Crvljivost ploda jabuke

Neo­p­hod­na si­ste­mat­ska za­šti­ta

Crvljivost ploda jabuke

Ja­bu­ka-po­volj­ni vre­men­ski uslo­vi u pret­hod­nom pe­ri­o­du po­go­do­va­li su raz­vo­ju in­fek­ci­je od V.ineq­va­lis (ča­đa­va kra­sta­vost li­sta i plo­da ja­bu­ke). In­ten­zi­tet in­fek­ci­je za­vi­si od vre­me­na vla­že­nja li­sta i plo­da, tem­pe­ra­tu­re pa smo u za­vi­sno­sti od lo­ka­li­te­ta ima­li i raz­li­či­te ste­pe­ne in­fek­ci­je (sla­be,sred­nje i ja­ke). U pe­ri­o­du 22. do 25. ma­ja ima­li smo dve ja­ke  in­fek­ci­je, ob­zi­rom da se ja­bu­ka na­la­zi u ve­o­ma ose­tlji­voj fe­no­fa­zi, pro­iz­vo­đa­či ja­bu­ke su mo­ra­li ve­li­ku pa­žnju po­sve­ti­ti za­šti­ti ove kul­tu­re. U ci­lju ade­kvat­ne za­šti­te po­treb­no je is­pu­ni­ti ne­ko­li­ko uslo­va ko­ji su pod­jed­na­ko va­žni za uspeh tret­ma­na. Iz­bor vre­me­na apli­ka­ci­je (mir­no vre­me bez ve­tra) ka­ko bi pre­pa­rat do­speo do naj­skri­ve­ni­jih bilj­nih de­lo­va. Ade­kva­tan iz­bor fun­gi­ci­da (pre­ven­tiv­ni pre­pa­ra­ti uko­li­ko se tret­man ura­di pre po­čet­ka is­pu­nje­nja uslo­va za raz­voj in­fek­ci­je, ku­ra­tiv­ni uko­li­ko se tret­man ra­di po­sle na­stan­ka in­fek­ci­je), ko­li­či­ni pa­da­vi­na, sma­tra se da se ve­ći­na pre­pa­ra­ta is­pi­ra po­sle 20 mm ki­še, ta­ko da se tret­man mo­ra po­no­vi­ti.

Pe­pel­ni­ca ja­bu­ke či­ji je pro­u­zro­ko­vač glji­va Po­dosp­ha­e­ra le­u­co­tric­ha, je ta­ko­đe ve­o­ma ra­ši­re­na bo­lest u na­šim ko­mer­ci­jal­nim i ne­ko­mer­ci­jal­nim za­sa­di­ma, nje­no pri­su­stvo u za­sa­di­ma u ve­li­koj me­ri uti­če na for­mi­ra­nje i di­fe­ren­ci­ja­ci­ju pu­po­lja­ka ko­ji od­re­đu­je rod u sle­de­ćoj go­di­ni, ali i na kva­li­tet plo­da u te­ku­ćoj ve­ge­ta­ci­ji.

Glji­vi­ca pre­zi­mlja­va u pu­polj­ci­ma u pro­le­će po­ra­stom tem­pe­ra­tu­ra nje­na mi­ce­li­ja ra­ste i pre­kri­va u pot­pu­no­sti pu­po­ljak iz ko­ga iz­la­ze tzv. be­li mla­da­ri, to je pri­mar­na in­fek­ci­ja. Ka­sni­je u to­ku ve­ge­ta­ci­je uko­li­ko iz­o­sta­ne ade­kvat­na he­mij­ska za­šti­ta do­la­zi do po­ja­ve se­kun­dar­nih in­fek­ci­ja ko­je za­hva­ta­ju mla­de li­sto­ve i ta­ko da ce­la bilj­ka mo­že bi­ti za­ra­že­na.

Za­šti­tu je neo­p­ho­do spro­vo­di­ti si­ste­mat­ski od sa­mog  po­čet­ka kre­ta­nja ve­ge­ta­ci­je pa do sko­ro sa­me ber­be ja­bu­ke. Kraj ma­ja i po­če­tak ju­na je pe­ri­od in­ten­ziv­nog po­ra­sta la­sta­ra ja­bu­ke ta­ko da je u ci­lju su­zbi­ja­na pe­pel­ni­ce po­treb­no iz­vr­ši­ti do­bar iz­bor i vre­me pi­me­ne pre­pa­ra­ta. Tre­ba uze­ti pre­pa­ra­te ko­ji ima­ju si­ste­mič­no de­lo­va­nje (pre­pa­ra­ti na ba­zi  flu­tri­a­fo­la, flu­si­la­zo­la, stro­bi­lu­ri­na…)

Pre­ma po­da­ci­ma Prog­no­zno-iz­ve­štaj­ne slu­žbe, ka­da je reč o  šte­to­či­ni ko­ja iza­zi­va cr­vlji­vost plo­da ja­bu­ke Ci­dia po­mo­nel­la, tre­nut­no se naj­ve­ći deo nje­ne po­pu­la­ci­je na­la­zi u fa­zi pi­lje­nja lar­vi i nji­ho­vog ubu­ši­va­nja u plo­di­će. Ta­ko da je neo­p­hod­no ura­di­ti  i tret­man za su­zbi­ja­nje šte­to­či­ne.

Iz­bor pre­pa­ra­ta je va­žan jer u ovom mo­men­tu tre­ba uze­ti pre­pa­ra­te ko­ji de­lu­ju lar­vi­cid­no.

Vi­so­ke tem­pe­ra­tu­re po­go­do­va­le su i raz­vo­ju li­snih va­ši­ju ta­ko se one na­la­ze u po­čet­ku for­mi­ra­nja svo­jih ko­lo­ni­ja, pa je neo­p­hod­no ura­di­ti tret­man i za njih jer se one mno­go br­že i efi­ka­sni­je su­zbi­ja­ju uko­li­ko pri­me­ni­mo in­sek­ti­cid na po­čet­ku for­mi­ra­nja ko­lo­ni­ja va­ši­ju.

Kru­ška – kod za­šti­te ove voć­ne vr­ste tre­nut­no je ak­tu­e­lan pro­blem kru­ški­ne bu­ve Psi­la pi­ri, tre­nut­no u kru­ši­ci­ma mo­že­mo na­ći sve raz­voj­ne fa­ze šte­to­či­ne (mla­di, sta­ri­ji ima­go, ja­ja raz­li­či­te lar­ve­ne sta­di­ju­me). Ka­ko ve­ći­na in­sek­ti­ci­da–psi­li­ci­da de­lu­je uglav­nom na od­re­đe­ni sa­di­jum u raz­vi­ću šte­to­či­ne neo­d­hod­no je de­talj­no pre­gle­da­ti za­sad i utvr­di­ti pri­su­stvo i do­mi­nant­nost fa­ze u raz­vo­ju kru­ški­ne bu­ve a za­tim na­pra­vi­ti ade­kva­tan  iz­bor pre­pa­ra­ta.

V.pi­ri­na ča­đa­va kra­sta­vost li­sta i plo­da kru­ške je glji­va pri­sust­na na na­šem te­re­nu. Pa­da­vi­ne i vi­so­ka tem­pe­ra­tu­ra su pa­ra­me­tri ko­ji po­go­du­ju raz­vo­ju glji­vi­ce pa je neo­p­hod­no u ci­lju su­zbi­ja­nja urad­ti tret­man pre­ven­tiv­ni pre ki­še ili ku­ra­tiv­ni po­sle is­pu­nje­nih uslo­va za raz­voj pa­ra­zi­ta.

List kru­ške  je ot­por­ni­ji u od­no­su na plod pa se ta­ko fle­ke če­šće na­la­ze na plo­du u okvi­ru njih tki­vo plo­da pu­ca i plo­do­vi gu­be ko­mer­ci­jal­nu vred­nost.

Er­vi­nia ami­lo­vo­ra (bak­te­ri­o­zna pla­me­nja­ča) ima ve­lik broj do­ma­ći­na pre­ko 200,kod nas je naj­pri­sut­ni­ja na du­nji, kru­ški, ja­bu­ci. Ve­o­ma opa­sna bo­lest ko­ja iza­zi­va su­še­nje gran­či­ca, gra­na, ce­le bilj­ke  pa i či­ta­vih za­sa­da. Uslo­vi vi­so­ke tem­pe­ra­tu­re i če­ste po­ja­ve ki­še, a i po­vre­de usled gra­da ili ne­kih ma­ni­pu­la­tiv­nih rad­nji uti­ču na br­ži raz­voj i ši­re­nje bak­te­ri­o­zne pla­me­nja­če, tret­ma­ni za nje­no su­zbi­ja­nje su uglav­nom pre­ven­tiv­ni, uko­li­ko do­đe do po­ja­ve bak­te­ri­o­ze u za­sa­du neo­p­ho­no je iz­vr­ši­ti me­ha­nič­ko od­stra­nje­nje za­ra­že­nih bilj­nih de­lo­va(od­stra­ni­ti bo­le­sni deo i naj­ma­nje 30 cm na oko zdra­vog de­la bilj­nog tki­va) nji­ho­vo spa­lji­va­nje i oba­ve­zno dez­in­fi­ko­va­nje ra­na ko­je su na­sta­le u to­ku ra­da.

Dipl.inž. Ru­ži­ca Mi­kić

Kategorije Poljoprivreda