Veče sećanja na osnivača i direktora Galerija "Lazar Vozarević"

Traj­ni pe­čat ugled­nog ga­le­ri­ste

Veče sećanja na osnivača i direktora Galerija "Lazar Vozarević"

Sremska Mitrovica – Po­vo­dom 70. go­di­šnji­ce ro­đe­nja i se­dam go­di­na od pre­ra­ne smr­ti, u srem­sko­mi­tro­vač­koj Ga­le­ri­ji „La­zar Vo­za­re­vić“, 23. ju­na, odr­žan je raz­go­vor i otvo­re­na iz­lo­žba pod na­zi­vom „Se­ća­nje na Đor­đa Pa­ni­ća 1941 – 2004″. Po­što­va­o­ci, sa­rad­ni­ci, čla­no­vi ko­lek­ti­va i broj­ni sli­ka­ri osve­ži­li su uspo­me­ne na jed­nog od osni­va­ča i pr­vog di­rek­to­ra ugled­ne mi­tro­vač­ke kul­tur­ne usta­no­ve, na či­jem če­lu se na­la­zio od 1973. do 2002. go­di­ne. Bi­lo je to ve­če pri­ja­telj­skog i no­stal­gič­nog se­ća­nja na vr­snog isto­ri­ča­ra umet­no­sti, ga­le­ri­stu i kul­tur­nog pre­ga­o­ca, ali i pri­li­ka da se upo­zo­ri na neo­dr­ži­vo sta­nje u ko­jem se zgra­da ga­le­ri­je, ina­če pod za­šti­tom dr­ža­ve, već go­di­na­ma na­la­zi.

Po­sle po­zdrav­ne re­či sa­da­šnjeg di­rek­to­ra Ga­le­ri­je Ra­du­la Gli­go­vi­ća, ko­ji je naj­vi­še pa­žnje i po­sve­tio pro­pa­da­nju ovog zda­nja, o li­ku i de­lu Đor­đa Pa­ni­ća su go­vo­ri­li: Mi­loš Ma­relj, sa­rad­nik od pr­vih da­na ra­da usta­no­ve, Du­šan Po­zna­no­vić, ured­nik kul­tur­ne ru­bri­ke „Srem­skih no­vi­na“, sli­ka­ri Ivi­ca Ko­va­čić Šti­fla i Dra­gan Mar­ti­no­vić Mar­tin, pro­fe­sor li­kov­nih aka­de­mi­ja u Be­o­gra­du i na Ce­ti­nju Mi­le Gro­zda­nić i isto­ri­čar umet­no­sti Sre­to Bo­šnjak. Svi oni is­ta­kli su struč­nost, po­sve­će­nost i po­šte­nje Đor­đa Pa­ni­ća, nje­gov ve­li­ki ugled i uti­caj u sve­tu umet­no­sti, kao i či­nje­ni­cu da je bio osni­vač Srem­sko­mi­tro­vač­kog (voj­vo­đan­skog) i Srem­skog sa­lo­na.

Po­sle dir­lji­vog osvr­ta na sa­rad­nju i dru­že­nje sa Pa­ni­ćem, ko­ji da­ti­ra­ju od osni­va­nja Vo­za­re­vi­će­ve ga­le­ri­je, prof. Mi­le Gro­zda­nić se pri­se­tio ka­ko je kre­i­rao njen za­štit­ni znak i vi­še od 80 pla­ka­ta i ka­ta­lo­ga. Kri­ti­čar Sre­to Bo­šnjak je po­red osta­log na­gla­sio:

– U sa­rad­nji sa prof. La­za­rom Tri­fu­no­vi­ćem, Pa­nić je osmi­slio kon­cep­ci­ju i utvr­dio prav­ce raz­vo­ja ove ga­le­ri­je. Za­hva­lju­ju­ći nje­go­vom za­la­ga­nju, Ga­le­ri­ja „La­zar Vo­za­re­vić“ je po­sta­la zna­čaj­na kul­tur­no-umet­nič­ka in­sti­tu­ci­ja, či­ja je ak­tiv­nost po­kri­va­la pro­sto­re ta­da­šnje dr­ža­ve Ju­go­sla­vi­je. Po­seb­nu vred­nost i traj­ni zna­čaj za dru­štve­ni i kul­tur­ni ži­vot Srem­ske Mi­tro­vi­ce ima onaj deo pro­gram­ske de­lat­no­sti ko­jim je for­mi­ra­na me­mo­ri­jal­na iz­lo­žba ra­do­va sa­mog La­za­ra Vo­za­re­vi­ća, kao stal­na po­stav­ka de­la ovog zna­čaj­nog sli­ka­ra – is­tak­nu­tog pred­stav­ni­ka na­še mo­der­ne umet­no­sti. Ubr­zo po osni­va­nju, Ga­le­ri­ja do­bi­ja auto­ri­tet vi­ta­le in­sti­tu­ci­je u ko­joj se pri­ka­zu­ju i vred­nu­ju de­la sa ši­ro­kog pro­sto­ra sa­vre­me­ne umet­nič­ke prak­se.

To­kom ve­če­ri se­ća­nja na du­go­go­di­šnjeg di­rek­to­ra Đor­đa Pa­ni­ća, or­ga­ni­ma Vo­za­re­vi­će­ve ga­le­ri­je je pred­lo­že­no da na­gra­da Sa­lo­na „Srem“ od 2012. go­di­ne po­ne­se nje­go­vo ime. Po­seb­no je bi­lo re­či o ne­do­pu­sti­vom ma­te­ri­jal­nom po­lo­ža­ju usta­no­ve, opa­sno­sti da se po­sto­je­ći sa­lo­ni uga­se, kao i či­nje­ni­ci da de­lo­vi pla­fo­na ot­pa­da­ju i pro­ki­šnja­va­ju.

Na dan ka­da je pre se­dam de­ce­ni­ja ro­đen Đor­đe Pa­nić, u Ga­le­ri­ji „La­zar Vo­za­re­vić“ je otvo­re­na, nje­mu u čast, iz­lo­žba iza­bra­nih sli­ka i skulp­tu­ra do­bi­je­nih na po­klon ili ot­ku­plje­nih od is­tak­nu­tih umet­ni­ka. Za­stu­plje­ni su: La­zar Vo­za­re­vić, Mi­ća Ni­ko­la­je­vić, Mi­ća Po­po­vić, Zo­ran Pe­tro­vić, Jo­že Ci­ju­ha, Mi­lan Bla­nu­ša, Da­ni­ca Ba­sta, Zdrav­ko Man­dić, Ve­ra Za­rić, Ve­li­zar Kr­stić, Mla­den Ma­rin­kov, Sa­va Ha­lu­gin, Mi­ro­sla­va Ko­jić, Dra­gan Stoj­kov, Slo­bo­dan Je­re­mić Je­re­mi­ja, Mi­ro­ljub Vu­ji­čić, Šte­fi­ca Ra­do­va­nov, Ivi­ca Ko­va­čić Šti­fla, Dra­gan Mar­ti­no­vić Mar­tin i Mi­ro­slav Cvi­je­tić.

D. Po­zna­no­vić

Kategorije Kultura