Ma­te­ma­ti­čar svet­skog gla­sa i re­no­mea

Na proslavi 160-godišnjice Mitrovačke gimnazije

Ove go­di­ne se na­vr­ši­lo se­dam de­ce­ni­ja od ro­đe­nja aka­de­mi­ka Dra­go­ša Cvet­ko­vi­ća, ču­ve­nog srp­skog  ma­te­ma­ti­ča­ra, ro­đe­nog Mi­trov­ča­ni­na i jed­nog od naj­u­spe­šni­jih đa­ka Mi­tro­vač­ke gim­na­zi­je, na­uč­ni­ka svet­skog gla­sa i re­no­mea. Ma­lo je na­ših lju­di, po­put Cvet­ko­vi­ća, ko­ji su za re­la­tiv­no krat­ko vre­me do­se­gli do sa­mih na­uč­no-is­tra­ži­vač­kih i struč­no-pe­da­go­ških vr­ho­va, ob­ja­vi­li to­li­ko vr­hun­skih ra­do­va, a isto­vre­me­no osta­li skrom­ni, jed­no­stav­ni i po­što­va­ni (su)gra­đa­ni. U ra­noj mla­do­sti, na­uč­nik ko­ji će u sve­tu po­sta­ti ne­spor­ni auto­ri­tet u ma­te­ma­tič­koj te­o­ri­ji gra­fo­va, svi­rao je kla­vir, pi­sao pri­če i re­ci­to­vao, čak po­stao ugled­no ša­hov­sko ime.

Po­vo­dom se­dam­de­se­tog ro­đen­da­na Dra­go­ša Cvet­ko­vi­ća, u re­dak­ci­ji prof. dr Ve­re Ko­va­če­vić – Vuj­čić, ne­dav­no je ob­ja­vlje­na knji­ga Ira­ci­o­nal­no u ra­ci­o­nal­nom, sa auto­bi­o­graf­skim i dru­gim tek­sto­vi­ma ko­ji osve­tlja­va­ju tek deo pre­bo­ga­te rad­ne, stva­ra­lač­ke i bi­o­graf­ske “pri­če” sva­ka­ko jed­nog od naj­u­gled­ni­jih Mi­trov­ča­na na­šeg vre­me­na. Na­slo­vlje­na je po naj­du­žem i naj­zna­čaj­ni­jem Cvet­ko­vi­će­vom tek­stu u ovoj pu­bli­ka­ci­ji, ko­jim on obra­zla­že po­gle­de na ne­ka va­žna pi­ta­nja na­uč­nog ra­da i na­sta­ve u ma­te­ma­ti­ci. Ali, u njoj mi­tro­vač­ki aka­de­mik ob­ja­vlju­je i na­sta­vak svo­jih Auto­bi­o­graf­skih be­le­ža­ka, za­po­če­tih u ra­ni­jim knji­ga­ma, kao i in­spi­ra­ti­van isto­rij­ski esej pod na­slo­vom Pri­se­ća­nja na dr­ža­vu ko­je vi­še ne­ma.

Dragoš Cvetković

Dra­goš Cvet­ko­vić je ro­đen 6. mar­ta 1941. go­di­ne u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci, gde je po­ha­đao osnov­nu ško­lu i gim­na­zi­ju. Otac Mla­den bio je naj­pre sve­šte­nik, a po­tom prav­nik, a maj­ka Jel­ka (rođ. Kr­sto­no­šić), ko­ja je vo­di­la pri­vat­nu gvo­žđar­sku rad­nju, na Žit­nom tr­gu, ka­sni­je je pre­da­va­la isto­ri­ju u mi­tro­vač­kim ško­la­ma. Dra­goš ima dva mla­đa bra­ta – Lju­bo­mi­ra, dok­to­ra elek­tro­teh­nič­kih na­u­ka i Sr­đa­na, in­ter­na­ci­o­nal­nog ša­hov­skog maj­sto­ra.

Ka­da je reč o se­ća­nji­ma ko­ja naj­da­lje za­di­ru u pro­šle da­ne, Dra­goš Cvet­ko­vić u Auto­bi­o­graf­skim be­le­ška­ma na­vo­di:

– Bio sam od­li­čan đak u svim raz­re­di­ma. Či­tao sam Ži­la Ver­na, ro­ma­ne o ka­u­bo­ji­ma i In­di­jan­ci­ma i dru­ge. Pi­sao sam pri­če, pa čak po­ku­šao da na­pi­šem i je­dan avan­tu­ri­stič­ki ro­man. U ku­ći smo ima­li ve­li­ki kon­cert­ni kla­vir, pa je maj­ka in­si­sti­ra­la da bra­ća i ja ide­mo na ča­so­ve kla­vi­ra. Maj­ka je svi­ra­la kla­vir, a otac vi­o­li­nu… Pre prav­nog fa­kul­te­ta otac je za­vr­šio bo­go­slov­ski fa­kul­tet pa je, pre­ma nje­go­vom ka­zi­va­nju, bio u jed­nom mo­men­tu i kan­di­dat za po­lo­žaj vla­di­ke… Sto­ga je bi­lo sa­svim pri­rod­no što sam u ku­ći do­bio re­li­gij­sko obra­zo­va­nje. Sla­vi­li smo oče­vu sla­vu, Sve­tog Ni­ko­lu, i maj­či­nu – Sve­tog Mra­tu. Ne­ko­li­ko pu­ta sam u pra­vo­slav­noj cr­kvi u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci uče­stvo­vao s re­ci­ta­ci­ja­ma u pri­god­nom pro­gra­mu za Sve­tog Sa­vu. Ka­sni­je sam u ško­li, bu­du­ći do­bar đak, do­bro na­u­čio i mark­si­zam ko­ji sam usvo­jio kao po­gled na svet.

Go­to­vo kom­plet­na ka­ri­je­ra Dra­go­ša Cvet­ko­vi­ća – stu­dent­ska, pe­da­go­ška, is­tra­ži­vač­ka i na­uč­na – bi­će ve­za­na za ma­tič­ni Elek­tro­teh­nič­ki fa­kul­tet u Be­o­gra­du. Na nje­mu je, 1964, di­plo­mi­rao na Od­se­ku za teh­nič­ku fi­zi­ku, po­tom ste­kao i dok­to­rat ma­te­ma­tič­kih na­u­ka, 1971, sa te­zom iz te­o­ri­je gra­fo­va. Tu je pro­šao kroz sve pre­da­vač­ke fa­ze, da bi 1986. bio iza­bran za re­dov­nog pro­fe­so­ra na Ka­te­dri za ma­te­ma­ti­ku. Za do­pi­snog čla­na SA­NU iza­bran je 1985, a za re­dov­nog 1994. go­di­ne. Po­što je, 2006, oti­šao u pen­zi­ju, na­uč­nu ak­tiv­nost na­sta­vlja u Ma­te­ma­tič­kom in­sti­tu­tu SA­NU.

Nje­go­va ugled­na ko­le­gi­ni­ca i sa­rad­ni­ca dr Ve­ra Ko­va­če­vić – Vuj­čić na­po­mi­nje da se Cvet­ko­vić, u ši­rem smi­slu, ba­vi tzv. dis­kret­nom ma­te­ma­ti­kom. Do­mi­nant­na gra­na ma­te­ma­ti­ke mu je “sva­ka­ko te­o­ri­ja gra­fo­va, ali nje­go­vi ra­do­vi i knji­ge za­hva­ta­ju i raz­ne pro­ble­me kom­bi­na­to­ri­ke, li­ne­ar­ne al­ge­bre, te­o­ri­je ko­do­va, kom­bi­na­tor­ne op­ti­mi­za­ci­je, ve­štač­ke in­te­li­gen­ci­je i ra­ču­nar­stva. U sve­tu je po­znat kao eks­pert za spek­tral­nu te­o­ri­ju gra­fo­va.”

Ob­ja­vio je vi­še od 200 na­uč­nih ra­do­va u ino­stra­nim i do­ma­ćim ča­so­pi­si­ma i zbor­ni­ci­ma sa na­uč­nih kon­fe­ren­ci­ja i oko 70 knji­ga, od ko­jih su mno­ge do­ži­ve­le po­no­vlje­na iz­da­nja. Naj­po­zna­ti­ja mu je mo­no­gra­fi­ja Spec­tra of Graphs (ko­a­u­to­ri M. Do­ob i H. Sachs), pr­va i je­di­na te vr­ste u sve­tu ko­ja je do­ži­ve­la tri en­gle­ska iz­da­nja i pre­vod na ru­ski je­zik. Ka­sni­je, ona će do­bi­ti i svoj na­sta­vak, ali i niz dru­gih knji­ga sa re­zul­ta­ti­ma naj­no­vi­jih is­tra­ži­va­nja. Od knji­ga na srp­skom je­zi­ku po­mi­nje­mo tek ne­ko­li­ko: Te­o­ri­ja gra­fo­va i nje­ne pri­me­ne, Dis­kret­ne ma­te­ma­tič­ke struk­tu­re – ma­te­ma­ti­ka za kom­pju­ter­ske na­u­ke, Kom­bi­na­to­ri­ka – kla­sič­na i mo­der­na…

Za­ni­mlji­vo je da aka­de­mik Dra­goš Cvet­ko­vić na­la­zi vre­me­na i za pi­sa­nje tzv. po­pu­lar­nih knji­ga, za­sno­va­nih na či­nje­ni­ca­ma iz ma­te­ma­ti­ke, od­no­sno te­o­ri­je gra­fo­va, kao što su Za­ni­mlji­va ma­te­ma­ti­ka – pre­fe­rans i Za­ni­mlji­va ma­te­ma­ti­ka – šah. Za “svo­ju du­šu”, ose­ća­ju­ći to kao in­tim­nu oba­ve­zu i lič­no vi­đe­nje, av­gu­sta 2010. go­di­ne je na­pi­sao Pri­se­ća­nja na dr­ža­vu ko­je vi­še ne­ma, sop­stve­ni po­gled na isto­ri­ju so­ci­ja­li­stič­ke Ju­go­sla­vi­je (brat­stvo i je­din­stvo, sa­mo­u­pra­vlja­nje, po­li­ti­ka ne­svr­sta­no­sti…).

Du­šan Po­zna­no­vić