STARI SLANKAMEN – U NEOBIČNOM AMBIJENTU NA OBALI DUNAVA
Vinarija u hamamu starom pola milenijuma
Piše: Marija Balabanović
Na mestu gde Dunav miluje obalu Starog Slankamena, gde je prema legendi sahranjen Atila – Bič Božiji i gde naučnici iz celog sveta proučavaju lesni profil i tragove ledenog doba, nalazi se vinarija napravljena u najneobičnijem ambijentu nekadašnjeg turskog kupatila, odnosno hamama starog 500 godina, gde će sva vaša čula biti zadovoljena. Pogled na reku, autentični ambijent Starog Slankamena i pre svega interesantna istorijska priča o narodima koji su ovde živeli, pre svega Turcima, opredelila je Milana Spasića da podigne zasade vinove loze na oko tri hektara zemlje i započne mali porodični biznis pravljenja vina. Ovih dana treba da započne berba u kojoj će učestvovati svi posetioci, kako prijatelji porodice tako i gosti, gde će u jednoj opuštenoj atmosferi dati mali doprinos proizvodnji vina.
– Kod mene berba još uvek nije počela, iako je u Sremu već u punom jeku, jer su neke sorte uveliko obrane. Uživa se u širi i u rezultatima ove vrlo lepe i uspešne godine za vinogradare. Kada je reč o našoj vinariji, imamo sorte grožđa koje su relativno kasne i upravo iz tog razloga planiramo berbu za dve nedelje – kaže ovaj vinar iz Starog Slankamena.
Kada je reč o očekivanom rodu, Spasić kaže da očekuju veoma visok prinos, iznad prosečnog, a govoreći o kvalitetu takođe ne skriva oduševljenje i radost.
– Loza je zdrava, vreme nije pogodovalo bolestima tako da se nadamo najboljem. Bio je samo jedan period kada su pojedini grozdovi koji su previše izloženi suncu sprženi, na sreću to nije nanelo veliku štetu kompletnom rodu – priča on i naglašava:
– Izuzetno toplo vreme pogoduje, ali sa druge strane predstavlja jednu zamku. Naime, groz sakupi dovoljno šećera, što je prvi i osnovni kriterijum za dobru berbu, međutim semenke i kožice samog grozda ne prate uvek količinu šećera tako da se može desiti da ljudi koji prerano oberu vinograd zbog dovoljno šećera na kraju dobiju izuzetno jaka vina.
U vingradima ovog vinara, koji su podignuti na oko tri hektara, rodno je oko hektar i po, tako da očekuje da će maksimalni kapacitet vinarije biti oko 12.000 do 15.000 litara.
– Uzgajamo uglavnom internacionalne sorte, pomalo neobične za ovo podneblje, ali se pokazalo da im ova mikro klima izuzetno pogoduje. Radi se o sortama širaz, frankovka, pino noar i kaberne, pa tako pravimo isključivo crvena vina – ističe Spasić.
S obzirom da je počela berba, prema rečima ovog vinara, sve „mašine“ su spremne, a reč je o modularnoj tehnologiji. Čitav sistem prijema grožđa i primarne prerade se montira u prijemnom odeljenju samo u vreme berbe.
– Mi smo mlada vinarija koja je počela sa radom 2013. godine. Ipak, bez obzira na tu činjenicu vinogradarstvom i vinarstvom se bavim skoro deset godina, tako da je svaka berba jedan lep događaj koji ima epitet tradicionalnog. Ljudi dolaze u velikom broju, skoro stotinak, a mesecima unapred se raspituju za datum kada će biti organizovana – kaže sa zadovoljstvom Milan Spasić i navodi da se toga dana ne angažuju radnici berači, već taj posao obavljaju članovi porodice, prijatelji i gosti.
Sam objekat u kojem se nalazi vinarija ima dugu istoriju i neobičnu priču. Prema rečima domaćina, reč je o jednom od dva sačuvana turska kupatila severno od Save i Dunava. Jedno se nalazi u Baču, a drugo upravo ovde u Starom Slankamenu.
– Svi posetioci koju dođu ovde imaju priliku da se susretnu sa istorijom ovih krajeva, jer se na ovom mestu nalaze ostaci turskog kupatila – hamama koji je star gotovo pola milenijuma. Taj hamam je sticajem okolnosti sačuvan do današnjih dana jer je sama kuća u kojoj je smeštena vinarija sazidana pre 250 godina, odnosno 1769. godine i u to vreme je bila Župni dom Katoličke crkve. Prilikom zidanja kuće zidovi hamama su maksimalno iskorišćeni i poslužili su kao temelj – kaže Spasić.
Sam objekat u kojem se nalazi tursko kupatilo je otvoren za javnost i nalazi se pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Tako je projekat rekonstrukcije pomenute zgrade urađen u skladu sa svim propisima i zahtevima nadležne institucije navodi ovaj vinar. Kako tvrdi Spasić, usled dobre saradnje sa Turističkom organizacijom opštine Inđija, imaju veliki broj turista, pogotovo stranih koji rado dolaze ovde što zbog istorijskog momenta, što zbog dobrog vina.
Kako poručuje na kraju, plan je da naprave još bolja vina u malim količinama, da i dalje imaju dobre prijatelje sa kojim će ta vina i degustirati. Kako ističe, ne žele da vino i ovaj posao previše komercijalizuju, važno je da sačuvaju kvalitet i ponude ga punicima namernicima, hedonistima koji ovde svrate.
