"Očistimo Srbiju" od granata - Milan Antonić i Milenko Nikolić

Gra­na­te – se­kun­dar­ne si­ro­vi­ne !

Laćarak – Od su­bo­te, 18. ju­na, pa sve do sre­di­ne pro­te­kle sed­mi­ce, u dvo­ri­štu Mi­la­na An­to­ni­ća u La­ćar­ku bi­lo je uskla­di­šte­no oko 80 ar­ti­lje­rij­skih zr­na raz­li­či­tih ka­li­ba­ra. Pu­kom sre­ćom, u de­lo­vi­ma gra­na­ta ni­je bi­lo ba­ru­ta, ali je po­ro­di­ca An­to­nić je­dva do­če­ka­la da se re­ši ne­že­lje­nog ot­pa­da ko­ji je na­me­ra­va­la da pro­da u sta­ro gvo­žđe.

"Očistimo Srbiju" od granata - Milan Antonić i Milenko Nikolić

– Sve sam to pro­na­šao na sme­tli­štu u bli­zi­ni se­la Ja­me­na u šid­skoj op­šti­ni. Ba­vim se pri­ku­plja­njem i pro­da­jom se­kun­tar­nih si­ro­vi­na, pa obi­la­zim se­la po Sre­mu i sme­tli­šta gde po­ku­pim ono što bi se mo­glo pro­da­ti, sta­re špo­re­te, fri­ži­de­re, me­tal­ni ot­pad…– pri­ča nam 39- go­di­šnji Mi­lan An­to­nić.- Vi­dim, ima tu do­sta si­ro­vi­ne za ot­pad i sa ro­đa­kom Mi­len­kom Ni­ko­li­ćem sve na­to­va­rim u ka­mi­on, do­ve­zem ku­ći i ured­no slo­žim u dvo­ri­štu. Ali, ni­sam baš bio si­gu­ran da je sve u re­du i oba­ve­stim nad­le­žne o to­me. Ni­sam lud da ri­zi­ku­jem ži­vot mo­jih če­tvo­ro de­ce.

Pri­ča o hr­pi ar­ti­lje­rij­skih gra­na­ta br­zo je pro­stru­ja­la naj­ve­ćim se­lom u Sr­bi­ji, ali se jav­nost uti­ša­la ka­da su na li­ce me­sta sti­gle spe­ci­ja­li­zo­va­ne eki­pe Sek­to­ra za van­red­ne si­tu­a­ci­je, po­li­ci­je, va­tro­ga­sci i hit­ne po­mo­ći, za sva­ki slu­čaj. Pre­bro­ja­no je sko­ro 80 ar­ti­lje­rij­skih zr­na.

-Reč je o ar­ti­lje­rij­skim zr­ni­ma, bez ba­ru­ta ta­ko da ne­ma ni­ka­kve opa­no­sti po sta­nov­ni­štvo. Po­sle pre­gle­da, usta­no­vlje­no je da ni­je reč o NUS-u (ne­e­splo­di­ra­nim uboj­nim sred­stvi­ma), već da se sve mo­že tre­ti­ra­ti kao obi­čan ot­pad – ka­že na­čel­nik Ode­lje­nja za van­red­ne si­tu­a­ci­je u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci Ste­van Pe­jić i ob­ja­šnja­va da su to sa­mo „gvo­zde­ne ko­šu­lji­ce gra­na­ta, bez ba­rut­nog pu­nje­nja“.

Sa­svim dru­ga stvar bi bi­la u pi­ta­nju da su ove gra­na­te bi­le pu­ne jer bi, u ovom bro­ju gra­na­ta, bi­lo naj­ma­nje 300 ki­lo­gra­ma ba­ru­ta.

"Otpad" je privlačio znatiželjne komšije

Hr­pa ar­ti­lje­rij­skih zr­na je iza­zi­va­la pa­žnju broj­nih Mi­la­no­vih kom­ši­ja. Je­dan od njih, Đor­đe Po­po­vić ka­že da je Mi­lan sam od­mah oba­ve­stio nad­le­žne o neo­bič­nom pro­na­la­sku na sme­tli­štu, ali i da pod­le­gao ra­znim čud­nim pred­lo­zi­ma ka­ko da se re­ši sum­nji­vog ot­pa­da.

– Ni­je hteo ni­šta da kri­je, ni­ti da ri­zi­ku­je. Ni­je hteo ni da sve ba­ci u re­ku, ka­ko su ne­ki pri­ča­li da je naj­bo­lje ura­di­ti. Jed­no­stan­vo, stra­ho­vao da je ima opa­sno­sti po lju­de pa je sve pri­ja­vio – pri­ča nam Po­po­vić.

U isto vre­me Mi­lan se pri­se­ća da su da­na, ka­da je pro­na­šao voj­ni ot­pad, na sme­tli­štu kod Ja­me­ne na ne­ko­li­ko me­sta go­re­le va­tre.

– Ko­li­ko znam, kod Ja­me­ne je de­ve­de­se­tih go­di­na bi­lo mno­go voj­ske, a ne­ka­da su tu bi­le i ka­ra­u­le. Čuo sam i da je taj deo tro­me­đe Hr­vat­ske, Bo­sne i Sr­bi­je tek ne­dav­no raz­mi­ni­ran – pri­ča Mi­lan.- Ko zna šta se sve kri­je po sme­tli­šti­ma u tim se­li­ma uz gra­ni­cu i šta sve, ne daj bo­že, mo­že eks­plo­di­ra­ti kad kre­ne va­tra po sme­tli­šti­ma.

Ka­ko sam ka­že, ni­je mu žao što  je ostao bez oče­ki­va­ne za­ra­de od pro­da­je sta­rog gvo­žđa. Naj­va­žni­je mu je da se ar­ti­lje­rij­ska zr­na od­ne­su jer ni­je pri­jat­no spa­va­ti kraj njih, ma­kar i ve­ro­vao da je sve to sa­mo go­mi­la bez­o­pa­snog ot­pa­da.

Ž.Ne­go­va­no­vić

Kategorije Reportaža