Ju Dan Zeng u svojoj prodavnici

Ki­ne­zi iz na­ših so­ka­ka

Ju Dan Zeng u svojoj prodavnici

Pro­dav­ni­ce sa ro­bom iz Ki­ne po­sta­le su u po­sled­njoj de­ce­ni­ji sva­ko­dnev­na po­ja­va ta­ko­re­ći u svim ve­ćim gra­do­vi­ma, ma­da ih ima sve vi­še i po se­li­ma. Ni­ču kao pe­čur­ke po­sle ki­še, a prak­sa po­ka­zu­je da su sprem­ni da pla­te i vi­so­ke ce­ne naj­ma obje­ka­ta na atrak­tiv­nim lo­ka­ci­ja­ma. U pri­log ova­kvih tvrd­nji ide i po­da­tak da je na­dav­no u mi­tro­va­kom cen­tru Ro­da u naj­u­žem grad­skom je­zgru za­tvo­ren gor­nji sprat na ko­jem su se na­la­zi­le pro­dav­ni­ce po­zna­tih svet­skih bren­do­va od „In­ter­spor­ta“, Mo­di­ja­ne, par­fi­me­ri­je i ko­je su bi­le za­pra­vo pro­dav­ni­ce sa naj­kva­li­te­ni­jom ro­bom u gra­du, ali i naj­sku­pljom. Na­vod­no, vi­so­ka ce­na za­ku­pa i ve­ro­vat­no ma­li pro­met uči­nio je svo­je, ta­ko da se spe­ku­li­še da će gor­nji sprat ubr­zo do­bi­ti no­ve sta­na­re i to Ki­ne­ze. Ovo ne bi bi­lo iz­ne­na­đu­ju­će jer je i po­drum­ski pro­stor ne­ka­da­šnje sa­mo­po­slu­ge sta­rog „Sto­tek­sa“ u stro­gom cen­tru gra­da, a po­tom ve­li­ke pro­dav­ni­ce be­le teh­ni­ke za­tvo­ren, a osva­nu­li su no­vi vla­sni­ci-na­rav­no Ki­ne­zi.

 

U Sre­mu 150 Ki­ne­za

Mno­gi od njih do­šli su igrom slu­ča­ja u Sr­bi­ju, kao i u mno­ge dru­ge evrop­ske dr­ža­ve, pot­po­mog­nu­ti nov­cem svo­je dr­ža­ve za ise­lja­va­njem, ov­de za­sno­va­li, ili na­knad­no do­ve­li svo­je po­ro­di­ce. Eko­nom­ska kri­za im ide na ru­ku, jer pre­te­žno nu­de ro­bu ko­joj po ce­na­ma ne mo­že ni­ko da kon­ku­ri­še, ma­da je ona če­sto sum­nji­vog kva­li­te­ta. Ko­li­ko ima tih pro­dav­ni­ca i nji­ho­vih vla­sni­ka ne zna ni­ko po­u­zda­no. Je­di­ni zva­ni­čan po­da­tak do­bi­li smo u Po­li­cij­skoj upra­vi Srem­ska Mi­tro­vi­ca da ih u Sre­mu sa odo­bre­nim pri­vre­me­nim bo­rav­kom ima 152. Ovi pri­vre­me­ni bo­rav­ci odo­bre­ni su na osno­vu Za­ko­na o stran­ci­ma i na po­slov­noj osno­vi za otva­ra­nje tr­go­vin­skih rad­nji, kao i čla­no­vi­ma nji­ho­vih po­ro­di­ca.

Kineska radnja u pazovačkoj svetosavskoj ulici

– Ku­pu­jem kod Ki­ne­za če­sto, jer je na­šem nov­ča­ni­ku do­stup­na sa­mo ro­ba iz ovih pro­dav­ni­ca. Sma­tram da i ov­de ima do­brih stva­ri, za­pra­vo po mno­gim bu­ti­ci­ma je ista ro­ba kao i u ki­ne­skim rad­nja­ma, je­di­no što su ve­će ce­ne. Si­gur­no da ima i bofl ro­be, a kao da kod dru­gih ne­ma. Če­sto čak pre­sku­po pla­tiš za kva­li­tet ko­ji je loš. Ova­ko bar ka­da ide­mo kod Ki­ne­za zna­mo da ne ra­ču­na­mo na ne­kim  eks­tra kva­li­tet, ali je bar jef­ti­no, pri­ča Mi­trov­čan­ka M.R.

Slič­no raz­mi­šlja i Sre­mi­ca Mir­ja­na Ne­na­do­vić, ko­ja pri­ča da je zgod­no pa­za­ri­ti u ovom rad­nja­ma jer je po­nu­da ša­ro­li­ka od ra­zno­ra­znih pred­me­ta za ku­ću do gar­de­ro­be, obu­će, na­me­šta­ja-Uvek pro­na­đen ono što tra­žim, a ne­ke stva­ri su se po­ka­za­le, ako ne du­go­traj­ni­je, ono iste kao i u ne­kim „fi­nim“ rad­nja­ma, sa­mo što ih ov­de pla­tim da­le­ko ma­nje. Na­rav­no da ima i ro­be „š“ kva­li­te­ta, a zar je ni­je bi­lo i u Tr­stu ka­da smo ma­sov­no od­la­zi­li pre vi­še de­ce­ni­ja.

-Spre­ma­mo se na od­mor i do­šli smo u ovu rob­nu ku­ću jer je po­nu­da i iz­bor ve­lik. Ku­pu­je­mo de­ci ku­pa­će ko­sti­me, pa­ti­ke i let­nje ma­ji­ce, du­še­ke i sun­co­bra­ne i iz­ra­ču­na­li smo da to naš nov­ča­nik mo­že da pod­ne­se. Ne­ma do­volj­no nov­ca i da se ide na mo­re i ku­pu­je fir­mi­ra­na gar­de­ro­ba, pri­ča brač­ni par iz Bo­su­ta, a jed­na Mi­trov­čan­ka u pro­la­zu do­da­je da je u RK „Vu­le Čaj­na“ ku­pi­la „vok“ za pri­pre­ma­nje je­la za sve­ga 500 di­na­ra.-Is­pla­ti se, jer bi na dru­gim me­sti­ma „vok“ pla­ti­la pet pu­ta sku­plje. Ko­li­ko će tra­ja­ti vi­de­će­mo!

 

Vi­še rad­nji, vi­še i ce­ne

U Srem­skoj Mi­tro­vi­ci je otva­ra­nje ki­ne­skih rad­nji po­če­lo pre de­se­tak go­di­na. Iako snab­de­ve­ne ro­bom, uglav­nom, sla­bog kva­li­te­ta, zbog ni­skih ce­na asor­ti­man ovih pro­dav­ni­ca je bio pri­vla­čan za  gra­đa­ne. Jer, nig­de se ni­je mo­gla ku­pi­ti ma­ji­ca za 200 di­na­ra, sun­ča­ne na­o­ča­ri za 100 di­na­ra, tri pa­ra ča­ra­pa za 100 di­na­ra i slič­no za ma­la pa­re. Ta­ko je bi­lo u po­čet­ku. Vre­me­nom broj ki­ne­skih rad­nji se po­ve­ća­vao, a po­ve­ća­le su se i ce­ne nji­ho­ve ro­be. Sa­da su na­o­ča­ri od 250 do 300 di­na­ra, mu­ške ča­ra­pe 50 do 60 di­na­ra par, naj­o­bič­ni­je ma­ji­ce od 300 do  500 di­na­ra, žen­ske ta­šne i 1.800 di­na­ra…

Ko­li­ko je da­nas ki­ne­skih rad­nji u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci  ne mo­že da se do­bi­je zva­nič­ni po­da­tak. Iz grad­ske upra­ve za pri­vre­du upu­ti­li su nas na Agen­ci­ju za pri­vred­ne re­gi­stre u Be­o­gra­du, ko­ja od la­ne vr­ši i upis rad­nji u re­gi­star. Ni­smo us­pe­li da do­bi­je­mo po­da­tak ni ko­li­ko je pod­ne­tih do­ku­me­na­ta za otva­ra­nje rad­nji bi­lo ove go­di­ne, ni­ti da li je i ko­li­ko   rad­nji za­tvo­re­no. Po slo­bod­noj ra­ču­ni­ci  sa­mo u cen­tru Srem­ske Mi­tro­vi­ce i okol­nim uli­ca­ma ra­di ba­rem 15-tak ma­njih ili ve­ćih ki­ne­skih rad­nji, a ima ih i u ne­kim se­li­ma. Ki­ne­ski po­slo­dav­ci za­po­šlja­va­ju Mi­trov­ča­ne, svo­je po­tre­be za rad­ni­ci­ma ogla­ša­va­ju na sa­mim rad­nja­ma, Da bi se ne­ko za­po­slio, uglav­nom, mo­ra da „pro­đe“ prob­ni rad, a o pla­ta­ma ni­ko ne že­li da go­vo­ri.

 

Uče­nje srp­skog

Pro­šla je de­ce­ni­ja i po od do­la­ska pr­vih Ki­ne­za u In­đi­ju i otva­ra­nja rad­nji sa ki­ne­skom ro­bu. Ko­li­ko ih je bi­lo ta­da a ko­li­ko da­nas, u op­šti­ni ne­ma po­da­ta­ka. U me­đu­vre­me­nu su ne­ke rad­nje za­tvo­re­ne dru­ge otvo­re­ne ili su pre­re­gi­stro­va­ne u pred­u­ze­ća. Da­nas naj­vi­še ki­ne­skih rad­nji ima u stro­gom cen­tru gra­da, oko pi­ja­ce, de­se­tak, ali ih ima i u Be­ški, No­vim Kar­lov­ci­ma i No­vom Slan­ka­me­nu. Uglav­nom zna­ju srp­ski je­zik ali ima i onih ko­ji na po­sta­vlje­no pi­ta­nje od­go­vo­re “ne raz­u­me“ ali im to ne sme­ta da bu­du do­bri tr­gov­ci. Bo­ja­na či­ja je pro­dav­ni­ca uz ki­ne­sku rad­nju u sta­rom ula­zu u pi­ja­cu, ka­že, da kad ne­ma­ju pu­no po­sla uče srp­ski Ki­ne­ze iz nji­ho­vog so­ka­ka. Tu je Ju Dan Zeng ko­ja sva­ki dan na­u­či po ne­ku no­vu reč.

– Sa su­pru­gom sam pre pet go­di­na do­šla u Sr­bi­ju, tri go­di­ne smo bi­li u Be­o­gra­du, pre dve go­di­ne do­šli smo u In­đi­ju. Sva­ko od nas vo­di po jed­nu pro­dav­ni­cu, pla­ća­mo po jed­nu rad­ni­cu, knji­go­vo­đu, po­rez, ko­mu­na­li­je. Sa­mo za sme­će me­seč­no iz­dva­ja­mo če­ti­ri hi­lja­de. Ve­li­ke su oba­ve­ze a pro­met se stal­no sma­nju­je. Ima­mo pro­blem što nam če­sto raz­bi­ja­ju iz­log. Ko­li­ko će­mo osta­ti za­vi­si od po­slo­va­nja, ka­že sim­pa­tič­na dva­de­set­de­ve­to­go­di­šnja Ju Dan Zeng ko­ja sa su­pru­gom ži­vi kao pod­sta­nar u In­đi­ji, de­ca su im, ka­že, u Ki­ni kod ro­di­te­lja.

Po po­da­ci­ma op­štin­skog Ode­lje­nja za pri­vre­du i lo­kal­ni raz­voj u sta­ro­pa­zo­vač­koj op­šti­ni po­slu­je 17 ki­ne­skih pred­u­zet­ni­ka. Od to­ga tri pro­dav­ni­ce su u Sta­roj Pa­zo­vi, če­ti­ri u No­voj Pa­zo­vi, šest u No­vim Ba­nov­ci­ma, jed­na u Sta­rim Ba­nov­ci­ma i u Be­le­gi­šu, Voj­ki i Go­lu­bin­ci­ma po jed­na. Svi se ba­ve tr­go­vi­nom na ma­lo, tek­sti­lom i ode­ćom u spe­ci­ja­li­zo­va­nim pro­dav­ni­ca­ma, i osta­lom tr­go­vi­nom na ma­lo u ne­spe­ci­ja­li­zo­va­nim pro­dav­ni­ca­ma. Ka­ko su u Ode­lje­nju za pri­vre­du i lo­kal­ni raz­voj re­kli, svi Ki­ne­zi ko­ji su otvo­ri­li svo­je tr­go­vi­ne po­slu­ju i ni­ko od njih ni­je za­tvo­rio rad­nju.  Vla­snik ki­ne­skog bu­ti­ka u Sve­to­sav­skoj uli­ci u Sta­roj Pa­zo­vi ne raz­u­me srp­ski, ali na pi­ta­nje da li je za­do­vo­ljan po­slo­va­njem, po­tvrd­no je klim­nuo gla­vom. Kup­ci ko­ji su se tu za­te­kli, iz­be­ga­va­li su ka­me­ru.

E.S.N.

Kategorije Reportaža