Iko­ne iz ra­zo­re­nog Be­še­no­va

Ste­van Alek­sić

Zna­me­ni­ti naš sli­kar Ste­van Alek­sić (1876 – 1923), iz­da­nak umet­nič­ke po­ro­di­ce iz Ba­na­ta, u ko­joj su se de­da Ni­ko­la, otac Du­šan i brat Ivan uspe­šno ba­vi­li sli­kar­skim po­slom, osta­vio je vid­nog tra­ga i na srem­skom kul­tur­nom tlu. Po­red osta­lih me­sta, ra­dio je u Be­še­no­vu, Ru­mi i Vu­ko­va­ru, a nje­go­ve spa­še­ne i sa­ču­va­ne iko­ne iz po­ru­še­nog be­še­no­vač­kog ma­na­sti­ra, po­sle ne­mač­kog bom­bar­do­va­nja, ma­ja 1944, već šest i po de­ce­ni­ja se na­la­ze u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci. Za­slu­ga pri­pa­da upor­nom mi­tro­vač­kom pre­ga­o­cu, arh. Bran­ku Va­si­li­ću, jed­nom od osni­va­ča grad­skog mu­ze­ja, ko­ji je, 1946, iz ru­še­vi­na sve­ti­nje iz­va­dio de­lo­ve pr­vo­bit­nog iko­no­sta­sa i je­da­na­est iko­na ko­je je ka­sni­je na­sli­kao  Ste­van Alek­sić.
Ro­đen 23. de­cem­bra 1876. u Ara­du (da­na­šnja Ru­mu­ni­ja), da­kle pre 135 go­di­na, Ste­van Alek­sić je sli­kar­stvo učio u Min­he­nu, a po­sle oče­ve smr­ti, 1900, na­sta­nio se u Mo­do­šu (Ja­ša To­mić), gde osta­je do kra­ja ži­vo­ta. Imao je svoj ate­lje i sli­kar­sku ško­lu. U Mo­do­šu su na­sta­le mno­ge nje­go­ve iko­ne, zid­ne sli­ke, por­tre­ti i vi­še auto­por­tre­ta, isto­rij­ske i ža­nr kom­po­zi­ci­je. Sma­tra se da je osta­vio vi­še od dve­sta sli­ka i še­zde­se­tak cr­te­ža, osli­kao dva­de­se­tak cr­ka­va.
Li­kov­ni struč­nja­ci oce­nju­ju da je Alek­si­će­vo sli­kar­stvo ne­ka vr­sta pre­la­za od aka­de­mi­zma ka mo­der­nim umet­nič­kim shva­ta­nji­ma. Bio je je­dan od na­ših pr­vih pred­stav­ni­ka se­ce­si­je, i to one obo­je­ne li­te­ra­tu­rom i mi­tom.
Što se ti­če ra­da Ste­va­na Alek­si­ća u man. Be­še­no­vo (1907 – 1909), isto­ri­čar­ka umet­no­sti Emi­ca Mi­lo­še­vić je još pre tri de­ce­ni­je za­be­le­ži­la:
– Zid­ne sli­ke ko­je je ra­dio na svo­du i zi­do­vi­ma cr­kve uni­šte­ne su kao i deo iko­no­sta­sa, na či­joj iz­ra­di su mu po­ma­ga­li uče­ni­ci. Zbog to­ga de­talj­ni­ja ana­li­za ovog sli­kar­stva i ni­je mo­gu­ća, ali na osno­vu je­da­na­est sa­ču­va­nih iko­na u Mu­ze­ju cr­kve­ne umet­no­sti u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci de­li­mič­no se mo­že za­klju­či­ti o vre­me­nu na­stan­ka, iz­gle­du i kva­li­te­tu ovog Alek­si­će­vog iko­no­sta­sa. Od Alek­si­će­vog iko­no­sta­sa u Be­še­no­vu da­nas su sa­ču­va­ni: car­ske dve­ri, boč­ne dve­ri, cen­tral­na iko­na sv. Tro­ji­ce, jed­na pre­sto­na iko­na, dve pra­znič­ne iko­ne i dva me­da­ljo­na. Iko­na Mu­če­nje sv. Ki­ri­ka i Ju­li­te i iko­na Sv. ar­han­đel Mi­haj­lo ubi­ja sa­ta­nu iz istog su ma­na­sti­ra, ali se ni­su na­la­zi­le na iko­no­sta­su (ve­ro­vat­no u man. ka­pe­li – prim. DP).
Is­tra­ži­va­nja Bran­ke Ku­lić i Ne­delj­ke Sreć­kov (Ma­na­sti­ri Fru­ške go­re, 1994) uka­zu­ju da je na Alek­si­će­vom iko­no­sta­su bi­lo če­tr­na­est iko­na, ali i na još po­ne­što:

Mu­če­nje sv. Ki­ri­ka i Ju­li­te (1907)

– Po­red iko­na za iko­no­stas ma­na­stir­ske cr­kve i iko­na za ka­pe­lu, Alek­sić je u isto vre­me ra­dio i zid­ne sli­ke u unu­tra­šnjo­sti cr­kve. Za ma­na­stir­sku tr­pe­za­ri­ju je ura­dio mo­nu­men­tal­nu isto­rij­sku kom­po­zi­ci­ju Spa­lji­va­nje mo­šti­ju sv. Sa­ve, ulje na plat­nu (1909). Po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta ova sli­ka je do­spe­la u Grad­ski mu­zej u Vu­ko­va­ru, u Ba­u­e­ro­vu zbir­ku.
Ina­če, u Mu­ze­ju Sre­ma u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci se ču­va još jed­no vred­no Alek­si­će­vo de­lo – por­tret pr­vog mi­tro­vač­kog gra­do­na­čel­ni­ka Ći­re pl. Mi­le­ki­ća, iz 1905. go­di­ne. On je na­sli­kan “u si­vo­ma­sli­na­stim to­no­vi­ma, ko­ji kao da su u po­je­di­nim par­ti­ja­ma sli­ke sa­mo po­vr­šno ura­đe­ni, što bi mo­glo da pred­sta­vlja Alek­si­će­vo pri­me­nji­va­nje im­pre­si­o­ni­stič­kih re­še­nja” (J. Jo­va­nov).
Za­hva­lju­ju­ći po­žr­tvo­va­nom an­ga­žo­va­nju arh. Bran­ka Va­si­li­ća, Mu­zej Sre­ma da­nas mo­že da se po­hva­li vred­nom ko­lek­ci­jom Alek­si­će­vih iko­na, uglav­nom ve­ćih for­ma­ta, spa­še­nih iz ru­še­vi­na je­di­nog fru­ško­gor­skog ma­na­sti­ra, Be­še­no­va, ko­ji su fa­ši­sti srav­ni­li sa ze­mljom i vi­še ne po­sto­ji. Po­red osta­lih, tu su iko­ne: Sve­ti ar­han­đel Mi­ha­i­lo, Bo­go­ro­di­ca, Pre­o­bra­že­nje Hri­sto­vo, Vaz­ne­se­nje Hri­sto­vo, Sve­ti Jo­van Bo­go­slov, Sve­ti Ste­fan i dr. Nji­ho­vom le­po­tom i zna­ča­jem na­ro­či­to su se ba­vi­le mi­tro­vač­ke isto­ri­čar­ke umet­no­sti dr Mir­ja­na Le­sek, Emi­ca Mi­lo­še­vić i Ve­sna Osto­jić Ma­ric­ki.

D. Po­zna­no­vić