Piše: Milijana Barjakatervić

Đe si bra­te, što či­niš?

Piše: Milijana Barjakatervić

Po­sto­ji ne­ko­li­ko na­či­na da se ode na mo­re u Cr­nu Go­ru a je­dan od njih je i pu­to­va­nje vo­zom. To je svo­je­vr­sna avan­tu­ra po­put vo­žnje Šar­gan­skom osmi­com, sa­mo pet­na­e­stak sa­ti du­že. Po­što voz ju­ri 20 km na sat i sta­je na sva­kom za­se­o­ku, po­treb­no je op­skr­bi­ti se vo­dom i hra­nom kao za Ti­bet, ali i ti­gro­vom ma­šću za pod nos kad se ide u ve ce da se ne ose­ti smrad. Ma­da mo­že da po­slu­ži i ma­ska za ro­nje­nje ko­ja ide pre­ko no­sa. Ču­ve­ni iz­bor put­ni­ka je onaj voz u 22:10 da se  spa­va, ko je uzeo le­žaj (ko ni­je taj je na­rod­ni he­roj) ali vas, kad ko­nač­no za­spi­te, oba­ve­zno bu­de u Pri­je­po­lju i u Bi­je­lom Po­lju ra­di le­gi­ti­mi­sa­nja. Kao da ona­ko iz­gu­žva­nog li­ca od „udob­no­sti“ li­či­te na onog s lič­ne kar­te. Ali pro­pi­si su pro­pi­si. Kad ko­nač­no uđe­te u Pod­go­ri­cu mi­sli­te tu ste, ali ni­ste. Ma­ši­no­vo­đa sta­je sto­pe­ri­ma na pru­zi. Ka­ko ne­će? Što mu je pro­blem da za­ko­či kad ide dva`es na sat?

Vre­me pro­ve­de­no na mo­ru za­vi­si od po­tre­ba i mo­guć­no­sti tu­ri­ste. Ako tu­ri­sta ima po­tre­bu za pro­vo­dom i fi­nan­sij­sko po­kri­će za to, sli­ke s mo­ra ne­će bi­ti do­sad­ne za gle­da­nje. Ako ne­ma ova dva fak­to­ra, uglav­nom se ne­će pre­vi­še ni sli­ka­ti jer bi bi­lo glu­po da je na sli­ka­ma sve jed­no isto- pla­ža, so­ba, te­ra­sa, pla­ža. Pa sve to iz 60 uglo­va. Vi­di se da ne­ma­te pa­ra. Bo­lje re­ći da vam se po­kva­rio apa­rat, ili ne po­ka­zi­va­ti lju­di­ma ko­ji vo­le da se osim ku­pa­nja i pro­mu­va­ju.  Ta­ko­đe je glu­po do­ći beo sa mo­ra. Za ve­ći­nu lju­di je to ne­do­pu­stiv pro­pust i ne­ma te aler­gi­je na sun­ce ko­ja će vas oprav­da­ti. Svi će mi­sli­ti da vas je mr­zi­lo da se ši­ri­te po stru­nja­či, to jest pla­ti­te le­žalj­ku od 2-4 evra (za 2 žu­lja za 4 ne žu­lja). Sun­co­bran uzi­ma­ju svi jer šte­di za­štit­nu kre­mu u vre­me­nu od 11-17č, ali se ta­ko­đe raz­li­ku­je u ce­ni onaj ko­ji sto­ji čvr­sto, i onaj ko­jeg mo­ra­te stal­no da za­tr­pa­va­te da vam ne bi pao ili le­teo po pla­ži. Ve ce je stvar opre­de­lje­nja. Ima, ali se pla­ća. Pa ko mo­že da tr­pi ušte­de­će par evri­ća na dan.

Slo­ven­ska pla­ža, pla­ža za na­iv­ne ili ma­lo­um­ne ku­pa­če. Ko vo­li da pli­va u ka­na­li­za­ci­o­nom sa­dr­ža­ju i to mu ne sme­ta…sva­ka čast. Po­sle se ču­de ot­kud im  sto­mač­ni vi­rus.

Mo­gren, Jaz, Be­či­ći, Sve­ti Ni­ko­la, mo­gu da pro­đu u po­nu­di od 16 bu­dvan­skih pla­ža ali da ima­te one ze­pe za hod po ka­me­nu či­sto da ula­zak u vo­du pro­đe bez gri­ma­sa, ku­ka­nja i ra­nja­va­nja. Ali uglav­nom ne­ma­te jer su 10 evra po oso­bi.

Da­kle sva­ko za­do­volj­stvo osim hr­ka­nja se pla­ća… S tim da se u cen­tru Cr­ne go­re, da­kle Bu­dvi, ni od kog ne oče­ku­je da spa­va.

Cr­no­gor­ski tak­si­sti su još jed­no nu­žno zlo. Ima­ju pre­po­zna­tlji­vu uni­for­mu – kaj­la, na­ru­kvi­ca, te­to­va­ža, pr­sten to­li­ki da mo­že da po­slu­ži za sa­mo­od­bra­nu. Kli­mu ret­ko pa­le da vas (ili ih) ne po­ko­či, ali ako ne mi­sli­te da pre­đe­te 9 km dnev­no u ja­pan­ka­ma mo­ra­te ih ima­ti u ime­ni­ku. Od­ra­sli ko­ji ne ot­ki­da­ju na gla­sov­ne mo­guć­no­sti Gran­do­vih zve­zda ili gim­na­sti­čar­ske spo­sob­no­sti de­vo­ja­ka na us­prav­nim šip­ka­ma uz zvu­ke teh­no den­sa, iz­be­ga­va­će ve­čer­nje šet­nje po­red ka­fi­ća.

Su­ve­ni­ri su po­se­ban seg­ment pu­to­va­nja zbog če­ga se iz­gu­bi do­sta vre­me­na – ko­me šta da se ku­pi, da li uop­šte da se ku­pi i ka­ko spa­ko­va­ti a da se ne po­lo­mi. Ako upad­ne­te u ovu tu­ri­stič­ku klop­ku tu kra­ja ne­ma. Ku­pi­ti jed­noj kom­ši­ni­ci a ne dru­goj ..a sva­ka­ko sve za­vr­ši pre ili ka­sni­je u cr­noj ke­si. Su­ve­ni­ri za se­be ti­pa san­da­le ili ha­lji­ne su sve, sa­mo ne uspo­me­na s mo­ra. Naj­lep­ši su­ve­nir ko­ji se mo­že  po­ne­ti s mo­ra je ne­ka sim­pa­ti­ja, lju­bav­na pri­ča, ili le­po po­znan­stvo.

Kategorije Kolumna