Definisano i koliko prostora mora imati svaki tovljenika
Zakonom o dobrobiti životinja, uređuje se dobrobit životinja, prava, obaveze i odgovornosti pravnih i fizičkih lica, odnosno preduzetnika, za dobrobit životinja, postupanje sa životinjama i zaštita životinja od zlostavljanja, zaštita dobrobiti životinja pri lišavanju života, držanju, uzgoju, prometu, prevozu, klanju i sprovođenju ogleda na životinjama, kao i druga pitanja od značaja za zaštitu dobrobiti životinja. Na osnovu člana 18.stav 4, Zakona o dobrobiti životinja, ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije donosi Pravilnik o uslovima za dobrobit životinja u pogledu prostora za životinje, prostorija i opreme u objektima u kojima se drže, uzgajaju i stavljaju u promet životinje u proizvodne svrhe, načinu držanja, uzgajanja i prometa pojedinih vrsta i kategorija životinja, kao i sadržini i načinu vođenja evidencije o životinjama. (Pravilnik objavljen u “Službenom glasniku RS” broj 6/10).
Način držanja i uzgajanja svinja
Boks za prašenje
Članom 14.ovog pravilnika je definisano kakvi treba da budu podovi boksova u kojima se drže svinje, kakva treba da prostor i pregrade. Članom 17. je definisano da svakom zalučenom prasetu ili tovljeniku mora da se obezbedi najmanja površina poda u odnosu na telesnu masu i to:
– 0,15 m² za životinju koja ima manje od 10 kg žive vage;
– 0,20 m² za životinju od 10kg do 20 kg žive vage;
– 0,30 m² za životinju od 20 kg do 30 kg žive vage;
– 0,40 m² za životinju od 30kg do 50 kg žive vage;
– 0,55 m² za životinju od 50 kg do 85 kg žive vage;
– 0,65 m² za životinju od 85 kg do 110 kg žive vage;
– 1,00 m² za životinju koja ima više od 110 kg žive vage;
Najmanja površina poda koja mora da se obezbedi za svaku suprasnu nazimicu iznosi 1,64 m², a za svaku krmaču 2,25 m².
Ako se u grupi nalazi manje od šest suprasnih nazimica i/ili krmača, površina poda se mora uvećati za 10 posto po životinji, a ako se u grupi nalazi 40 i više nazimica i/ili krmača površina poda se može umanjiti za 10 odsto po životinji u odnosu na predhodno navedenu kvadraturu poda.
Za svaku suprasnu nazimicu mora da bude obezbeđeno najmanje 0,95 m² čvrstog poda, a za krmače to mora biti najmanje 1,30 m² čvrstog poda od ukupne površine poda (sa rešetkastim-drenažnim delom poda) koje se moraju obezbediti za nazimice i krmače. Drenažni otvori mogu da zauzimaju najviše 15 odsto površine poda. Za pojedine kategorije svinja koje se drže na podu sa betonskim rešetkama, potrebno je obezbediti da najveći razmak između rešetki iznosi :
– za sisančad 11mm
– za zalučenu prasad 14 mm
– za tovljenike 18 mm
– za nazimice i krmače 20 mm
Širina betonske rešetke za sisančad i zalučenu prasad treba da iznosi 50 mm,a za tovljenike,nazimice i krmače 80 mm.
Pored toga što je pravilnikom propisano koliki otvori mogu biti na podovima sa betonskim rešetkama propisano je i koliko luksa mora da je osvetljenje, koliko decibela sme da bude buka i da se svinje moraju hraniti najmanje jedanputa dnevno pa i to da svinjama mora biti na raspolaganju materijal odnosno predmet za zadovoljenje njihovih etoloških potreba da bi se sprečilo griženje repova i drugi poremećaji u ponašanju svinja. Takođe je ovim pravilnikom definisano koje su to intervencije dozvoljene da se vrše na svinjama a koje se ne izvode u cilju lečenja.
Što se tiče načina držanja pojedinih kategorija svinja,ovim pravilnikom se definiše da se nerastovi moraju držati u boksu površine najmanje šest kvadratnih metara, a ako se u boksu u kome se drži nerast obavlja i pripust onda površina boksa mora da bude najmanje 10 m². Krmače i nazimice se po ovom pravilniku od 4 nedelje nakon osemenjavanje pa do poslednje nedelje pre očekivanog prašenja drže u grupama. Ako se u objektu drži manje od 10 krmača ili nazimica one se mogu držati i u individualnim boksovima. Svaka suprasna krmača ili nazimica mora da ima mesto za prašenja (boks) koji koji ima pregaradu kojom se odvaja prostor za prašenje od ostalog dela boksa. Prasad sisančad moraju da budu smeštena u dovoljno zagrejan prostor,udoban i suv, koji mora da ima slamu ili neki drugi material za ležanje, tako da sva prasad istovremeno mogu leći. Ovim pravilnikom je definisano i to kada se prasad mogu zalučiti pre 21 prvoga dana starosti, zatim kako se i kada formiraju grupe odlučenih prasadi.
Sve odredbe ovog pravilnika stupile su na snagu 1. januara 2012.godine.
Kao kod pravila kojima pravilnik definiše odgoj goveda i ovde se može zaključiti da zahtevi koji se postavljalju kroz zakone, pravilnike traže nova finansijska ulaganja što naša svinjarska proizvodnja neće moći da izdrži, stoga se očekuje da odgajivači svinja u budućem period dobiju veća finansijska sredstva kroz subvencije ili povoljne kredite,za ispunjenje ovih zahteva,čime bi se stvorili uslovi za konkurentnost na evropskom i svetskom tržištu poljoprivrednih proizvoda.
