Pla­vo pr­ska­nje

Je­dan od na­či­na za­šti­te vo­ća­ka od ze­če­va

U je­se­njim me­se­ci­ma neo­p­hod­no je oba­vi­ti ta­ko­zva­no pla­vo pr­ska­nje vo­ća. Oba­ve­zno je kod ko­šti­ča­vog, bre­skve i šlji­ve. Ono  je na­me­nje­no za su­zbi­ja­nje pro­u­zro­ko­va­ča ko­vr­dža­vo­sti li­šća bre­skve Tap­hri­na de­for­mans, I Cla­ste­ro­spo­ri­um car­pophylum, pro­u­zro­ko­va­ča šu­plji­ka­vo­sti li­šća. Kod šlji­ve se ovim tre­ti­ra­njem su­zbi­ja Tap­hri­na pru­ni, ro­gač šlji­ve I C.car­pophylum.
Ovo tre­ti­ra­nje se oba­vlja ka­da opad­ne dve tre­ći­ne li­šća, (oko 70 pro­ce­na­ta li­sne ma­se). Ako se tre­ti­ra­nje vr­ši kad ni­je opa­lo li­šće efek­ti su­zbi­ja­nja bo­le­sti su sla­bi, jer sa opa­da­njem li­šča ne­sta­je de­po­zit ba­kra. On mo­ra bi­ti pri­su­tan oko pu­po­lja­ka jer se tu na­la­zi mi­ce­li­ja glji­ve. Sa pr­vim ki­ša­ma po­sle tre­ti­ra­nja do­la­zi do ak­ti­vi­ra­nja ba­kar­nih jo­na, nji­ho­vog spi­ra­nja na pu­polj­ke i uni­šta­va­nja mi­ce­li­je glji­ve.
Ve­o­ma je va­žan kva­li­tet tre­ti­ra­nja jer sva­ki pu­po­ljak mo­ra bi­ti is­tre­ti­ran. Pr­ska­nje tre­ba po­no­vi­ti ra­no u pro­le­će pre bu­bre­nja pu­po­lja­ka.
Za ovo tre­ti­ra­nje se pre­po­ru­ču­ju pre­pa­ra­ti na ba­zi ba­kra kao što su: Bor­dov­ska čor­ba, BOH, Fun­gu­ran, Cu­pro­xat, Ko­ci­de, Bla­u­vit itd. Neo­p­hod­no je pri­dr­ža­va­ti se kon­cen­tra­ci­je pri­me­ne sva­kog pre­pa­ra­ta, ko­je se na­la­zi u uput­stva za upo­tre­bu. Za pla­vo tre­ti­ra­nje se pre­po­ru­ču­ju vi­še kon­cen­tra­ci­je.
Tre­ba na­po­me­nu­ti va­žnost ovih pr­ska­nja,jer se nji­ma sma­nju­je in­fek­tiv­ni po­ten­ci­jal ra­znih pa­to­ge­na ko­ji pre­zi­mlja­va­ju u vi­še­go­di­šnjim za­sa­di­ma.

Za­šti­ta od šte­to­či­na

Zec gu­lje­njem ko­re pra­vi ve­li­ke šte­te

U je­sen je po­treb­no obra­ti­ti pa­žnju na su­zbi­ja­nje Psyle pi­ri (kru­ški­ne bu­ve), ko­ja je ve­li­ka šte­to­či­na za­sa­da kru­ške. Ima­go kru­ški­ne bu­ve po­la­že ja­ja na mla­de la­sta­re iz ja­ja se pi­le lar­ve, ko­je se hra­ne si­šu­ći so­ko­ve, ali mno­go ve­ću štet­nost ima med­na ro­sa ko­ju lu­če lar­ve. Na med­nu ro­su se na­se­lja­va se­kun­dar­na glji­va iz ro­da ča­đa­vi­ca ko­ja sma­nju­je asi­mi­la­ci­o­nu po­vr­ši­nu bilj­nih de­lo­va ko­je na­se­lja­va a isto ta­ko uma­nju­je tr­ži­šnu vred­nost plo­da kru­ške. Te sto­ga po­seb­nu pa­žnju tre­ba obra­ti­ti su­zbi­ja­nju ove va­žne šte­to­či­ne. U sun­ča­nim da­ni­ma čak i na tem­pe­ra­tu­ri sa­mo par ste­pe­ni vi­šoj od nu­le, ima­go kru­ški­ne bu­ve je ve­o­ma ak­ti­van i pri­su­tan na la­sta­ri­ma kru­ške te je sto­ga u ci­lju sma­nje­nja po­pu­la­ci­je šte­to­či­ne za sle­de­ću ve­ge­ta­ci­ju, neo­p­hod­no ura­di­ti tret­man in­sek­ti­ci­di­ma iz gru­pe pi­re­tro­i­da.
Su­zbi­ja­nje mi­še­va u voć­nim za­sa­di­ma je me­ra ko­ja se spro­vo­di po­sle ber­be plo­do­va, sta­vlja­njem ma­ma­ka na ba­zi cink-fos­fi­da u tzv. ak­tiv­ne ru­pe uz oba­ve­zno za­tr­pa­va­nje istih da ne bi pro­u­zro­ko­va­li tro­va­nje pti­ca i di­vlja­či. Mi­še­vi svo­jim ja­ko raz­vi­je­nim se­ku­ti­ći­ma glo­đu ko­ru u pri­zem­nom de­lu sta­bla mo­gu do­ve­sti do pot­pu­nog pr­ste­no­va­nja i su­še­nja sta­bla jer spre­ča­va­ju pro­tok hran­lji­vih ma­te­ri­ja.
Za­šti­ta mla­dih voć­nih za­sa­da od ze­ca je me­ra ko­ja je ta­ko­đe neo­p­hod­na na­ro­či­to u za­sa­di­ma od jed­ne do pet go­di­na sta­ro­sti, jer gu­lje­njem mla­de ko­re zec pra­vi ve­li­ke šte­te mo­že pro­u­zro­ko­va­ti i pr­ste­no­va­nje sta­bla i na taj na­čin spre­či­ti pro­tok vo­de i hran­lji­vih ma­te­ri­ja od ko­re­na do osta­lih bilj­nih de­lo­va, što ne­mi­nov­no do­vo­di do po­ste­pe­nog ili na­glog su­še­nja bi­lja­ka. Šte­te su slič­ne kao i ošte­će­nja ko­je pra­vi miš (pri­zem­ni deo sta­bla) a zec (nad­zem­ni deo sta­bla).
Me­re za­šti­te mo­gu bi­ti me­ha­nič­ke – umo­ta­va­njem sta­bla (pa­pi­rom, spe­ci­jal­nim mre­ži­ca­ma…).
He­mij­ska za­šti­ta spro­vo­di se sul­fo­ni­ra­nim ri­bljim uljem ko­ji se na tr­ži­štu na­la­zi kao pre­pa­rat Ku­ni­len­dom ili Kunitexom ko­ji se u pre­po­ru­če­nim do­za­ma (5% ili 10%)ko­ri­ste pr­ska­njem ili pre­ma­zi­va­njem sta­ba­la. U za­vi­sno­sti od kon­cen­tra­ci­je pri­me­ne osi­gu­ra­va se du­ža ili kra­ća za­šti­ta sta­bla.