuplja samo jednu marku satova. Kupuje sve što je zanimljivog izgleda i nije skupo, nisu važne dimenzije, ni oblik. Najneobičniji satovi koje poseduje, uz drveni sat na ruci, su satovi u obliku patike i privezaka za ključeve, mada ima i satova koji istovremenu pokazuju vreme, vlažnost vazduha i temperaturu.

Jednom rečju, Slobodan u svojoj kolekciji ima sve vrste satova: ručne, zidne, stone, džepne satove..

unnamed (1)- Nije mi cilj da dostignem neku brojku satova, da ih imam 400 ili 500, već samo da mi se sat svidi. Imam i klasičnih, na navijanje, ali njih retko kupujem. Nisam skupljao te „obične“ satove na navijanje, ali ću početi i njih da prikupljam pa makar i ne radili. Samo ću ih slagati na police – kaže Slobodan.

Priča nam da je 20 godina bio mašinovođa i da mu je zato poseban drag jedan sat kružnog oblika koji ima kanale u sebi, a u kanalima je lokomotiva. Kad sat zazvoni, lokomotiva se kreće i svira.

Slobodan je završio Poljoprivredno-mašinsku školu i počeo je da radi 1962. godine u Sremskoj Rači. Posle dve godine otišao je u armiju, a na železnici se zaposlio 1967. godine i tu je zaradio penziju.

Kako je njegovo školovanje bilo vezano za mehaniku, uvek je imao i dosta alata jer je, sve dok je zdravlje dozvoljavalo, popravljao automobile, radio limariju na kolima, popravljao traktore i bicikle, pravio auto prikolice… Zanimljivo je da satove nikada nije popravljao, nit to zna da radi. Kaže da samo zidni satovi nisu problematični i da su jednostavni za popravke, sve drugo ne majstoriše.

Slobodan zbog zdravlja sada ne sme da se napreže i tek ponekad dođe u radionicu da nešto sitno uradi, a najviše više provodi kraj satova u svom kutku u bivšoj radionici.

Kategorije Reportaža