Po­da­tak

Piše: Milijana Barjakatervić

Če­mu slu­ži pa­lac? Osim što ga vo­le be­be, ko­ri­sti se i ume­sto tr­za­li­ce na gi­ta­ri, za pi­pa­nje hle­ba u pro­dav­ni­ci, za lu­pa­nje čve­ge­ra, za po­te­za­nje zvon­ca na bi­ci­klu, za sto­pi­ra­nje, za ku­ca­nje sms po­ru­ka, za gre­ba­nje sreć(k)e, ..a slu­ži i za pot­pis. A ko­li­ko nas ima ko­ji se  (ne)pot­pi­su­je­mo pal­cem, vi­de­će­mo po­sle srav­nji­va­nja po­da­ta­ka pri­ku­plje­nih pri­li­kom po­pi­sa sta­nov­ni­štva 2011. Po­pis bi pr­ven­stve­no tre­ba­lo da nam po­slu­ži da sa­zna­mo ko­li­ko nas ima, ali  će se zna­ti i još sva­šta, ako smo bi­li is­kre­ni i mi i po­pi­si­va­či i ako bu­de bio iskren Re­pu­blič­ki za­vod za sta­ti­sti­ku. Sa­zna­će se ko ka­ko ide na po­sao, kva­dra­tu­re ku­hi­nja, broj ve-ce školj­ki, te da li zna­mo da ko­ri­sti­mo ra­ču­nar ili ga sa­mo po­se­du­je­mo, ona­ko, da kom­ši­ja crk­ne od mu­ke. Na pi­ta­nje o ste­pe­nu obra­zo­va­nja  smo mo­gli od­go­vo­ri­ti pro­iz­volj­no (ko će da pro­ve­ri da li ima­te di­plo­mu i ko­ju) pa či­me se ba­vi­mo (nar­ko-na­ku­pac si­gur­no ne­će re­ći da se ba­vi di­stri­bu­ci­jom sred­sta­va za na­glo opu­šta­nje to jest po­di­za­nje ras­po­lo­že­nja (za­što ni­su na­ve­li vi­še od dva­de­se­tak­tak za­ni­ma­nja? Za­što bi bio na­ve­den-no­sač mal­te­ra, ho­tel­ski re­cep­ci­o­ner, a ne bi­bli­o­te­kar, ili ku­stos?). Ako po­se­du­je­te kor­nja­ču ili hrč­ka, oni se nig­de ne­će za­ve­sti, jer su ži­vo­ti­nje sa­mo konj, kra­va i svi­nja. Da­kle ko­pi­ta­ri i pap­ka­ri. Jer se od njih ne­što do­bi­ja. Od kor­nja­če ni­šta. Ta­ko da mo­že­te da ima­te i 516 kor­nja­ča. Ili hr­ča­ka. Zbog lju­ba­vi pre­ma kor­nja­ča­ma ne zbog bi­zni­sa. Jer ako ima­te vi­še od jed­ne kor­nja­če to je već bi­znis. I to je već po­da­tak.
Sle­de­ći po­da­tak od kru­ci­jal­ne va­žno­sti za Maj­ku Sr­bi­ju i nje­nu lep­šu i pa­met­ni­ju, uobra­že­nu dru­ga­ri­cu Evrop­sku Uni­ju, je­ste me­sto stal­nog sta­no­va­nja maj­ke po­pi­si­va­nog (po­da­tak ko­jeg ni maj­ka od­ma ne mo­že da se se­ti, ali, kad dru­ga­ri­ca pla­ća, mo­že i da po­sta­vlja pi­ta­nja ko­ja ona ho­će).
Ta­ko­đe se pi­tam, ko će da usta­no­vi da li imam pro­ble­me s pam­će­njem i kon­cen­tra­ci­jom, i da li se za­ma­ram kad se pe­njem na pe­ti sprat bez lif­ta?
Pi­ta­nje ver­skog opre­de­lje­nja, ina­če pri­vat­na stvar, je si­gur­no na­i­šlo na di­le­me oko od­go­vo­ra, jer ima do­sta onih ko­ji me­ša­ju na­rod­nost i ve­ro­i­spo­vest (plus što nig­de ne pod­se­ća­ju da bi­ti Sr­bin ne zna­či oba­ve­zno i bi­ti pra­vo­sla­van). Uosta­lom za­što le­po ni­je po­nu­đen ag­no­stik, ate­ist i ne­re­li­gi­o­zan, a ne da se ate­i­sta upi­še kao neo­pre­de­ljen. Za­što ako je opre­de­ljen?
Kad an­ke­ta već ni­je ano­nim­na zar ne bi tre­ba­lo da bu­de mi­ni­mal­no in­va­ziv­na na pri­vat­nost? Zar pi­ta­nja ni­su mo­gla bi­ti jed­no­stav­na da se po­pi­si­va­či ne pre­zno­ja­va­ju za 80 di­na­ra po upi­sa­nom, da mu se od­va­li pa­lac od pi­sa­nja. Mo­gu da za­mi­slim ko­li­ko ih je tek što vo­le da pri­ča­ju, te kad su se do­se­li­li, te ko su im pre­ci, ka­ko su zi­da­li ku­ću: „Mo­že do­ma­ća i slat­ko od du­nje?“, pa ople­ti!
Do­ma­ći Te­o­re­ti­ča­ri Za­ve­re uve­li­ko  raz­mi­šlja­ju da li će se pri­ku­plje­ni po­da­ci ko­ri­sti­ti sa­mo u sta­ti­stič­ke  svr­he, ili će bi­ti do­stup­ni i u ne­ke dru­ge svr­he. Če­mu pa­ra­no­ja? Ako i je­ste sve od­neg­de, zbog ne­čeg kon­tro­li­sa­no, i sve na­me­šte­no, ni­šta stra­šno. Mo­žda smo sa­mo dža­ba nu­di­li slat­ko. Od voć­ke, do­ma­će a na­še.

Kategorije Kolumna