Trojka iz bloka

RUMA: POVOD JE „TROJKA IZ BLOKA“

Budimo bolji – biće nam bolje!

- Ruma nema mnogo dece, onih koji žive teško sa druge strane ne manjka i naša je stvar da kao odgovorni deo zajednice uradimo sve da pomognemo, da se osvestimo i pokrenemo i druge da učine sve kako bi svom bližnjem pomogli -

13521995_1001440676641323_64057136587278405_nHumanitarna organizacija „Srbi za Srbe“ će u subotu drugog jula u Rumi realizovati humanitarni turnir u brzom šutiranju trojki pod nazivom „Trojka iz bloka“. Turnir koji je sa 50.000 dinara pored Rumljana velikog srca podržala i lokalna samouprava počinje u 18 časova, održaće se na košarkaškom terenu preko puta Doma zdravlja, prijave koštaju 200 dinara, a sav prikupljeni novac biće iskorišćen za pomoć sedmočlanoj porodici Jeremić iz Rume. Među onima koji su ovu akciju podržali i u čijoj organizaciji svesrdno učestvuju su i momci iz neformalne grupe uličnih crtača „Proaktiv familija“.
Odveć poznati po jedinstvenim grafitima i muralima, kao i po učešću u nekoliko humanitarnih akcija: od sakupljanja pomoći za Srbe na Kosovu i Metohiji do pomoći za Rumljanina Uroša Karapandžića (u saradnji sa Fitnes klubom „Ajron fit“), složni ulični umetnici, rešili su da i ovaj put daju sve od sebe i pomognu svojim sugrađanima. Za njihovu „proaktivnu familiju“ koju između ostalih čine i Ljubiša Bubalo i Vladimir Jovičić, rad za druge je moralna obaveza zajednice koja želi da preživi, naknada za napor plaća se uspešnom akcijom, a konačan uspeh nije pomoć ugroženom, već promena svesti kod onih koji, zaokupljeni svojim problemima, dokolicom ili prosto nebrigom, boluju od hroničnog nedostatka saosećajnosti sa sebi najbližima.

Ispružena ruka

Kako radimo, tako nam i jestePrema podacima Centra za socijalni rad, u Rumi živi 10.374 deteta, odnosno 19 posto celokupnog stanovništva. Od toga, dece uzrasta od nulte do četirte godine ima 2.248, od pete do devete 2.406, od 10. do 14. godine 2.566, odnosno 3.154 od 15. do 19. godine. Tokom protekle godine, broj dece uzrasta od jedne do 17 godina starosti, korisnika usluga Centra za socijalni rad iznosio je 1.919, (čak 18.5 posto od ukupnog broja dece) odnosno 1.831 (17.6 posto od ukupnog broja) koliko ih je trentno na aktivnoj evidenciji.
Pri tome, u čitavu kalkulaciju treba uneti i činjenicu da broj može biti i veći i to iz najmanje dva razloga: nisu svi podneli zahtev za pomoć, odnosno uslugu, ili pak pomoć, odnosno usluga nisu svima koji su zahtev podneli odobreni.
– Sve je više sirotinje i ljudi koji i pored sve svoje volje i snage prosto više ne mogu da snose teret promena, tranzicija… teškog života. Sa druge strane, natalitet nam je u tolikom minusu da ćemo uskoro nestati kao narod, pa mi je samim tim svaki kritički stav prema ljudima koji imaju troje i više dece, a žive teško, potpuno nejasan. Država takve ljude treba da pomogne, da im omogući da žive lakše i bolje, a ne da ih kudi i ostavlja kraj puta da se muče dok ne padnu. Ruma nema mnogo dece koja su u svim našim lomovima najgore prošla jer su najranjivija. Opet, onih koji žive teško nam ne manjka i naša je stvar da kao odgovorni deo zajednice uradimo sve da pomognemo, da se osvestimo i pokrenemo i druge da učine sve kako bi svom bližnjem pomogli. Čovek mora da promeni stvari u svojoj sredini. Treba da bude na mestu na kojem se radi nešto lepo za nekoga kome je to lepo potrebno, kaže Ljubiša.
Srbija se, smatra Vladimir, polako pretvara u veliko sirotište čiji stanari na svakom ćošku pružaju ruku za bolesno dete, krov na kući, koricu hleba. Ta ruka, dodaje on, ujedno je i veliki test kojim se bolje no na bilo koji način ispituje ko je uprkos nejunačnom vremenu uspeo da ostane i junak i čovek.
– Vi na svakom koraku možete videti da neko sakuplja pare kako bi nešto sa sobom uradio. Sa druge strane, priča Jovičić, stoji država koja očito nema kapacitet da problem reši pa tako nastaje vakuum, prazan prostor koji u suštini svima nama koji nismo država dođe kao najbolji mogući test, da se proverimo koliko smo ljudi. Za dobre stvari, za stvari kao što su „Trojka iz bloka“ nama država suštinski ni ne treba. Njeno prisustvo, ukoliko je ima je dobrodošlo, ali kao Rumljani, smatram da imamo i ličnu obavezu da se apelu za pomoć odazovemo na jedini ispravan način. Ako čekamo da nas neko pogura ili učini sve za nas, nema ni od posla ni od budućnsti ništa.

Pravljenje drugog puta

13528801_1001581336627257_2476812663203312141_nPrema evidenciji Centra za socijalni rad, ukupan broj rumske dece korisnika novčane socijalne pomoći tokom čitave protekle godine iznosio je 1.204 i to: od nulte do druge godine 210, od treće do pete 204, od šeste do 14. godine 556 i od 15. do 17. godine 234. Kako je ovaj broj suštinski vezan za pad ekonomske moći roditelja ili njihovim hroničnim boravkom u crvenoj ekonomskoj zoni, kao ključ rešavanje ovog, kao i mnogih problema sa kojima se Centar susreće, najčešće se ističu nova radna mesta, ulagači, dovoljna i stabilnija primanja.
– U radu za drugog, nastavlja priču Vladimir, ne treba se mnogo oslanjati na institucije. One imaju svoje procedure i svoja pravila. Ne treba nikoga ni kriviti, ne treba kukati, nego treba vući i gurati napred. Ako stvari idu teško, treba raditi još više, ako ne može jednim putem, treba napraviti drugi. Kako radiš tako ti i jeste, pa ako to već znaš, onda radi dobro. Ako ideš ka nečemu što je dobro, pa čak i ako to ne ide lako, na tom putu i sam postaješ bolji čovek, a to je već velika stvar. Ako za tobom krene još jedan, onda je zadovoljstvo još veće.
Oni koji hoće da pomognu, dodaje Ljubiša, treba da se upoznaju i povezuju. Zajedništvo je, dodaje on, tačka iz koje sve ishodi, drugi put kojim se stiže do zacrtanog cilja.
Proaktiv u akciji- Imamo momke koji su spremni da u pola dana i noći ustanu i urade šta treba. Zahvaljujući njima do sada smo od velikog broja sponzora sakupili i više novca nego što smo se nadali. „Trojka“ još nije ni počela, a mi se već možemo pohvaliti da smo nešto dobro uradili. Međutim, nije ni to lako… treba ići od čoveka do čoveka, od kafića do kafića, prodavnice do prodavnice i tražiti. Bude tu svega. Neko odmah ponudi pomoć, neko se prmišlja, a neki vas opet prosto odbiju sa različitim izgovorima. Trpite sve to jer pomažete drugima, da radite sebi i za sebe, možda bi i odustali. A opet, nama sve znači. Neko će dati hiljadu, neko dve, neko deset, a neko dvadeset hiljada dinara. U ovom poslu nema neuspeha i zato smo zahvalni svima koji su podržali akciju. Ljudi su otvorili oči… uprkos svim rijalitijima i serijama podledali su istini u oči. To je velika stvar, objašnjava Ljubiša.
– Ovo je još jedan pokušaj da pokažemo pre svega mladim generacijama da nije sve u televiziji, internetu, najnovijem telefonu. Život je, nadovezuje se Vladimir, nešto drugo i negde drugde. Mladi treba da vide sa kim, gde, pored koga i kako žive i da urade nešto da to promene. Da bi to uradili moraju uvek da krenu od sebe. Slogan naše familije je „Budimo bolji – biće nam bolje“. Podrškom „Trojci iz bloka“ mi činimo dobro, da bi bili bolji, da bi sutra svim našim sugrađanima bilo bolje. To je jedino vredno, sve drugo nas samo udaljava od pravo puta.

Kategorije Reportaža Ruma