Simptomi rizomanije na korenu

Rizomanija

Simptomi rizomanije na korenu

Ri­zo­ma­ni­ja je bo­lest  še­ćer­ne re­pe, pr­vi put  ot­kri­ve­na i  opi­sa­na 1954.go­di­ne u Ita­li­ji. Utvr­đe­na je i u ve­ći­ni ze­ma­lja Evro­pe, Ame­ri­ke i u mno­gim dr­ža­va­ma Azi­je u ko­ji­ma se ga­ji še­ćer­na re­pa. Kod nas je pr­vi put ot­kri­ve­na 1971. go­di­ne  u Sre­mu  u oko­li­ni  Srem­ske  Mi­tro­vi­ce ( La­ća­rak ) a ma­sov­ne šte­te na­sta­ju od 1978  go­di­ne .

Ri­zo­ma­ni­ja spa­da me­đu naj­štet­ni­je bo­le­sti še­ćer­ne re­pe, sma­nju­je pri­nos ko­re­na do i pre­ko 50 % a sa­dr­žaj še­će­ra za 3-4 % i vi­še. Štet­ni uti­caj ri­zo­ma­ni­je is­po­lja­va se i kroz po­ve­ća­nje sa­dr­ža­ja ne­še­će­ra ( K, Na,α -N )ko­ji uti­ču u pre­ra­di re­pe  na ma­nje is­ko­ri­šće­nje še­će­ra.

Simp­to­mi ri­zo­ma­ni­je is­po­lja­va­ju se na ko­re­nu i nad­zem­nim de­lo­vi­ma. Ko­ren obo­le­lih bi­lja­ka, je kr­žljav, ob­ra­stao broj­nim ži­li­ca­ma, ko­je su ne­kro­ti­ra­ne i bra­on bo­je. Ži­li­ce obra­zu­ju „bra­du“, ko­ja je obič­no sle­plje­na za ze­mlju obra­zu­ju­ći kom­pakt­nu tvo­re­vi­nu. Vr­šni deo ko­re­na je skra­ćen i su­žen. Na po­preč­nom i uz­du­žnom pre­se­ku ko­re­na uoča­va se za­ta­mlji­va­nje u zo­ni spro­vod­nih su­do­va. U osno­vi ži­li­ca for­mi­ra­ju se tu­mor­či­ći( bra­da­vi­ča­ste iz­ra­sli­ne ).  Na li­šću  se mo­že za­pa­zi­ti: uve­lost li­šća, pro­sve­tlja­va­nje, žu­će­nje i  ne­kro­za   ne­ra­va  li­sta. Li­šće še­ćer­ne re­pe obo­le­le od ri­zo­ma­ni­je je ble­do ze­le­ne do žu­te bo­je. Ove pro­me­ne u bo­ji li­šća ja­vlja­ju se obič­no u vi­du žu­te oaze, ka­sni­je se pro­ši­ru­ju u to­ku ve­ge­ta­ci­je. Sta­ri­je li­šće ne­kro­ti­ra i ugi­ne pre vre­me­na.

Simptomi rizomanije na lišću

Ri­zo­ma­ni­ju še­ćer­ne re­pe iza­zi­va vi­rus ne­kro­tič­nog žu­ti­la ne­ra­va re­pe(VNŽNR)ko­jeg u pri­ro­di pre­no­si vek­tor, glji­va Po­lu­mu­ha be­tae. In­fek­ci­ju re­pe oba­vlja­ju zo­o­spo­re ove glji­ve. Ino­ku­lum ri­zo­ma­ni­je či­ne traj­ne spo­re glji­ve ko­je u se­bi sa­dr­že VNŽNR. Ino­ku­lum ri­zo­ma­ni­je se odr­ža­va u ze­mlji­štu i ši­ri na raz­ne na­či­ne (oru­đi­ma za ob­ra­du, tran­sport­nim sred­stvi­ma, ži­vo­ti­nja­ma, ve­trom, vo­dom i na dru­ge na­či­ne ko­ji­ma se pre­no­se če­sti­ce ze­mlji­šta).

Naj­ve­ći zna­čaj za na­go­mi­la­va­nje ino­ku­lu­ma ri­zo­ma­ni­je ima če­sto ga­je­nje še­ćer­ne re­pe na is­toj par­ce­li. Glji­va Po­lu­mu­ha be­tae raz­vi­ja se i ostva­ru­je za­ra­zu še­ćer­ne re­pe ako je ze­mlji­šte do­volj­no vla­žno i to­plo (što se če­sto do­ga­đa u pro­le­će i ra­no  le­to sa če­stim  plju­sko­vi­tim ki­ša­ma). Ka­sni­je ki­še to­kom ju­la, av­gu­sta i sep­tem­bra me­se­ca su od ma­njeg zna­ča­ja za ostva­re­nje za­ra­ze .Me­đu­tim, uko­li­ko do­đe do ra­nih in­fek­ci­ja a le­to bu­de su­vo ta­da na­sta­ju naj­ve­će šte­te. Ri­zo­ma­ni­ja še­ćer­ne re­pe je zbog to­ga naj­štet­ni­ja ka­da je pro­le­će to­plo i vla­žno a le­to to­plo i su­vo.

Za­šti­ta še­ćer­ne re­pe od ri­zo­ma­ni­je je vr­lo slo­že­na zbog du­gog odr­ža­va­nja ino­ku­lu­ma u ze­mlji­štu i pre­ko 20 go­di­na. Za­to je naj­zna­čaj­ni­ja me­ra obez­be­đe­nja pro­iz­vod­nje še­ćer­ne re­pe na par­ce­la­ma na ko­ji­ma je re­gi­stro­va­na ri­zo­ma­ni­ja ga­je­nje so­ra­ta to­le­rant­nih na ri­zo­ma­ni­ju. Ove sor­te su u is­pi­ti­va­nji­ma kod nas sva­ke go­di­ne u uslo­vi­ma ja­ke za­ra­že­no­sti ze­mlji­šta vi­ru­som ri­zo­ma­ni­je.

U Sre­mu po­sto­je vr­lo po­volj­ni me­te­o­ro­lo­ški uslo­vi za re­dov­nu po­ja­vu ri­zo­ma­ni­je a ve­li­ki deo ze­mlji­šta je i za­ra­žen ovim vi­ru­som, ta­ko da se kod  iz­bo­ra sor­ti­men­ta mo­ra tra­ži­ti struč­ni sa­vet o ste­pe­nu to­le­ran­to­sti po­nu­đe­nog sor­ti­men­ta na ri­zo­ma­ni­ju, od­no­sno da li je oda­bra­na sor­ta pro­ve­re­na u na­šim agro­e­ko­lo­škim uslo­vi­ma.

Dr  Ka­ti­ca Škr­bić

Kategorije Poljoprivreda