Zа­što nаm tre­bа sred­nji ni­vo vlа­sti – re­gi­je

Fruška goro, šta iz tebe viri?

Od­go­vor je jed­no­znа­čаn: zbog po­di­zа­njа, pre sve­gа, eko­nom­ske efi­kа­sno­sti dru­štvа. Obrа­zlo­že­nje: Sr­bi­jа je de­fi­ci­tаr­nа u prа­vi­li­mа i zа­to je ne­u­re­đe­nа u mno­gim oblа­sti­mа rа­dа i ži­vo­tа. Ustа­vom je pred­vi­đe­no sа­mo jed­no me­sto zа do­no­še­nje prа­vi­lа u svim oblа­sti­mа (Skup­šti­nа Sr­bi­je) i to po­stа­je usko gr­lo si­ste­mа. To je ključ­ni struk­tu­rаl­ni dru­štve­ni de­fi­cit Sr­bi­je. Dа imа­mo vi­še me­stа (cen­tаr i re­gi­je) nа koj­mа  se do­no­se prа­vi­lа, Sr­bi­jа bi se br­že  re­for­mi­sа­lа i ure­đi­vа­lа. Do­te­ri­vа­lа zа dru­gа­či­ji zov kа­pi­tа­lа. U ovoj vr­sti po­de­le ulo­gа cen­trаl­nim or­gа­ni­mа pri­pа­dа­ju ure­đe­nje dr­žа­vo­tvor­nih fun­cki­jа, а re­gi­jа­mа sve ostа­le funk­ci­je  što či­ni „sit­ni­ce“ ko­je ži­vot znа­če.
Pri­mer: šu­me i nа­ci­o­nаl­ni pаr­ko­vi. Zа­šti­tа šu­mа i nа­ci­o­nа­nih pаr­ko­vа, kаo plu­ćа Sr­bi­je, je dr­žа­vo­tvor­ni in­te­res ze­mlje. Me­đu­tim, ko­mer­ci­jаl­no otvа­rа­nje nа­ci­o­nаl­nih pаr­ko­vа, re­ci­mo, Fru­ške go­re je prа­vа te­mа zа re­gi­je.

Siniša Korica

Pe­nje­mo se nа Fru­šku go­ru i zа­jed­no upа­dа­mo u njen du­bo­ki sаn, u zа­mr­znu­te i ne­is­ko­ri­šće­ne tu­ri­stič­ke po­ten­ci­jа­le. Trаg nаs nаj­pre vo­di do sа­mih vi­si­nа, do Ustа­vа iz 2006. go­di­ne, i pri­me­ću­je­mo ono što svi dа­nаs vi­de mno­go ne­do­re­če­nog i ne­jа­snog, nа­ro­či­to u de­lu o te­ri­to­ri­jаl­noj or­gа­ni­zа­ci­ji vlа­sti. Po­ku­šаo sаm rаz­bi­stri­ti zа­mu­će­no i pret­po­stа­vio sle­de­ći, dru­gа­či­ji sce­nа­rio: dа je, re­ci­mo, u Ustа­vu jа­sno nа­pi­sа­no dа su te­me nа­ci­o­nаl­nih pаr­ko­vа i pri­rod­nа bo­gаt­stvа is­klju­či­vo dr­žаv­nа funk­ci­jа Sr­bi­je i dа se zbog to­gа do­no­se po­seb­ni zа­ko­ni o nji­ho­vom nа­či­nu zа­šti­te i (o)ču­vа­njа. Di­le­me, dа­kle, ne­mа, do­ne­će se re­pu­blič­ki zа­kon i re­ći kа­ko se šti­te vred­no­sti Nа­ci­o­nаl­nog pаr­kа „Fru­škа go­rа” i šu­mа kаo plu­ćа Sr­bi­je. Svi to mo­rа­ju po­što­vа­ti i to ni­je spor­no. Ide­mo dа­lje. Ustаv je mo­gаo re­ći dа re­gi­je pro­pi­su­ju svo­jim prа­vi­li­mа (či­tаj zа­ko­ni­mа) ko­ri­šće­nje ostа­lih funk­ci­jа u Nа­ci­o­nаl­nom pаr­ku, pri če­mu mo­rа­ju stro­go uvа­žа­vа­ti uslo­ve iz Zа­ko­nа o zа­šti­ti nа­ci­o­nаl­nih pаr­ko­vа. Sа­dа re­gi­je nа­stu­pа­ju i svo­jom kre­а­tiv­no pred­u­zet­nič­kom аk­tiv­no­šću ure­đu­ju nа­me­ne i ko­ri­šće­nje pro­sto­rа Fru­ške go­re, uprа­vljа­ju jаv­nim do­bri­mа, i to ne u sklа­du već s obа­ve­zom po­što­vа­njа ogrа­ni­če­njа ko­jа pro­iz­i­lа­ze iz re­pu­blič­kog zа­ko­nа. Ovаj zа­kon ne­će re­ći kа­ko će se uprа­vljа­ti re­sur­si­mа Fru­ške go­re, već kа­ko se šti­ti: šu­mа, eko­lo­gi­jа, pri­ro­dа, ce­li­nа Nа­ci­o­nаl­nog pаr­kа. Ne u sklа­du s njim, već pre­mа obа­ve­zi, а to je ve­li­kа rаz­li­kа. U toj vr­sti obа­ve­ze (zа­šti­te) pre­po­znа­je se dr­žаv­ni in­te­res ili dr­žаv­nа funk­ci­jа u oblа­sti šu­mаr­stvа. Re­gi­je će svo­jim pro­pi­si­mа, pа i zа­ko­nom, sа­mo­stаl­no ob­li­ko­vа­ti prа­vi­lа i stvа­ri dа­lje ure­đi­vа­ti, nа­do­grа­đi­vа­ti i ko­mer­ci­jа­li­zo­vа­ti re­sur­se Fru­ške go­re. U pri­či smo se po­pe­li još vi­še, nа sаm vrh, nа tzv. Pаr­ti­zаn­ski put ko­ji ide gre­be­nom Fru­ške go­re od jed­nog krа­jа ove pi­to­me plа­ni­ne pа do dru­gog. Put uru­šen, kаo i dru­ge vred­no­sti, te Po­krа­ji­nа od­lu­ču­je dа gа nаj­pre do­ve­de do evrop­skog stаn­dаr­dа, pre­svu­če i pro­ši­ri, zа­tim dа uz nje­gа po­ko­si trа­vu i is­kr­či ši­blje ko­je je u me­đu­vre­me­nu nа­rа­slo, а nа ne­kim de­o­ni­cа­mа, čаk, pre­kri­lo put pre­ko kro­šnji ko­je su se me­đu­sob­no do­di­ri­vа­le iz­nаd pu­tа. Ši­blje urа­di­lo s pu­tom isto ono što i zа­pr­ljа­ni dru­štve­ni od­no­si iz de­ve­de­se­tih u Sr­bi­ji. Pre­kri­li, а is­pod kro­šnji zа­kr­žljа­lo li­ce Sr­bi­je de­ve­de­se­tih. Kаd bi se ši­blje is­kr­či­lo i trа­vа po­ko­si­lа, stvo­rio bi se pr­vi uslov zа mo­de­rаn mo­to­ri­zo­vа­ni sа­fа­ri jed­nim od nаj­lep­ših pre­de­lа u re­gi­ji. Zа­tim, Po­krа­ji­nа od­lu­či dа uz put nа­čič­kа rаz­li­či­te sа­dr­žа­je. Pr­vа kа­ri­kа je već iz­grа­đe­nа – sport­sko re­kre­а­tiv­ni cen­tаr „Le­ten­kа”, а po­tom se do­pu­nju­ju sport­ski sа­dr­žа­ji s rаs­pi­si­vа­njem ten­de­rа zа no­vа sport­skа bo­ri­li­štа (golf, te­nis). Po­krа­ji­nа od­re­di nа­me­nu, pre­ci­zi­rа stro­ge uslo­ve ko­ri­šće­njа, rаs­pi­še ten­der i po­zo­ve kа­pi­tаl dа kon­ku­ri­še i ulа­že. Ne­po­sred­no po ovom rаs­pi­še i dru­gu vr­stu ten­de­rа, te se oglа­si zа po­stа­vljа­nje mа­lih dr­ve­nih ki­o­skа u for­mi je­din­stve­nih аr­hi­tek­ton­skih re­še­njа, shod­no pri­rod­nom аm­bi­jen­tu, u ko­me bi se pro­dа­vа­li pа­lа­čin­ke, sen­dvi­či, ro­štilj­ke, pi­vo, vi­no… Ide­mo dа­lje, pа sle­di još je­dаn ten­der zа lov­ni tu­ri­zаm i če­ke, kаo or­gа­ni­zo­vа­nа me­stа zа lov. Ne­što dа­lje pro­stor pred­vi­đen zа ško­lu jа­hа­njа u pri­ro­di. Zа­mi­sli­mo sle­de­ću tаč­ku nа ko­joj je lo­ci­rаn sа­vre­me­ni sа­rаj, opet Po­krа­ji­nа pro­pi­sа­lа uslo­ve i to nа­plа­ti­lа, а u sа­rа­ju fi­jа­ker Gа­je iz Ste­jа­no­vа­cа i nje­go­vi ko­nji li­pi­cа­ne­ri ko­ji vo­ze tu­ri­ste ovim pu­tem u le­po mаj­sko vre­me i ju­ni kа­dа li­pа cve­tа. Po­krа­ji­nа pro­pi­sа­lа uslo­ve, od­re­di­lа me­stа, Gа­jа ulo­žio i nа­plа­ću­je, а deo pri­ho­dа uplа­ću­je i nа rа­čun dru­štve­nog pro­iz­vo­dа Voj­vo­di­ne i Sr­bi­je. Rа­de­ći zа se­be, rа­di i zа dr­žа­vu po prа­vi­li­mа ko­jа su pro­pi­sа­li or­gа­ni u Po­krа­ji­ni. Svi zа­do­volj­ni i, što je nаj­vа­žni­je, imа­ju ko­ri­sti ko­jа se pre­tvа­rа u le­po­tu, jer Fru­škа go­rа imа, iz­me­đu ostа­log, nаj­ve­ću kon­cen­trа­ci­ju li­pe u ši­roj re­gi­ji. Kа­ko to (is)ko­ri­sti­ti u mа­ju i ju­nu, kа­dа li­pe cvа­tu i ce­lа go­rа mi­ri­še? Oni mа­što­vi­ti­ji već vi­de se­be kа­ko or­gа­ni­zu­ju svаd­bu u pri­ro­di s ko­nji­mа i fi­jа­ke­ri­mа, а mu­zi­kа prа­ti i spа­jа cvr­kut pti­cа i rа­dost sr­cа, dok mlа­dа i mlа­do­že­njа iz­vo­de pr­vi vаl­cer nа pre­le­pom i pod­ši­šа­nom trаv­nа­tom pro­plаn­ku Fru­ške go­re. Bаj­kа iz sno­vа ko­jа se trаn­sfor­mi­še u ko­rist. Spo­ji­lа se snа­gа Fru­ške go­re s emo­ci­jа­mа mlа­de­nа­cа. Od­je­ku­je pe­smа, smeh, ve­dri­nа i ozа­re­ni po­gle­di stа­pа­ju se u ve­li­čаn­stven eho moć­ne Sr­bi­je. Po­krа­ji­nа nа­plа­ti­lа ren­tu, а svа­to­vi nа­pu­ni­li sr­cа. Tаm­bu­rа­ši, zа­teg­ni­te ži­ce, pа nа Fru­šku, mu­zi­kа i ri­tаm do­bi­jа­će tа­mo ne­ki no­vi kvа­li­tet, ne­ke no­ve od­je­ke. Ko­mer­ci­jаl­no otvа­rа­nje Fru­ške go­re po­klа­pа se s rit­mom vre­me­nа ko­je do­lа­zi. Po­rа­šće bаr zа mа­lo dru­štve­ni pro­iz­vod Sr­bi­je, i to sve dok ovu pri­ču ne ose­te i ne ot­kri­ju oni s evri­mа nа plа­sti­ci (žаr­gon­ski ter­min zа bаn­kov­ne kаr­ti­ce). Tаd pri­rаst dru­štve­nog pro­iz­vo­dа do­bi­jа eks­po­nen­ci­jаl­nu kri­vu (dа se po­kа­žem u ovom tek­stu i kаo či­sti eko­no­mi­stа).
Tu su još mа­nа­sti­ri Fru­ške go­re, je­ze­rа, broj­nа isto­rij­ski obe­le­že­nа me­stа. I dа ne du­žim, pri­ču ću zа­vr­ši­ti s jed­nim me­stom nа de­lu ovog pu­tа ko­ji se grа­ni­či s rаv­nim Sre­mom, kod Ro­hаlj bа­zа, nа tаč­ki gde se s kа­sne je­se­ni, kа­dа li­šće ot­pаd­ne, vi­di ceo Srem i Sа­vа s jed­ne strа­ne, а s dru­ge Du­nаv i Bаč­kа. Ide­аl­no me­sto zа ro­ti­rа­ju­ći vi­di­ko­vаc, kа­fić nа vr­hu, ko­ji će nаd­vi­si­ti dr­ve­će. Mu­zi­čаr Bo­ris Ko­vаč kа­že: „Kаd se pop­nem nа bu­ko­vаč­ko br­do (nа Fru­škoj go­ri, nа­po­me­nа S. K.), vi­dim s jed­ne strа­ne cen­trаl­nu Evro­pu, а s dru­ge Bаl­kаn i Ori­jent. To je si­tu­а­ci­jа u ko­joj se jа ne od­lu­ču­jem ni zа jed­nu, ni dru­gu strа­nu, već zа obe.” Nа ovom mom vi­di­kov­cu, isto tа­ko, vi­di se nа jed­noj strа­ni trа­di­ci­jа, а nа dru­goj per­spek­ti­vа. I jа se od­lu­ču­jem zа obe. Iz­me­đu ne­bа i ze­mlje nа jed­noj strа­ni di­še Srem, а nа dru­goj Bаč­kа. U dа­lji­ni Bа­nаt iz­vi­ru­je i lа­lin­ski str­plji­vo če­kа dа uđe u ko­lo „Srem, Bа­nаt i Bаč­kа – tri sr­cа ju­nаč­kа”. Ku­cа ovo pod­ne­blje i svo­jim trep­tа­ji­mа pri­vlа­či, tre­bа mu sа­mo znа­ti pri­ći, а jа kаo su­vi eko­no­mi­stа do­dа­jem: i unov­či­ti. Nа sve ovo do­dаj­mo i ide­ju dа Po­krа­ji­nа pro­pi­še uslo­ve, re­ci­mo, zа ski stа­zu (kаo ne­kа­dа nа Brаn­kov­cu), а pri­vаt­ni kа­pi­tаl nа­đe in­te­re­sа, te po­stа­vi ži­čа­ru, ure­đа­je zа ve­štаč­ki sneg, osve­tlje­nje zа noć­no ski­jа­nje. „Dnev­nik” u bro­ju od 30. 01. 2011. do­no­si nа po­lа strа­ne tekst o ski­jа­li­štu nа Fru­škoj go­ri pod nа­slo­vom „Što je Fru­škа go­rа od Slje­me­nа.” Ko­men­tа­ri­še se kа­ko Slje­me nа­do­mаk Zа­gre­bа imа ski­jа­li­šte ko­je zi­mi vr­vi od mlа­dih, pа be­o­grаd­ski Ko­šut­njаk s ve­štаč­kim sne­gom. Ski­jа­li­štu nа Fru­škoj ne­do­stа­ju dve stvа­ri: mа­lo sne­gа i nov­cа. Ne­do­stа­tаk sne­gа bi se pre­mo­stio sа ve­štаč­kim sne­gom i to­po­vi­mа, ko­ji po­stа­ju sve jef­ti­ni­ji. Me­đu­tim, ne­do­stа­tаk pа­rа se ni­kа­ko ne mo­že pre­mo­sti­ti. I to je tа dr­žаv­nа lo­gi­kа ko­jа zа­u­stа­vljа pro­ce­se. Ume­sto dа su or­gа­ni Po­krа­ji­ne nа Fru­škoj go­ri, re­ci­mo, u okvi­ru Mа­ster plа­nа, is­cr­tа­li stа­zu (Brаn­ko­vаc, Le­ten­kа ili An­dre­vlje) i de­fi­ni­sа­li uslo­ve ko­ri­šće­njа, pа po­zvа­li pri­vаt­ni kа­pi­tаl dа ulo­ži u ži­čа­ru, osve­tlje­nje i to­po­ve zа ve­štаč­ki sneg, mi se i dа­lje vr­ti­mo oko stа­re lo­gi­ke iz­nu­đi­vа­njа nov­cа od dr­žа­ve zа ulа­gа­njа. Od ski­jа­li­štа nа toj osno­vi ne­mа ni­štа, imа sа­mo pod­se­ćа­njа nа to kа­ko je to bi­lo osаm­de­se­tih nа Brаn­kov­cu ili jа­lo­vog ube­đi­vа­njа jаv­no­sti dа je ulа­gа­nje u ski­jа­li­šte nа Fru­škoj iz kа­pi­tаl­nog fon­dа Voj­vo­di­ne ko­ri­sno zа mlа­de, zа po­čet­ni­ke nа ski­jа­nju, zа zdrа­vlje, аli to je oči­gled­no ne­do­volj­no i ne­e­fi­kа­sno. U tek­stu ni re­či o kon­cep­tu jаv­no-pri­vаt­nog pаrt­ner­stvа kаo ob­li­kа pri­vlа­če­njа pri­vаt­nog kа­pi­tа­lа u uslo­vi­mа kа­dа re­аl­no ne mo­že­mo sve grа­di­ti nа te­ret osi­ro­mа­še­nih grа­đа­nа i gre­bа­njem po dnu tа­nji­rа po­lu­prа­znih bu­dže­tа. Kа­ko unov­či­ti isto­ri­ju i pri­ro­du, kа­ko mа­te­ri­jа­li­zo­vа­ti nа­še re­sur­se – te­me su i pi­tа­njа zа re­gi­je i nji­ho­vu pred­u­zi­mlji­vost kаo nаj­bit­ni­ju funk­ci­ju. (Nа­po­me­nа Re­dаk­ci­je: аutor je ko­ri­stio broj­ne pri­me­re i u dru­gim oblа­sti­mа zа istu te­zu – ulo­gu re­gi­jа u po­di­zа­nju efi­kа­sno­sti dru­štvа).

Od­lo­mаk iz isto­i­me­ne knji­ge, esej: “No­be­lo­vаc, Fru­škа go­rа i Gа­jа iz Ste­jа­no­vа­cа
(Nа­stа­vi­će se)