Da deca ponovo budu – deca!
Danas, rekao mi je čuveni reditelj Branko Vučić kada smo se nedavno sreli, niko više ne radi sa decom. Odgovor na pitanje zbog čega je to tako, još uvek niko ne može da ponudi, ali sam, pričao mi je dok smo sedali ispred monitora preko kojeg je budno pratio ono što su glumci iza njegovih leđa radili, ubeđen u to da će doći vreme kada ćemo zažaliti zbog tolike nebrige prema deci. Sva prethodna društva i civilizaicje su imale visoku svest o potrebi vaspitanja i obrazovanja dece. Mi kao da smo odustali od toga, pa otuda gotovo da više nemate prave dečije filmove. Deca nam više nisu potrebna, pa umesto da budu radost postaju teret, a meni se čini da to ima veze sa pravcem kojim se u ovom neoliberalnom i primitivnom kapitalističkom društvu krećemo. Ne mi kao građani Srbije, nego čovečanstvo u celosti. Porodičnih vrednosti danas više nema, da bi obezbedili i minimum uslova za svoju decu roditelji moraju da rade od jutra do večeri i onda su deca prepuštena na vaspitanje i obrazovanje jednom poretku koji prosto ne može ili ne želi da im pronađe mesto. Zato sam ja, radeći na dečijem filmu i rešio da ga radim ovde. Čini mi se da su deca u varošima kao što je vaša još uvek deca. U velikim urbanim centrima kakav je Beograd, ona brzo „prerastaju“ tu fazu odrastanja. Njihovi problemi nisu problemi deteta, igre im nisu dečije… a sve to zbog toga što, čini mi se, roditelji nemaju vremena, ali ni volje da im se kao deci posvete. Zato ona „brzo odrastaju“, pa kko po ulasku u pubertet ne mogu da se snađu, naglo shvataju koliko su izgubila.
Svoj dečiji film „Šašava flaša“ Branko je snimao u našoj varoši – Grgurevcima. Tu smo se i našli, u Etno kući „Majka Angelina“ u koju se ekipa RTS-a uselila posle gotovo godinu dana traganja za pravom lokacijom na kojoj bi film o problemima nevoljnog školarca mogao biti snimljen. Do Grgurevaca, Branko je došao, kako mi je rekao, lutajući po sopstvenim sećanjima i dvorištu bakine i dekine kuće u Ratkovu u kojoj je odrastao.
Više u narednom štampanom izdanju….
