Uslov dobre biljne proizvodnje

Piše: Dipl. inž. Biljana Smiljanić

Ze­mlji­šte pred­sta­vlja osnov­no sred­stvo po­ljo­pri­vred­ne pro­iz­vod­nje pa je odr­ža­va­nje nje­go­ve plod­no­sti du­žnost sva­kog po­ljo­pri­vred­ni­ka. Ne­po­zna­va­nje  osnov­nih pa­ra­me­ta­ra plod­no­sti i pra­će­nje pro­me­na, oso­bi­na i sa­sta­va ze­mlji­šta u in­te­ziv­noj pro­iz­vod­nji omo­gu­ća­va nam kon­tro­la plod­no­sti zemlhji­šta, he­mij­ska ana­li­za ko­jom se za sva­ku par­ce­lu utvr­đu­ju i kon­tro­li­šu  sle­de­ći ele­men­ti: pH vred­nost ze­mlji­šta, ko­li­či­na Ca­CO₃, hu­mu­sa, ukup­nog azo­ta i la­ko­pri­stu­pač­nog fos­fo­ra i ka­li­ju­ma.

Na osno­vu do­bi­je­nih re­zul­ta­ta kon­tro­la plod­no­sti ze­mlji­šta pred­sta­vlja na­uč­nu osno­vu za ra­ci­o­nal­nu pri­me­nu mi­ne­ral­nih đu­bri­va ra­di po­sti­za­nja vi­so­kih i sta­bil­nih pri­no­sa, do­brog kva­li­te­ta uz za­šti­tu čo­ve­ko­ve oko­li­ne i sva­ka­ko ušte­du nov­ča­nih sred­sta­va.

Si­ste­mom kon­tro­le plod­no­sti ze­mlji­šta od­re­đu­je se po­treb­na ko­li­či­na i od­go­va­ra­ju­ća for­mi­la­ci­ja mi­ne­ral­nih đu­bri­va, na­čin i vre­me pri­me­ne istih za sva­ku par­ce­lu i bilj­nu vr­stu ko­ja se ga­ji. Sa­gle­da­va­ju se po­tre­be uvo­đe­nja me­ra po­prav­ke ne­po­volj­nih he­mij­skih oso­bi­na ze­mlji­šta kao i op­ti­mal­nog plo­do­re­da ra­di po­ve­ća­nja ukup­ne pro­iz­vod­ne spo­sob­no­sti ze­mlji­šta.

Uzi­ma­nje uzo­ra­ka ze­mlji­šta

Kretanje po dijagonali

Uzi­ma­nje uzo­ra­ka ze­mlji­šta je naj­od­go­vor­ni­ji po­sao jer se sa­mo od  pra­vil­no uze­tog pro­seč­nog uzor­ka do­bi­ja ta­čan po­da­tak o plod­no­sti par­ce­le na osno­vu iz­vr­še­ne ana­li­ze, a što je pred­u­slov za da­va­nje  is­prav­nog pred­lo­ga đu­bre­nja  ga­je­nog use­va na toj par­ce­li.

Uzor­ci ze­mlji­šta uzi­ma­ju se po­sle ski­da­nja ozi­mih i ja­rih  use­va ( že­tve ili ber­be ), a pre uno­še­nja or­gan­skih ili mi­ne­ral­nih đu­bri­va. Mo­gu se uzi­ma­ti i u to­ku ve­ge­ta­ci­je ali pod uslo­vom da pro­đe šest me­se­ci od po­sled­njeg đu­bre­nja fos­fo­rom i ka­li­ju­mom. Uzor­ci se uzi­ma­ju son­dom ili ašo­vom sa du­bi­ne:

a) 0 – 30 cm za ra­tar­ske i po­vr­tar­ske bilj­ne vr­ste;

b) 0-30 cm  i 30-60 cm za voć­nja­ke  i vi­no­gra­de

Kretanje po šahovskom rasporedu

Na po­vr­ši­ni do 5 ha uzi­ma se je­dan pro­se­čan uzo­rak ko­ji se do­bi­ja od 15 -25 po­je­di­nač­nih uzo­ra­ka ze­mlji­šta (u za­vi­sno­sti od ti­pa ze­mlji­šta,ujed­na­če­no­sti i ve­li­či­ne par­ce­le ) uze­tih po ša­hov­skom ili di­ja­go­nal­nom ras­po­re­du po par­ce­li.

­­Po­jed­inačni ­uzorci­ st­avljaju se ­u kofu ­(­nikako u­ vreću o­d ­min­eralni­h đ­ubriva)­. Nako­n ­za­vršenog­ u­zimanj­a ­po­jed­inačnih­ u­zoraka ­ukupn­a ­ko­ličin­a zemlje ­u kofi s­e dobro ­usitni ­i ­izmeša­, ­odbace s­e k­am­enčići­, ­žilice ­i ­delov­i ­biljaka. O­d ­do­bijen­e ­ho­mogen­e mase  ­u kofi u­z ­mešanje ­i p­os­tepen­o ­od­ba­civanje ­ostavlja se 0,7 – 1 kg­  zemlj­e koji ­pre­dstavlja­ p­rosečan­ uzora­k z­emljišta i­ stavlja se u PVC –­ v­rećicu.­

Svaki­ p­rosečan­ uzora­k mor­a biti­ o­beležen sa­ s­ledeći­m ­po­dacima: ime i­ p­rezime, ­adresa, bro­j ­te­lefona­, ­kata­starsk­a o­pština, broj­ p­arcele­, ­po­vršina­, potes, kao i broj­ po­ljpri­vredno­g ga­zdi­nstava (ako j­e ­regi­st­rovano).­

Ovako­ pr­ipr­emljeni ­uzorc­i d­o-stavljaju se ­u h­emijsk­u ­la­bo­ra­torij­u ­Polj­opri­vredne s­tručne­ službe u ­Sremsko­j M­it­rovici, gde se­ obavlj­a h­emijska­ a­naliza­, ­odnosno­ ko­ntrola ­pl­odnost­i z­emljišta. Na ­osnov­u ­do­bijeni­h r­ez­ultata o ­pl­odnosti­ p­arcel­e daju se­ p­re­poruke z­a ­r­aci­onaln­o đ­ubrenje­ usev­a koji će s­e ­gajiti ­u n­aredn­e ­četir­i ­godin­e nako­n čega­ treb­a ­po­noviti­ a­naliz­u z­emljišta.­