Kne­že­vić, Je­li­si­je­vić, Bo­šnjak i Vuč­ko­vić na otva­ra­nju iz­lo­žbe

Tro­ji­ca sli­ka­ra – je­din­stvo u raz­li­či­tom

Kne­že­vić, Je­li­si­je­vić, Bo­šnjak i Vuč­ko­vić na otva­ra­nju iz­lo­žbe

Sremska Mitrovica – Za­jed­nič­ka iz­lo­žba sli­ka tro­ji­ce umet­ni­ka, Mo­mi­ra Kne­že­vi­ća (Kra­gu­je­vac), Slo­bo­da­na Je­le­si­je­vi­ća i Žar­ka Vuč­ko­vi­ća (Gor­nji Mi­la­no­vac), pr­vo­bit­no za­ka­za­na za fe­bru­ar, pa od­lo­že­na zbog zi­me i ve­li­kih sme­to­va, otvo­re­na je u srem­sko­mi­tro­vač­koj Ga­le­ri­ji „La­zar Vo­za­re­vić“, 7. mar­ta, uz stru­čan ko­men­tar Sre­te Bo­šnja­ka, na­šeg ugled­nog isto­ri­ča­ra umet­no­sti. Svi za­stu­plje­ni umet­ni­ci su fa­kul­tet­ski obra­zo­va­ni sli­ka­ri, sa mno­štvom sa­mo­stal­nih po­stav­ki i pri­zna­nja za stva­ra­la­štvo, ba­ve se li­kov­nim pe­da­go­škim ra­dom i – raz­li­či­ti su po svo­jim pri­stu­pi­ma sli­kar­stvu.
Mo­mir Kne­že­vić (1949) je naj­pre učio fre­sko sli­kar­stvo, po­tom di­plo­mi­rao na Na­stav­nič­kom fa­kul­te­tu u Nik­ši­ću, u kla­si prof. Ni­ko­le Gvo­zde­no­vi­ća, još stu­di­rao na aka­de­mi­ja­ma u Pra­gu (re­sta­u­ra­ci­ja) i Pri­šti­ni. Nje­go­ve sli­ke, ulja na plat­nu  – ve­o­ma uspe­šno iz­gra­đen od­nos iz­me­đu for­me i jar­kih, ras­ko­šnih bo­ja – u su­šti­ni sa­dr­že „ko­mu­ni­ka­ci­ju iz­me­đu Kne­že­vi­ća i (ti­ši­ne bi­ća) za­vi­ča­ja“. Ra­do­vi su mu slo­je­vi­ti, a to „pre­pli­ta­nje slo­je­va vo­di sa­zna­nju da unu­tra­šnjost i spo­lja­šnost ni­su raz­dvo­je­ne već pa­ra­lel­ne i ne­pre­kid­ne ma­ni­fe­sta­ci­je bi­ća sttva­ra­o­ca sa bi­ćem sve­ta“ (prof. dr Sr­đan Mar­ko­vić). Iz­lo­že­no je je­da­na­est sli­ka (ulja na plat­nu) pre­de­la iz Pe­tro­vi­ća, umet­ni­ko­vog rod­nog me­sta.
Di­plo­mi­ra­ni gra­fi­čar sa Fa­kul­te­ta pri­me­nje­nih umet­no­sti u Be­o­gra­du, di­zaj­ner, Slo­bo­dan Je­le­si­je­vić (1951) svo­je ra­do­ve ob­ja­vlju­je u knji­ga­ma, udž­be­ni­ci­ma, ča­so­pi­si­ma i na in­ter­net saj­to­vi­ma. Za­pa­že­na su mu is­tra­ži­va­nja u obla­sti pi­sma, na­ro­či­to se ba­vi pro­jek­to­va­njem ti­po­graf­skog pi­sma. Či­ta­ve nje­go­ve ce­li­ne ima­ju nad­re­al­no dej­stvo, kod po­sma­tra­ča bu­de ma­što­vi­tost, pred­sta­vlja­ju „mo­za­i­ke sli­či­ca i za­čud­nih pri­zo­ra“, ko­ji se skla­pa­ju u na­šoj sve­sti „kao pri­če ne­ve­ro­vat­nih obr­ta i pro­vo­ka­tiv­no­sti“ (An­drej Ti­šma).
Ko­nač­no, naj­mla­đi od njih, Žar­ko Vuč­ko­vić (1963), sa di­plo­mom i ma­gi­stra­tu­rom na Fa­kul­te­tu pri­me­nje­nih umet­no­sti u Be­o­gra­du, u mi­tro­vač­koj ga­le­ri­ji je iz­lo­žio dva­de­se­tak cr­te­ža i sli­ka ve­ćih for­ma­ta, u teh­ni­ci akri­li­ka na plat­nu. Glav­ni ju­nak Vuč­ko­vi­će­ve kom­po­zi­ci­je, sma­tra Sre­to Bo­šnjak, je­ste „fi­na, ta­na­na, ne­stvar­na li­ni­ja, kao ob­lik žud­nje za ot­kri­ćem ne­ke ne­vi­dlji­ve pri­ro­de sve­ta… U oba me­dij­ska vi­da – sli­ci i cr­te­žu – Vuč­ko­vić ot­kri­va, oslo­ba­đa­njem pod­sve­snih ener­gi­ja, ceo niz di­na­mič­kih li­kov­nih je­di­ni­ca ko­je su plod nje­go­ve sjaj­ne ima­gi­na­ci­je.“
Iz­lo­žba ra­do­va tro­ji­ce zna­čaj­nih srp­skih sli­ka­ra bi­će otvo­re­na do 28. fe­bru­a­ra.

D. Po­zna­no­vić

Kategorije Kultura