Milekicev trg između dva svetska rata

Knji­ga o gra­du ko­ji se vo­li

Milekicev trg između dva svetska rata

Sremska Mitrovica – Ma­da to iz­gle­da po­ma­lo ne­stvar­no, na­se­lje ko­je na ovom istom me­stu obi­ta­va vi­še od dva mi­le­ni­ju­ma, Srem­ska Mi­tro­vi­ca (uklju­ču­ju­ći rim­sku ko­lo­ni­ju, an­tič­ki Sir­mi­jum, Ci­vi­tas San­cti De­me­trii, Di­mi­tro­vi­cu, Mi­tro­vi­cu), ima tek ne­ko­li­ko pu­bli­ka­ci­ja mo­no­graf­skog ti­pa. Pra­i­sto­ri­jom se uglav­nom ba­vio Dra­gan Po­po­vić,  o rim­skoj car­skoj pre­sto­ni­ci pi­sa­li su mno­gi (N. Vu­lić, V. Po­po­vić, N. Di­val, M. Mir­ko­vić, P. Mi­lo­še­vić, M. Je­re­mić, I. Po­po­vić…), o ka­sni­jim vre­me­ni­ma E. Če­le­bi­ja, B. Fer­jan­čić, S. Ćir­ko­vić, B. Đur­đev, S. Ga­vri­lo­vić, N. Le­ma­jić…, ta­ko­đe i I. Ba­jić, J. Udic­ki, B. Va­si­lić, R. Pri­ca, M. Le­sek, M. Mi­tro­vić, D. Vu­le­tić, B. Če­ke­ri­nac…

Uz sve po­me­nu­te i broj­ne dru­ge ozbilj­ne auto­re (na­uč­ni­ke, struč­nja­ke ra­znih pro­fi­la, is­tra­ži­va­če, pu­bli­ci­ste, no­vi­na­re), na sto­ti­ne i sto­ti­ne ime­na, grad je do da­nas, na­ža­lost, ste­kao sa­mo ma­li broj op­se­žni­jih, ce­lo­vi­ti­jih knji­ga o svom po­sto­ja­nju i isto­rij­skom ho­du. Po­me­ni­mo tek one „rim­ske“ iz pe­ra Pe­tra Mi­lo­še­vi­ća (2001), Vla­di­sla­va Po­po­vi­ća (2003) ili Mi­ro­sla­ve Mir­ko­vić (2006), sred­njo­ve­kov­nu tr­go­vi­šnu hro­ni­ku Slav­ka Ga­vri­lo­vi­ća (1984), ta­ko­đe mi­tro­vač­ke mo­no­gra­fi­je (zbor­ni­ke) iz 1969. i 1987. go­di­ne.

Mr Živko A. Popov

Ovom ni­zu sa­da se pri­dru­žu­je i je­dan upor­ni is­tra­ži­vač i hro­ni­čar, no­vi­nar po vo­ka­ci­ji, a lin­gvi­sta po stru­ci, mr Živ­ko A. Po­pov, sa svo­jom no­vom knji­gom Mi­tro­vi­ca grad i lju­di u vre­me­nu (Za­vod za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re, Srem­ska Mi­tro­vi­ca 2010). Nje­go­vi „za­pi­si o Mi­tro­vi­ci i Sre­mu“, ka­ko sam autor ka­že, uglav­nom ob­ja­vlji­va­ni u ra­dij­skoj emi­si­ji Ne­ka ku­ca sr­ce mo­ga Sre­ma, sko­ro de­ce­ni­ju i po upo­zna­va­li su slu­ša­o­ce sa bo­ga­tom kul­tur­no-isto­rij­skom ba­šti­nom ovo­ga kra­ja, od naj­sta­ri­jih vre­me­na do po­lo­vi­ne 20. ve­ka. Bi­le su to pri­če o an­tič­kom Sir­mi­ju­mu, bu­du­ćoj rim­skoj car­skoj pre­sto­ni­ci, o sred­njo­ve­kov­nom gra­du, še­her – va­ro­ši, o vre­me­ni­ma tur­ske, austro­u­gar­ske i fa­ši­stič­ke oku­pa­ci­je, ali pre sve­ga o lju­di­ma, do­ga­đa­ji­ma i do­stig­nu­ći­ma ko­ji­ma grad mo­že i mo­ra da se po­no­si.

Iako mno­gi Mi­trov­ča­ni ni­su do­volj­no po­zna­va­li pro­šlost svo­ga gra­da, to ih ni­je spre­ča­va­lo da ga vo­le i, čak, pre dve de­ce­ni­je osnu­ju po­kret sim­bo­lič­nog na­zi­va „Ja vo­lim Mi­tro­vi­cu“. Iz nje­go­vih ne­da­ra su iz­ni­kli ča­so­pis za na­u­ku, umet­nost i kul­tu­ru „Sun­ča­ni sat“, je­din­stve­ni Fe­sti­val be­sed­ni­štva, pa i po­me­nu­ta ra­dio emi­si­ja – pred­lo­žak ove no­ve mo­no­graf­ske knji­ge.

– Osni­va­či Po­kre­ta bi­li su: mr Dra­gan Mar­ti­no­vić, Du­šan Po­zna­no­vić, dr Pe­tar Mi­lo­še­vić, Ve­sna Spa­so­je­vić, Dra­gan Ha­dži-Ste­vić i mr Živ­ko Po­pov, po­ne­ti jed­nom je­di­nom že­ljom da su­gra­đa­ni­ma pru­že što vi­še po­da­ta­ka o gra­du i lju­di­ma u vre­me­nu ko­je je do sa­da pro­te­klo, jer sa­mo ta­ko: ako vi­še po­zna­je­mo grad i lju­de u nje­mu, mo­ći će­mo i da vo­li­mo taj grad. Po­kret je iz­ne­drio ča­so­pis „Sun­ča­ni sat“, usta­no­vio Fe­sti­val be­sed­ni­štva, pod­sti­cao i da­vao po­dr­šku svim po­du­hva­ti­ma ko­ji su te­ži­li da grad do­bi­je lep­ši iz­gled – ure­đe­ne ze­le­ne po­vr­ši­ne, še­ta­li­šta, fa­sa­de, da se ured­no obe­le­že sva zna­čaj­na i zna­me­ni­ta me­sta, da se ču­va i oču­va sta­ro grad­sko je­zgro, da grad do­bi­je svo­je mu­ra­le, svo­ju pe­šač­ku zo­nu, no­ve sa­dr­ža­je u kul­tu­ri, u dru­štve­nom i jav­nom ži­vo­tu – ob­ja­šnja­va autor ne sa­mo smi­sao po­sto­ja­nja pro­jek­ta „Ja vo­lim Mi­tro­vi­cu“, već i sa­dr­žaj svo­je naj­no­vi­je knji­ge.

Na vi­še od 650 stra­ni­ca, uz mno­štvo fo­to­gra­fi­ja, raz­gled­ni­ca, cr­te­ža, ma­pa i dru­gog ilu­stra­tiv­nog ma­te­ri­ja­la, Živ­ko A. Po­pov nu­di za­i­sta in­spi­ra­tiv­no i do­ku­men­to­va­no šti­vo o svom i na­šem gra­du, Srem­skoj Mi­tro­vi­ci. Već i sâmo na­bra­ja­nje ode­lja­ka i na­slo­va tek­sto­va u nji­ma zah­te­va­lo bi mno­go pro­sto­ra. Tek, autor naj­pre pred­sta­vlja Srem kao po­zor­ni­cu na ko­joj će za­bli­sta­ti Mi­tro­vi­ca u pu­nom sja­ju, ve­li­či­ni i zna­ča­ju. Ka­ko su nje­ni sta­nov­ni­ci po­di­za­li svo­je me­sto, ži­ve­li pod ra­znim za­vo­je­va­či­ma, ka­ko i ka­da su se do­se­lja­va­li pri­pad­ni­ci broj­nih et­nič­kih za­jed­ni­ca, ka­ko je po­sle uki­da­nja Voj­ne gra­ni­ce ov­de for­mi­ra­na slo­bod­na op­štin­ska i grad­ska upra­va – sa­mo su ne­ke od uvod­nih te­ma. Pod­jed­na­ku pa­žnju, do de­ta­lja, autor po­kla­nja svim ver­skim za­jed­ni­ca­ma, ško­la­ma, za­na­ti­ma i za­na­tli­ja­ma, mi­tro­vač­kom plem­stvu, kul­tu­ri i umet­no­sti, zdrav­stve­nim usta­no­va­ma, po­šti, že­le­zni­ci i mo­sto­vi­ma, krč­ma­ma i go­sti­o­ni­ca­ma, ka­zni­o­ni i za­tvo­ri­ma, va­ro­škim gro­blji­ma, štam­pi, po­li­tič­kom ži­vo­tu, spor­tu…

Ime­na za­slu­žnih gra­đa­na u na­zi­vi­ma uli­ca i tr­go­va za­u­zi­ma­ju po­seb­no me­sto u knji­zi. Me­đu­na­slov Dru­go li­ce Mi­tro­vi­ce ob­u­hva­ta naj­te­že tre­nut­ke u du­goj isto­ri­ji gra­da – te­ška ra­za­ra­nja, po­mo­re, po­pla­ve i po­ža­re, pro­go­ne, raz­boj­ni­štva, pljač­ke i sva­ko­ja­ke dru­ge ne­sre­će. Za­vr­šni odelj­ci su po­sve­će­ni iz­vo­ri­ma i sve­ko­li­koj li­te­ra­tu­ri ko­ja je ko­ri­šće­na, zna­čaj­nim da­tu­mi­ma, naj­po­zna­ti­jim is­tra­ži­va­či­ma i pi­sci­ma, na­slo­vi­ma i nji­ho­vim auto­ri­ma bez ko­jih sva­ka­ko ne bi bi­lo mo­no­gra­fi­je Mi­tro­vi­ca grad i lju­di u vre­me­nu.

D. Po­zna­no­vić

Kategorije Kultura