Ki­ša po­mo­gla pše­ni­ci

Go­ran Drob­njak

Sti­gla je zi­ma, vre­me mi­ro­va­nja ka­ko za ra­ta­re, ta­ko i za use­ve. Pa ipak, ne mi­ru­ju svi, ne spa­va­ju zim­skim snom. Po­ljo­pri­vred­ni­ci na či­jim nji­va­ma je ve­ćim de­lom za­stu­plje­na pše­ni­ca ima­ju do­sta raz­lo­ga za bri­gu, za če­ste obi­la­ske po­se­da.
Na te­mu pše­ni­ce raz­go­va­ra­li smo ovih da­na u Po­ljo­pri­vred­no-struč­noj slu­žbi ”Ru­ma” sa Go­ra­nom Drob­nja­kom, re­fe­ren­tom za ra­ta­ske kul­tu­re.
Na pod­ruč­ju rum­ske op­šti­ne pše­ni­com je za­se­ja­no 8.500 hek­ta­ra. Ka­ko su za pše­ni­cu od ve­li­kog zna­ča­ja se­tve­ni ro­ko­vi, u rum­skoj op­šti­ni stva­ri sa ovom kul­tu­rom i ne sto­je ta­ko lo­še. Na­i­me, na 70 od­sto od ukup­nih po­vr­ši­na, pše­ni­ca je za­se­ja­na u op­ti­mal­nom ro­ku, od­no­sno do kra­ja ok­to­bra. O to­me ka­ko tre­nut­no iz­gle­da pše­ni­ca, Go­ran Drob­njak ka­že:
-Ono što je obe­le­ži­lo je­se­nju se­tvu je­ste ne­do­sta­tak pa­da­vi­na, da­kle – se­tva u su­vu ze­mlju. Za­be­le­žen je pe­ri­od sa vi­še od 40 da­na bez pa­da­vi­na. To se od­ra­zi­lo na use­ve. Pše­ni­ca ko­ja je po­se­ja­na u pr­vih dva­de­set da­na ok­to­bra ima­la je do­bre uslo­ve za ni­ca­nje i – br­zo i ujed­na­če­no je ni­kla. Ali, pše­ni­ca za­se­ja­na u po­sled­njoj de­ka­di ok­to­bra, i ona u no­vem­bru, ima­la je znat­no lo­ši­je uslo­ve za ni­ca­nje, ni­ca­la je spo­ro i ne­jed­na­ko. Pa­da­vi­ne u de­cem­bru, kao i re­la­tiv­no to­plo vre­me, do­pri­ne­li su da se sta­nje ma­lo po­pra­vi. Pše­ni­ca je tre­nut­no u fa­zi mi­ro­va­nja. Ka­da je reč o nje­nom raz­vo­ju, na­la­zi se u fa­zi od tre­ćeg li­sta do fa­ze bo­ko­re­nja. Pr­vi ve­li­ki po­sao ko­ji če­ka po­ljo­pri­vred­ni­ke je pri­hra­nji­va­nje pše­ni­ce. Za de­se­tak da­na će se is­pi­ta­ti pr­vi uzor­ci ze­mlji­šta na sa­dr­žaj mi­ne­ral­nog azo­ta. To će bi­ti do­bar po­ka­za­telj sta­nja i do­bra osno­va za pre­po­ru­ke o po­treb­nim ko­li­či­na­ma đu­bri­va.
Ono što je obe­le­ži­lo ovu je­sen, do­da­je Drob­njak, je­ste i iz­u­zet­no jak na­pad glo­da­ra. Na sre­ću, ve­ći deo pro­iz­vo­đa­ča je iza­šao na nji­ve, ra­dio na uni­šta­va­nju glo­da­ra i do­brim de­lom – spa­sao pše­ni­cu.