Pe­šač­ka zo­na u Lin­cu

Im­pre­si­je o Lin­cu

Pe­šač­ka zo­na u Lin­cu

Šid – Svr­ha sva­kog pu­to­va­nja je ne­ko no­vo is­ku­stvo ko­je nas uvo­di u sfe­re dru­ga­či­jeg ži­vo­ta. Pri­li­ku da ot­pu­tu­je­mo u Austri­ju do­bi­li smo mi, ma­la gru­pa glu­ma­ca Ama­ter­skog po­zo­ri­šta „Bra­ni­slav Nu­šić“ iz Ši­da.
U Lin­cu na sce­ni po­zo­ri­šta „Ma­e­stro“ iz­ve­li smo pred­sta­vu „Že­lim da se oslo­bo­dim“ sa ci­ljem da pro­bu­di­mo svest lju­di ko­ji  osta­ju rav­no­du­šni pred na­si­ljem. Deo svo­jih emo­ci­ja us­pe­li smo da po­de­li­mo sa na­šim lju­di­ma ko­ji su u „tu­đi­ni“. Gle­da­ju­ći njih i slu­ša­ju­ći ka­ko oni ži­ve i iz­u­ča­va­ju dru­gi je­zik, sti­če se uti­sak da po­ma­lo gu­be ose­ća­nja za svo­ju ze­mlju, do­mo­vi­nu.
U Lin­cu su nas sr­dač­no do­če­ka­li lju­di po­re­klom sa na­ših pro­sto­ra i go­sto­lju­bi­vo nam po­ka­za­li le­po­te gra­da i oko­li­ne. Linc  je tre­ći po ve­li­či­ni grad u Austri­ji, sme­šten u se­ver­nom de­lu dr­ža­ve, pri­vred­no i kul­tur­no sre­di­šte po­kra­ji­ne Gor­nja Austri­ja. Linc  je na pr­vom me­stu ure­đen grad, naj­vi­še je iz­gra­đen tri­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka, po­znat je po le­pom sta­rom grad­skom je­zgru, ali i kao sre­di­šte austrij­ske te­ške in­du­stri­je.

Ši­đa­ni u Austri­ji

Grad ima du­šu upra­vo zbog to­ga što ne­gu­je svo­ju kul­tu­ru. Linc je 2009. go­di­ne bio evrop­ska pre­sto­ni­ca kul­tu­re. Iz nje­ga po­ti­ču ve­li­ki austrij­ski umet­ni­ci i na­uč­ni­ci i nji­ho­vi mu­ze­ji su oču­va­ni i do­stup­ni svim tu­ri­sti­ma. Ob­i­šli smo naj­zna­čaj­ni­ja kul­tur­na i isto­rij­ska me­sta u gra­du. Po­se­tom Ka­te­dra­le Sve­te Ma­ri­je ko­ja je naj­ve­ća ka­te­dra­la u Austri­ji, ima­li smo pri­li­ku da uži­va­mo u mi­si gde je ve­li­ki hor pra­tio sim­fo­nij­ski or­ke­star.
Naj­ve­ći uti­sak na nas osta­vi­la je po­se­ta me­mo­ri­jal­nom cen­tru Ma­ut­ha­u­zen gde se u Dru­gom svet­skom ra­tu na­la­zio lo­gor, a sa­da je spo­men žr­tva­ma na­ci­zma. Sli­ke, pri­zo­ri i sa­ma po­mi­sao da je na tom me­stu ubi­je­no pre­ko se­dam­de­set hi­lja­da lju­di, čo­ve­ka ne osta­vlja­ju rav­no­du­šnim, ali zlo­čin ni­kad ne sme bi­ti za­bo­ra­vljen. Tre­ba da bu­de opo­me­na ce­lom čo­ve­čan­stvu da se ta­kve stva­ri vi­še ne do­ga­đa­ju. Čo­ve­kov je­di­ni za­da­tak na ovom sve­tu je da bu­de ple­me­nit i do­bar pre­ma svi­ma.

Te­o­do­ra Mer­da­no­vić III-2
Gim­na­zi­ja „Sa­va Šu­ma­no­vić“ Šid

Kategorije Reportaža