Uskoro nova brenta

OBREŽ: MIROSLAV JOVANOVIĆ, ČOVEK KOJI SE U SVE MEŠA

Tesla iz Donjeg Srema

Tih dana, kada je od jutra do mraka u delu sela u kojem žive „oni“ Jovanovići postavljao keramiku, doterivao laminat i ko zna šta sve, shvatio sam da se radi o jednom od onih gotovo renesansnih ljudi koji sve umeju i u sve se mešaju…

Obreski teslaDa Miroslava Jovanovića (31) Obrešci zovu Tesla znao sam odavno. U početku sam mislio da su ga zbog karakternih osobina dovodili u vezu sa strujom, pa tek potom i sa znamenitim Nikolom. Pored ovog, Miroslav ima još jedan nadimak – Ajnštajn, kako ga zove deo poznanika i prijatelja van Obreža. Kao i u slučaju Tesle, dugo sam smatrao da taj nadimak nema mnogo veze sa umešnošću nego sa razbarušenom kosom i sveukupno gledajući jednako razbarušenom i nesvakidašnjom figurom koju sam tokom svojih proputovanja kroz Obrež često sretao.
Prilika da shvatim zbog čega ovog Jovanovića koji, kako sam u šali rado ističe, može biti i „ovaj“ i „onaj“ u zavisnosti od toga u kom delu sela se nalazi, zapravo zovu Tesla, dobio sam prvi put prilikom radova na kući za Grkoviće. Tih dana, kada je od jutra do mraka u delu sela u kojem žive „oni“ Jovanovići postavljao keramiku, doterivao laminat i ko zna šta sve, shvatio sam da se radi o jednom od onih gotovo renesansnih ljudi koji sve umeju i u sve se mešaju. Pored keramičarskih i molerskih radova, momak koji je nadimak dobio od najboljeg obreškog majstora za „Varburge“, znamenitog Šuste, odlično se meša i u automatičke, mehaničke i električarske poslove iako je po zvanju i usmerenju – stolar.

Teorija je za neznalice!

Svoju prvu tvorevinu vrednu spomena, Tesla je napravio u šestom razredu kada je sastavio pravu malu dečiju formulu. Prve mehaničarske korake pravio je u Šapcu u radionici ujaka Darka gde je zajedno sa bratom Vladom provodio slobodno vreme. Jednom rođena, ljubav prema inovacijama i mehanici nije nestala čak ni onda kada je ujak, pošto je Vlada upisao mehaničku školu doneo odluku da mlađem Tesli to ne dopusti. Hteo je obreški Tesla da bude i auto-elektirčar, pa električar, ali ni od toga nije bilo ništa, pa je tako na kraju, mimo svoje volje, upisao beogradsku Tehničku školu za obradu drveta, unutrašnju dekoraciju i oejzažnu arhitekturu.
– Ma… nisam voleo i nisam hteo da idem u školu. Sve to što se učilo, ja sam već odavno znao. Prvi razred završio sam sa 350 izostanaka. Časove nisam pratio, ali sam uredno odlazio na praksu i uvek bio najbolji. Kada se nisam zanimao stolarijom, tražio sam da mi daju da popravljam i doterujem mašine. Videli su da umem, pa su me puštali i iskreno to me je i spasilo da zbog svih tih silnih izostanaka ne izletim iz škole. Kada je praksa bila popodne, umeo sam i pre podne da odem, sa drugom grupom, pa da produžim sve dok me bukvalno ne isteraju, kaže kroz smešak Tesla i sa zadovoljstvom napominje da i sada misli da je teorija za neznalice, a da se pravi majstor dokazuje kroz praksu.
U sve se razume, u sve mesaPošto je bio dobar, vrlo brzo je dobio mogućnost da sa nastavnicima radi privatno što je Tesla koristio kad god bi mu se ukazala prilika. U drugoj godini počeo je redovnije da prati nastavu, u trećoj se gotovo u potpunosti popravio, a onda je, kao najbolji, dobio priliku da svoje znanje pokaže na školskim takmičenjima.
– Bio sam najbolji u praksi i u trećoj godini su hteli da me šalju na neko takmičenje. Ja nisam hteo, izbegavao sam, ali su me na kraju naterali. Radio sam uredno, pravio se neki komad nameštaja… Sve sam lepo uradio, nije moglo bolje, a onda, umesto da sve to uredno predam, „gurnuo“ sam pod strug i isekao na pola. i kada sam sve uradio isekao sam proizvod i tako se završilo. Sećam se, kao da je juče bilo, gledali su me zaprepašćeno, a ja sam bio zadovoljan. Neću da radim ono što neću i ne može me niko naterati, zadovoljno podvikuje Jovanović.

Kad kosačica projuri pistom…

Odmah po oknačnju škole, Tesla je počeo da radi u Vrčinu pa u Lazarevcu gde je 2006. završio svoju stoalrsku karijeru. Svoje umeće je testirao i na volji Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice u čijim je kućama radio, a naročitu priliku da se kao maštovit još jednom potvrdi dobio je odlaskom u vojsku. Kao i obično, i ovaj put njegovo znanje bilo je propraćeno nevoljom, ali to je, kazaće i sam, sasvim normalna posledica rada svakog maštovitog inovatora…
– U vojsci sam bio kao general! Bio sam prvo u Nišu, a potom u Batajnici na aerodromu. Održavao sam mehanizaciju i niko me ništa nije pitao. Bilo je ponuda da u vojsci i ostanem kao mehaničar, ali nisam hteo, jer je bila mala plata. Jednom prilikom zastavnik mi je dao gomilu nekog krša i pitao da li mogu od te gomile gvožđurije da napravim samohodnu kosačicu. Video sam da može i polako krenuo. Spakovao sam motor koji sam našao od nekog „Amerikanca“ i menjač koji je bio duplo veći… mislim da je bio od „Pincgauera“. Sve sam to improvizovao, nije tu bilo ni lamela, sve je priključeno na kardan… samo se ubaci u brzinu, gurne i upali. To je išlo preko sto na sat. Ja ga isteram na aerodromsku pistu i probam. Zastavnik gleda i ne može da veruje. Dere se da li sam ja pravio kosačicu ili formulu. Džaba ja vičem da ima sve za kosačicu, da će biti kosačica, ama jok. Prvo kazna, a onda kada je to prošlo, daj da se radi kosačica, seća se Tesla.
Dugo vremena zanimao se obreški genije i za motore koje je „terao“ i na aceton. Sa bratom Vladom izradio je i maleni dečiji trakor koji ima sva svojstva pravog „velikog“ trakotra i još mnogo toga.
– Trakor vozi bratov sin Veljko, a ima sve što treba jednom autu: kvačilo, menjač, gas, sve. Limarija je ručni rad. Motor u njemu je napravljen od pumpe za zalivanje, a menjač od „Apenca“, priča Tesla i nastavlja: – Mnogi su me pitali zašto nismo stavili i motor od „Apenca“, ali smo to izbegli jer je taj motor slab, a nama treba jači i sporiji. Ne treba detetu dati da ide prebrzo, mada on ide oko trideset na sat, a mogao bi i duplo više. Trenutno traktor vredi oko 800 evra, sa polovnim delovima, ali brat ne želi da ga proda.

Nova-stara brenta i struja bez struje

Trakotr, rucni radOvih dana, Tesla je posvećen preuređenju brente. Posla ima puno, a u pitanju je kaže stara mašina koja puno troši, a malo daje, tako da trenutno smišlja način da usavrši njen rad. Spisak mašina koje je doradio i preradio je dugačak. U klanici Milenka Đurđevića osmislio je način uštede energije u minusnoj komori, a uspeo je da napravi i svojevrsni generator koji sam proizvodi struju za svoj rad.
– O takvim generatorima sada se u svetu mnogo priča, a mi smo uspeli da dođemo do idealnog rešenja. Televizor, zavmrzivač i frižider bi sa time mogli sasvim solidno da rade. Potrošnja je mala, potreban je samo neki osnovni pokretač rada i ništa više jer mašina samu sebe dopunjava. To smo napravili pre nekoliko godina, ali je prijatelj otišao u Švedsku, odneo majstorluk tamo, a da bih sam to ponovo radio, treba dosta uloga. Koliko znam taj prijatelj još uvek nije ništa sa našim generatorom uradio, ali koliko mi priča, pokušava da ubedi gazdu kod kojeg sada radi da uloži. Ako uspe i ako generator zaživi, Obrež bi mogao da bude i te kako značajan za svet nauke, kroz smešak dodaje Tesla.
Ukoliko Miroslav u svom naumu da Obrež proslavi u naučnom svetu i ne uspe, možda će to učiniti njegov sin Damjan koji iako je tek napravio svoje prve dečije korake uveliko majstoriše po radionici svog oca. Iako mu se često desi da usled dečijeg majstorluka ne može da pronađe alat, stariji Tesla podržava svog naslednika za kojeg se nada da će, kada poodraste, nositi isti nadimak.
– Svašta čovek može da napravi i izume, ali je najlepše kada dobije dete i kada gleda kako to dete raste i uči od svojih roditelja. Ni mojoj ženi Anđelini ni meni ne smeta što se mota po radionici. Treba da uči kako se posao radi jer, uvek je bilo i ostalo: teorija je za neznalice, pravi se majstori pokazuju tek na delima, završava Tesla sa prstom visoko podignutim u vazduh.

Kategorije Pećinci Reportaža