Цветанка Тубић потписује своју монографију

Cvetanka Tubić proslavila 96. rođendan

Svedok prošlih vremena

 

Osim folklora, moje velike ljubavi su još i slikanje i filatelija. Međutim, ono što mi je godinama bila najveća strast, jesu putovanja po svetu. Posetila sam 32 zemlje, Evrope, Azije i Afrike. Videla sam sve evropske zemlje, bila u Tunisu, Turskoj, Sibiru, Kini, Izraelu. Posetila sam Hristov grob, poklonila se, i dobila blagoslov, da ispred imena stavim epitet „hadži“, znak da sam posetila Jerusalim i Hristov grob – priča najstarija Šiđanka Cvetanka Tubić

Piše: S. Mihajlović

Cvetanka Tubic u mladostiDrugog marta Cvetanka Tubić iz Šida, dobitnica Višnjićeve nagrade za životno delo, svetski putnik, filatelista, esperantista, koja je Biblioteci “Simeon Piščević” darovala knjige i brojne monografske publikacije, putopise, fotografije, albume, razglednice, slajdove i časopise, proslavila je svoj 96-ti rođendan. Jedna od nastarijih Šiđanki decenijama je bila veoma aktivna u svim sferama života i dala je veliki doprinos razvoju šidske kulture. Mnogi je smatraju neiscrpnim i najverodostojnijim izvorom informacija iz tog vremena, pa ni jedan ozbiljniji zapis o tom vremenu na području opštine Šid nije urađen bez konsultacije sa teta Cvetankom.

Svoj 96. rođendan proslavila je u dobrom zdravlju, a to je bilo i jedino što je poželela za sebe u vremenu koje dolazi.

-Samo da bude ovako kako je sad i biću zadovoljna. Mogu da se krećem, ponekad odem u šetnju do grada, lagano, ruku pod ruku sa ženom koja se brine o meni, rešavam ukrštene reči, dođe mi nekad neko da me poseti i tako mi protiču dani. Jedino mi je žao što više ne mogu da čitam, jer mi je vid oslabio pa ni naočare više ne pomažu – kaže Cvetanka Tubić, najstarija Šiđanka.

Тета Цветанка и Радован СремацUvek je bila spremna da pomogne mladim generacijama koje se bave istraživanjem prošlosti Šida, a o čemu svedoči i njen sugrađanin, kustos arheolog Radovan Sremac. On kaže da, od kako je diplomirao i počeo da se zanima za istoriju svog rodnog grada, Cvetanka Tubić mu je bila prvi i najbolji izvor podataka.

– Ona mi je, kao svedok vremena, pružila izuzetno dragocene i pouzdane podatke o pojedinim ličnostima i događajima. Njeno znanje o, za nas, davnoj prošlosti Šida išlo je od, na primer, slikarstva jednog Save Šumanovića, preko rodbine gospođe Kostićke, pa sve do godine gradnje kuća u njenom rodnom Maukovićevom šoru u Šidu ili cene crvenog konca kod jevrejskog trgovca Klajna. Uvek vesela i pristupačna i uvek odana svojim starinskim neprolaznim idealima, tetka Cvetanka, kako je ja, a i svi u Šidu zovemo, bila idealan sagovornik. I to ne samo za nas koji se bavimo istorijom grada nego i za sve ostale dobronamerne ljude željne da čuju po neki danas zaboravljen “biser”. Danas, ako ništa drugo, možemo da joj posvetimo pažnju barem za njen rođendan, kao što sam i ove godine to uradio kada ona puni 96 godina – rekao je kustos arheolog Radovan Sremac.

A iako je u poznim godinama, sećanja teta Cvetanke su još uvek živa i rado o njima priča. Uvek na prvom mestu ističe svoj čuveni tango sa Savom Šumanovićem.

-Bilo je to 1939. godine, kada sam se upisala u plesnu školu, koju je u to vreme pohađao i Sava Šumanović. On je išao na posebne časove, ali kada je trebao da se održi završni bal došao je na svečanost zajedno sa nama. Jedini je među muškarcima nosio tamno odelo i belu košulju sa crnom leptir mašnom i belom maramicom u džepiću sakoa. Imala sam tu čast da sa njim odigram jedan tango i sećam se da je besprekorno plesao, iako je svo vreme ćutao – priseća se teta Cvetanka.

A njena svedočenja o nekim prošlim vremenima objavljena su povodom njenog 94. rođendana u publikaciji pod nazivom “Cvetanka Tubić – život i delo”. Ovu svojevrsnu biografiju koju su napisali profesori Radovan Đurčić i Dušan Lukić izdali su Narodna biblioteka “Simeon Piščević” i Kulturno obrazovni centar Šid.

O pedesetim godinama prošlog veka ona priča da su bile zlatno doba za razvoj kulture u tadašnjoj Jugoslaviji. Kulturno prosvetna zajednica opštine Šid poslala je na kurseve folklora u Novi Sad, gde je učila za folklornog rukovodioca.

Цветанка Тубић потписује своју монографију- Prvu grupu igrača osnovala sam u šidskoj Gimnaziji Šid, a kurseve folklora držala sam i u Školi učenika u privredi, industriji mesa „Srem“, pomagala grupi u „Hempru“, omladincima u Gibarcu i svima koji su zatražili pomoć u vezi folklora. Osim folklora, moje velike ljubavi su još i slikanje i filatelija. Međutim, ono što mi je godinama bila najveća strast jesu putovanja po svetu. Posetila sam 32 zemlje, Evrope, Azije i Afrike. Videla sam sve evropske zemlje, bila u Tunisu, Turskoj, Sibiru, Kini, Izraelu. Posetila sam Hristov grob, poklonila se, i dobila blagoslov, da ispred imena stavim epitet „hadži“, znak da sam posetila Jerusalim i Hristov grob. Bilo gde da sam putovala, nabavljala sam gramofonske ploče sa karakterističnom muzikom za tu zemlju. Sakupljala sam prospekte, kupovala prospekte i slajdove, tako da između nekoliko stotina slajdova, imam sve svetske muzeje i galerije. Sve što je najinteresantnije u nekoj zemlji ili gradu imam na slajdovima, jer sam i sama mnogo snimala – priča teta Cvetanka.

Putopisne reportaže sa ovih putovanja sabrane su u jednoj knjizi koja je štampana 1997. godine, pod nazivom „Odmah se vraćam“. Zahvaljujući tome što je još davne 1954. godine naučila internacionalni jezik Esperanto, stekla je prijatelje iz celoga sveta, posećujući esperantske kongrese i sastanke.

– Moj život je bio ispunjen radom kojega sam volela i koji mi je pričinjavao zadovoljstvo – kaže najstarija Šiđanka 96. godišnja Cvetanka Tubić.

Kategorije Reportaža