Sveće za Darka

Tu­ga ume­sto kon­cer­ta

Sveće za Darka

Ume­sto po­pu­lar­nih pe­sa­ma i spek­ta­ku­lar­nog kon­cer­ta ko­je je tra­gič­no pre­mi­nu­li po­pu­lar­ni pe­vač Dar­ko Ra­do­va­no­vić svo­je­vre­me­no pla­ni­rao i že­leo da po­klo­ni ma­tu­ran­ti­ma i svom vo­lje­nom gra­du, a ko­ji je bio na­ja­vljen za če­tvr­tak 16. ju­na, istog da­na su na Tr­gu Ći­re Mi­le­ki­ća pa­lje­ne sve­će, a ma­tu­ran­ti i broj­ni Mi­trov­ča­ni su se upi­si­va­li u knji­gu ža­lo­sti. Ta­ko su mla­di su­gra­đa­ni, ali i svi oni ko­ji su  vo­le­li Dar­ka i nje­go­vu mu­zi­ku, oda­li na­stra­da­lom pe­va­ču po­sled­nju po­čast i za­pa­li­li sve­ću za po­koj nje­go­voj du­ši. Od 18 sa­ti na tr­gu je bi­la otvo­re­na knji­ga ža­lo­sti, u ko­joj su se upi­sa­li ma­tu­ran­ti, pri­ja­te­lji i po­što­va­o­ci,  opro­stiv­ši se i na taj na­čin od omi­lje­nog pe­va­ča.

Ve­li­ki pla­kat i fo­to­gra­fi­ja Dar­ka Ra­do­va­no­vi­ća, sto­čić i sto­li­ca, cve­će, knji­ga ža­lo­sti i red lju­di da se u nju upi­šu ni­su mo­gli da osta­nu ne­pri­me­će­ni od stra­ne pro­la­zni­ka. U re­du za upis  bi­lo je naj­vi­še mla­dih…

Red za upis u knigu žalosti

– Sve nje­go­ve pe­sme sam zna­la na­pa­met. Pi­sa­ne su ta­ko da se u nji­ma sva­ko od nas na­la­zio. Bio je lju­ba­zan, ja­vio bi nam se ka­da bi pro­la­zio po­red nas i sli­kao bi se sa svi­ma ko­ji to po­že­le – ka­že Ana, uče­ni­ca eko­nom­ske ško­le u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci.

Ne­što ka­sni­je na trg je do­šla i naj­bli­ža po­ro­di­ca po­koj­nog pe­va­ča, rod­bi­na sa po­ro­di­com na­stra­da­log Ra­do­va­no­vi­će­vog me­na­dže­ra. I oni pa­le sve­će, pri­ma­ju sa­u­če­šće.

– Vo­leo sam da slu­šam nje­go­ve ba­la­de, ali ni­sam znao da ov­de tre­ba da pe­va. Sa­da se pot­pi­su­je knji­ga ža­lo­sti.

– Šta sve ži­vot uči­ni. Ume­sto da se ve­če­ras ve­se­le, tu­ga na li­ci­ma de­ce. Eh… – pri­me­ću­je, kao za se­be je­dan, od pro­la­zni­ka.

– Baš mi je te­ško. Ne znam šta da ka­žem. Na­pi­sa­ću u knji­gu: Po­či­vaj u mi­ru. Po­sled­nji po­zdrav od mi­tro­vač­kih džu­di­sta – ka­že Ne­nad iz Srem­ske Mi­tro­vi­ce.

– Dar­ko je bio ve­li­ki pro­fe­si­o­na­lac i čo­vek, ra­dio je svoj po­sao naj­bo­lje što je mo­gao, bio je mlad. Ve­li­ka je to tra­ge­di­ja – re­či su Mi­trov­ča­ni­na Zo­ra­na Ži­va­no­vi­ća.

S.Đ.- S.N.

Kategorije Crna hronika