Spomenik junacima Otadžbinskog rata
Tokom završnih borbi za oslobođenje Jugoslavije koje je Jugoslovnska armija vodila tokom druge polovine 1944. godine uz sadejstvo sa Crvenom Armijom, na nebu iznad Laćarka oboren je 30. oktobra sovjetski avion u kojem su poginuli inžinjer Georgi Nikitovič Kuročkin i Vasilij Dimitrievič Raščepkin, komandant eskadrona 165. gardijskog jurišnog avijacijskog Stanislavskog puka Crvene armije i heroj Sovjetskog Saveza. Laćarci su tela nastradalih pilota krišom sahranili da bi ih, nakon oslobođenja preneli na staro pravoslavno groblje u Sremskoj Mitrovici i zajedno sa kapetanom Mihailom Ivanovičem Surinom koji je poginuo u rejonu Gospođinaca 16. novembra 1944. godine, sahranili uz najviše vojne počasti.
Spomenik “čeličnim sokolima” kojeg je projektovala Irena Nepokojičickaja, ćerka emigranta, pukovnika Aleksandara Nepokojičickog, svečano je otkriven pedesetih godina prošlog veka, i on i danas stoji na ulazu u staro pravoslavno groblje kao jemac prijateljstva dva velika i bratska slovenska naroda.
Ko je bio Vaslij Dimitrievič Raščeškin?
Vasilij Dimitrievič Raščepkin, rođen je 1922. godine u selu Plešanovo (sada Roščepkino), u Aleksandrovskoj oblasti u Rusiji, grad Buzulun. Do početka rata završio je građevinsku školu, a decembra 1941. godine završava Orenburgšku vazduhoplovnu školu i priduružuje se svojim drugovima na frontu.
Prvi borbeni nalet Raščepkin je imao tokom borbi za Voronjež juna meseca 1942. godine, kada se istakao kao perspektivni poručnik.
Septembra meseca, Vasilij učestvuje u borbama na nebu iznad Kijeva kada u preko 90 borbenih naleta uništava 20 tenkova, 60 transportnih vozila i veliku količinu druge vojne opreme.
Tokom oktobra meseca, učestvuje u borbama za oslobođenje Jugoslavije gde, kako smo već naveli, 30. oktobra biva oboren u rejonu Laćarka.
Za zasluge u Otadžbinskom ratu, Vasilij Dimitrievič Raščepkin je nekoliko puta odlikovan. Najpre, avgusta 1942. godine dobija orden “Crvene zvezde”, jula meseca 1942. dobija orden “Otadžbinskog rata”, septembra 1943. odlikovan je “Crvenom zastavom”, da bi jula 1944. godine bio proglašen Herojem Sovjetskog Saveza. U trenutnku smrti, imao je 22 godine.
Svojom smrću, ovaj mladi Rus ugradio je svoj život u slobodu države koja više ne postoji. Pa ipak, iako Jugoslvije više nema, generacije kojima je ovaj hrabri pilot podario slobodu, baš kao i njihovi potomci, imaju obavezu da od zaborava otrgnu sećanje na sve one koji su se, kako bi rekao veliki pesnik Branko Miljković, “smrđu borili protiv smrti”.
Slava čeličnim sokolima.
S. Lapčević
