Zoran Jovanović u ulozi kralja

Pre­mi­je­ra „Ha­mle­to­vih glu­ma­ca“

Zoran Jovanović u ulozi kralja

Novi Karlovci – Čla­no­vi je­di­nog Rom­skog te­a­tra na Bal­ka­nu “Su­no e ro­men­go“ iz­ne­dri­li su pet­na­e­stu po re­du po­zo­ri­šnu pred­sta­vu i njo­me obe­le­ži­li de­se­to­go­di­šnji­cu uspe­šnog ra­da. Pre­mi­jer­no su, ovih da­na, u ma­tič­noj ku­ći u No­vim Kar­lov­ci­ma, iz­ve­li “Ha­mle­to­ve glum­ce“, pred­sta­vu ra­đe­nu po mo­ti­vi­ma Šek­spi­ro­vog “Ha­mle­ta“ ko­ju su re­ži­ra­li Zo­ran Jo­va­no­vić i Ži­van Ra­do­va­no­vić. Iako sa­la ima sa­mo 86 se­di­šta na pre­mi­je­ri je bi­lo pre­ko 200 go­sti­ju me­đu ko­ji­ma po­zna­ta ime­ne Ne­da Ar­ne­rić, Ra­da Đu­ri­čin, Jo­van Ći­ri­lov.

– Ak­ce­nat je na glum­ci­ma, na igri iz­me­đu sna i ja­ve u ra­spo­nu od kra­ljev­ske smr­ti do kra­ljev­ske osve­te. Po­seb­no smo apo­stro­fi­ra­li Ha­mle­to­vu di­le­mu – da li su glum­ci ko­ji su pu­to­va­li sve­tom Ro­mi ili ne­ke dru­ge na­ci­o­nal­no­sti? Ro­mi po Ha­mle­to­voj na­red­bi iz­vo­de “Mi­šo­lov­ku“ ali ume­sto dvor­skih iga­ra pred­sta­vlja­ju se­be, ka­že Zo­ran Jo­va­no­vić, re­di­telj, glu­mac i sce­no­graf u ovoj pred­sta­vi i do­da­je: Pred­sta­vu smo ra­di­li tri me­se­ca, Šek­spir je bio ve­li­ki iza­zov za sve nas. Mi­slim da smo us­pe­li da pred­sta­vi­mo Ha­mle­ta na je­dan nov i do sa­da ne­vi­đen na­čin.

Po­red Zo­ra­na Jo­va­no­vi­ća u “Ha­mle­to­vim glum­ci­ma“ igra­ju još Alek­san­dar Di­mić, Zor­ka Di­mi­tri­je­vić, Mi­o­drag, Sla­vi­ca, Želj­ko, Sa­va, Ra­di­voj, Sla­đa­na, Zo­ri­ca, Sne­ža­na i Bran­ko, svi Jo­va­no­vi­ći ko­ji su od po­čet­ka ra­da po­zo­ri­šta na da­ska­ma ko­je ži­vot zna­če.

– Pri­pre­ma­mo se za pu­to­va­nje u Beč na Fe­sti­val Ro­ma ko­ji se odr­ža­va od 23. do 27. ju­na a ko­ji pro­pra­ti oko 300.000 po­se­ti­la­ca. Ka­da se vra­ti­mo dva pu­ta će­mo igra­ti “Ha­mle­to­ve glum­ce“ u hu­ma­ni­tar­ne svr­he. Jed­nom da po­mog­ne­mo Udru­že­nju obo­le­lih od mul­ti­ple skle­ro­ze “Moj Srem“ In­đi­ja a dru­gu će­mo igra­ti u Ate­ljeu 212 u Be­o­gra­du. Pri­ku­plje­na sred­stva bi­će usme­re­na za ku­po­vi­nu ra­ču­na­ra na­me­nje­nih rom­skoj de­ci u in­đij­skoj op­šti­ni. Ovu pred­sta­vu smo kao i ra­ni­je ra­di­li pod po­kro­vi­telj­stvom Mi­ni­star­stva za kul­tu­ru Sr­bi­je, Po­kra­jin­skog  se­kre­ta­ri­ja­ta za kul­tu­ru i op­šti­ne In­đi­ja, na­gla­ša­va Jo­va­no­vić.

“Tam­no­pu­ti an­đe­li“ bi­la je pr­va pred­sta­va rom­skog te­a­tra iz No­vih Kar­lo­va­ca u ko­joj su igra­la de­ca iz Kr­če­di­na, Be­ške i Sa­sa a ko­ja je vi­še pu­ta od­i­gra­na u Be­o­grad­skom dram­skom po­zo­ri­štu i Srp­skom na­rod­nom po­zo­ri­štu u No­vom Sa­du. Usle­di­la je pred­sta­va “Rom­ski san“ po ko­joj je ksa­ni­je te­tar do­bio ime. Ve­li­ki iza­zov za njih bi­la je Lor­ki­na “Jer­ma“ a još ve­ća Šek­spi­rov “Ha­mlet“ ko­ji će, po svoj pri­li­ci, ima­ti na­sta­vak.

– Dok smo ra­di­li “Ha­mle­to­ve glum­ce“ ro­di­la se ide­ja da na­kon po­lu­ča­sov­ne pred­sta­ve na­pra­vi­mo pa­u­zu a po­tom od­i­gra­mo dru­gi deo, pa­ro­di­ju na “Ha­mle­to­ve glum­ce“, da li će­mo u to­me us­pe­ti, vi­de­će­mo, ka­že Jo­va­no­vić.

De­set go­di­na ra­da bio je do­bar po­vod da u okvi­ru te­ta­ra otvo­re Rom­ski klub “ Rom art ka­fe“. Ka­ko je do to­ga do­šlo?

– Za­hva­lju­ju­ći Bor­ki Pa­vi­če­vić, Jo­va­nu Ći­ri­lo­vu i Ko­ka­nu Mla­de­no­vi­ću ko­ji su nam po­nu­di­li de­lo­ve sce­ne iz nji­ho­vih pred­sta­va, pla­ka­te i po­ste­re sa nji­ho­vih pre­da­va­nja, za­hva­lju­ju­ći BI­TEF-u ko­ji nam je ustu­pio sto­li­ce i sto­lo­ve, ve­o­ma le­po smo opre­mi­li pro­stor u ko­jem smo pred­sta­vi­li isto­ri­ju na­šeg te­ta­ra. Na­ša broj­na pri­zna­nja na­šla su me­sto na zi­do­vi­ma ka­fea, kao i ura­mlje­ni pla­ka­ti iz ve­ći­ne na­ših pred­sta­va. Svi na­ši čla­no­vi su do­bro­volj­nim ra­dom do­pri­ne­li da “Rom art ka­fe“ iz­gle­da ova­ko, svi­ma pu­no hva­la, ka­že Zo­ran Jo­va­no­vić ko­me je u apri­lu ove go­di­ne pred­stav­nik Mu­ze­ja rom­ske kul­tu­re, za oblast po­zo­ri­šne umet­no­sti, a po­vo­dom Svet­skog da­na Ro­ma, uru­čio Go­di­šnju na­gra­du “Lju­bi­ca Adžo­vić“ za 2011. go­di­nu.

Z.G.Ste­fa­no­vić

Kategorije Kultura