Dnevno mogu da napravim jednu korpu i prodajem ih od 250 do 500 dinara, u zavisnosti od vrste i veličine. U samom procesu pletenja, prvo se plete dno korpe, pa se lagano kreće ka gornjem delu, a ručke, ukoliko ih ima, dolaze tek na kraju – kaže Ilija Šandor, penzioner iz Bačinaca
Tekst: S. Mihajlović
Foto: M. Mileusnić
Tekst preuzet iz poslednjeg broja “Sremske poljoprivrede”
Iako je otišao u penziju pre skoro 15 godina, 77-godišnji odžačar Ilija Šandor iz Bačinaca i dalje se bavi svojim poslom, čiščenjem odžaka. Ni velika hladnoća mu nije smetala da po pozivu ode u bilo koje selo ili Šid, a uz taj posao svakodnevno se bavi i svojim dugogodišnjim hobijem – korparstvom. Da plete korpe naučio je sasvim slučajno, a danas mu ta zanimacija predstavlja ne samo odmor i beg od svakodnevice, nego i dodatak kućnom budžetu.
-Korpe se pletu od pruća, najčešće od vrbe ili divljeg bagrema, koje nabavljam u kanalima duž auto puta, mada malu količinu imam i u svojoj bašti. Bagrem može da se seče u bilo kojeg doba godine, kada se osuši mora da se skuva i da mu se oguli kora, a onda se cepa na trake. Tih traka ima ukupno četiri i one se posle sortiraju po veličini i kvalitetu. Klasiranje je najteži posao, teži čak i od samog pletenja. Baš zbog toga što se ljušte, korpe koje se naprave od takvog pruća su svetle boje. Kaiševe koje pletem pravim ručnim nožićem, to mi je priručni alat, a napravio sam ga sam. Imam kalup u koji pozabadam šiblje i posao može da počne. Dnevno stignem da napravim jednu korpu i prodajem ih od 250 do 500 dinara, u zavisnosti od vrste i veličine. U samom procesu pletenja, prvo se plete dno korpe, pa se lagano kreće ka gornjem delu, dok ručke, ukoliko ih ima, dolaze tek na kraju – objašnjava Ilija iz Bačinaca i dodaje da za njegove proizvode ima toliko interesovanja da bi dnevno petorica ljudi mogli da prave robu po porudžbini.
Kaže da su se neki momci iz sela interesovali i dolazili da od njega nauče taj zanat, ali kada su shvatili da za to treba oštro oko i dosta strpljenja, brzo su odustajali i dodaje:
– Mladi bi odmah hteli da zarade, ne žele da ulože puno rada i truda. Oni dođu u devet kod mene da gledaju i uče, ali ja sam tada već gotovo sve završio, jer svako jutro ustajem u četiri sata da ispoštujem one koji su naručili korpe za taj dan. Pletenje mi je sad postalo svakodnevna navika, ne bih mogao da zamislim dan bez toga.
