Zvon­ko Per­ge s go­lu­bom ko­ji po­be­đu­je

Go­lu­bi­čin let od 1.200 ki­lo­me­ta­ra

Zvon­ko Per­ge s go­lu­bom ko­ji po­be­đu­je

Inđija – Za mno­ge od nas go­lub je sa­mo go­lub, za go­lu­ba­re on je vi­so­ko­le­tač, tap­šač, po­štar, pre­vr­tač…a ka­kvi će po iz­gle­du i le­po­ti bi­ti za­vi­si od nji­ho­vih vla­sni­ka.  Po­sla oko go­lu­bo­va ima ali ka­da se ne­što vo­li, go­lu­ba­ri­ma ni­šta ni­je te­ško, tvr­di Zvon­ko Per­ge, pro­fe­si­o­nal­ni fo­to­graf iz In­đi­je, go­lu­bar u du­ši. Sa „mar­din-ta­klom“ go­lu­bo­vi­ma iz gru­pe tap­ša­ča osvo­jio je la­ne dru­go, ove go­di­ne pr­vo me­sto na kuć­nom le­tu u Sr­bi­ji, na evrop­skom tak­mi­če­nju u Ne­mač­koj od pe­de­set tak­mi­ča­ra pla­si­rao se na tre­će me­sto u ka­te­go­ri­ji sle­ta­nja na le­tač­ki ka­vez, na evrop­skom tak­mi­če­nju u Fran­cu­skoj bio je pe­ti u is­toj ka­te­go­ri­ji.  Ovih da­na, oče­ku­je da mu ja­ve re­zul­ta­te sa po­sled­njih evrop­skih tak­mi­če­nja u le­te­nju na 30 mi­nu­ta, ima na­ja­va da će osvo­ji­ti pr­vu na­gra­du.
– Go­lu­bar se po­sta­je u de­tinj­stvu ne znam ni jed­nog glu­ba­ra ko­ji je to po­stao u zre­lim go­di­na­ma. Ka­da sam se ro­dio u na­šoj ku­ći su već bi­li go­lu­bo­vi. Svoj pr­vi go­lu­bar­nik od dr­ve­ta i kar­to­na na­pra­vio sam ka­da sam imao 14 go­di­na. Te iste go­di­ne od pr­vih za­ra­đe­nih pa­ra ku­pio sam se­bi par go­lu­bo­va od Bran­ka Ta­di­ća iz In­đi­je, bi­li su to srp­ski vi­so­ko le­ta­či sa „igla“ ka­pi­ca­ma, ta­ko je to po­če­lo, se­ća se Zvon­ko Per­ge. Ka­sni­je sam iz Ne­mač­ke do­bio dva pa­ra go­lu­bo­va pi­smo­no­ša od Bog­da­na Ze­ca i go­mi­lu knji­ga o go­lu­bo­vi­ma ka­ko se hra­ne, vak­ci­ni­šu, ka­kvi su im uslo­vi po­treb­ni. Po­stao sam član Udru­že­nja lju­bi­te­lja pti­ca i sit­nih ži­vo­ti­nja „In­đi­ja 79“, pa član rum­skog udru­že­nja go­lu­bo­va pi­smo­no­ša a od pre de­se­tak go­di­na i član „Ro­ler klu­ba“ u No­vom Sa­du ko­ji oku­plja vla­sni­ke pre­vr­ta­ča, ka­že Per­ge ko­ji je i član me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je go­lu­ba­ra.
– Bog­dan mi je re­kao, kad kre­neš ne­gde na put po­ne­si u ku­ti­ji go­lu­bo­ve, pu­sti ih uju­tro ra­no i vra­ti­će se ku­ći. Kre­nuo sam u To­pu­sko na mo­re autom i po­neo go­lu­bo­ve. Ka­da sam sti­gao, pu­stio sam ih. Ostao sam de­se­tak da­na na le­to­va­nju, ka­da sam se vra­tio svi su me če­ka­li kod ku­će. To je za me­ne bi­lo fa­sci­na­nat­no. 1995. sam na­pra­vio nov go­lu­bar­nik i ozbilj­ni­je sam po­čeo da se ba­vim go­lu­bar­stvom, ka­že Zvon­ko Per­ge.

Go­lu­bo­vi kao od por­ce­la­na

Nje­go­vi go­lu­bo­vi su po Sr­bi­ji pre­va­lji­va­li od 200 do 700 ki­lo­me­ta­ra. Ka­že da mu je go­lu­bar­stvo ho­bi bez op­te­re­će­nja, po­sma­tra­ju­ći let go­lu­bo­va uži­va. Lep je ose­ćaj ka­da svir­ne a pti­ce mu sle­te na ru­ku, gu­gu­ču, ne pla­še se. Sam tre­ni­ra svo­je go­lu­bo­ve. Sva­ko ju­tro u od­re­đe­no vre­me sta­vi ih u gaj­bu, od­ne­se u ba­štu i pu­sti da le­te. Sam im pri­pre­ma vi­ta­min­ske „bom­be“ od ja­bu­ke, cve­kle, lu­ka, šar­ga­re­pe, ku­va im čaj od ko­pri­ve, la­ne­nog se­me­na… da­je kva­li­tet­nu vak­ci­nu, či­sti od pa­ra­zi­ta. Od kva­li­te­ta hra­ne, ka­že, za­vi­si mi­ta­re­nje, kva­li­tet per­ja je za pti­ce ve­o­ma va­žan, a Zvon­ko­vi go­lu­bo­vi iz­gle­da­ju kao da su od por­ce­la­na. Oce­nji­va­le su ih su­di­je iz Sr­bi­je, Austri­je, Ne­mač­ke, Fran­cu­ske. Ove go­di­ne osvo­jio je 402 bo­da što je du­plo vi­še u od­no­su na pr­vo oce­nji­va­nje.
– Go­lub da bi na­pra­vio re­zul­tat mo­ra da bu­de u kon­di­ci­ji i mo­ra da bu­de zdrav. Ve­ru­jem u pa­met go­lu­bo­va, do sa­da me ni­su iz­ne­ve­ri­li. U pri­log to­me ću vam re­ći da su se sa tak­mi­če­nja u Fran­cu­skoj vra­ti­li ku­ći. Pre­va­li­li su uda­lje­nost od 1.200 ki­lo­ma­ta­ra i to sa­mo­stal­no, ni­su se „šla­pa­li“ je­dan uz dru­gog. Jed­ni su  pu­to­va­li me­sec da­na, dru­gi ma­lo ma­nje od dva me­se­ca, a jed­na mla­da go­lu­bi­ca pu­to­va­la je sko­ro tri me­se­ca i sti­gla pred sa­mu zi­mu. Ka­da je do­šla ku­ći bi­la je to­li­ko is­cr­plje­na i smr­ša­la da je mo­gla u ša­ku da sta­ne. Po­no­san sam na nju, na­pra­vi­la je pra­vi pod­vig, i da­nas je kod me­ne, sta­vio sam je u ma­tič­no ja­to, ka­že go­lu­bar iz In­đi­je.
Po­red pi­smo­no­ša Zvon­ko Per­ge dr­ži „mar­din-ta­kle“ tur­ska ra­sa go­lu­bo­va iz gru­pe tap­ša­ča, ori­jen­tal­ne pre­vr­ta­če, „dro­pe­re“, naj­sta­ri­ju ra­su go­lu­bo­va na sve­tu, za­tim, „bir­min­ge­ne“ go­lu­bo­ve en­gle­ske ra­se ko­ji le­ti u ja­tu.

Z.G.Ste­fa­no­vić

Kategorije Reportaža