Cen­tar

Piše: Milijana Barjakatervić

Po­što je Car­ska pa­la­ta po­sta­la no­vi cen­tar gra­da, i epi­cen­tar noć­nih zbi­va­nja, bi­lo bi do­bro, na pla­tou is­pred lo­ka­li­te­ta, or­ga­ni­zo­va­ti pro­da­ju pa­pu­ča za pla­žu, šla­u­fa i čam­či­ća, le­pi­nji­ca, plje­ska­vi­ca, što da se mla­te pa­re sa­mo na pla­ži. Mo­gli su ma­lo da pro­ši­re obje­kat pa da uba­ce i to­bo­ga­ne, klac­ka­li­ce, tu­ri­sti bi se odu­še­vi­li. Po­ne­li bi osim lek­ci­je o rim­skim ca­re­vi­ma i uspo­me­nu na dru­že­nje, da se ni­su dža­ba ku­va­li po auto­bu­si­ma s to­li­kih kra­je­va na­še ze­mlje. Ko ce­ni ar­he­o­lo­gi­ju bi­će ga­nut, a ko ne ce­ni, da mu ne bu­de do­sad­no. I ni­je mi ja­sno za­što se unu­tra ne pra­ve kon­cer­ti, pro­stor je do­volj­no aku­sti­čan, mo­že da pri­mi sto­ti­ne lju­di, a na bu­ku ni­ko ne sme da se ža­li, da ne do­bi­je ba­ti­na od or­ga­ni­za­to­ra kul­tur­nih pro­gra­ma.  Do­bro de, ne mo­ra baš Lju­ba Ali­čić, ali ne­ki an­sambl ko­ji će za­do­vo­lji­ti  ukus ši­reg pro­fi­la pu­bli­ke. Da se is­ko­ri­sti pro­stor i u dru­ge svr­he, da ne zja­pi tek ta­ko sa­mo zbog di­če­nja s isto­ri­jom. Že­ne bi mo­gle, u ovoj bes­pa­ri­ci, da za­ra­de pro­da­ju­ći ve­že­ne kr­pe i ke­ce­lje sa gr­bo­vi­ma Mi­tro­vi­ce kroz isto­ri­ju, pri­vat­ne fo­to­graf­ske rad­nje bi mo­gle da omo­gu­će br­zu uslu­gu oni­ma što vo­le da se sli­ka­ju, sva­kom bi, od su­ve­ni­ra,  do­bro do­šla do­ma­ća ra­ki­ja, džem, sok, po­ne­ka ko­ba­si­ca…to­li­ko ovaj grad mo­že da po­nu­di da je to ču­do jed­no. Ma­lo smo do­sad bi­li inert­ni i sti­dlji­vi, ali ni­smo ima­li ni ko­me da se utr­pa­va­mo, ali tu­ri­zam je fe­no­me­nal­na stvar. Mo­ći će i ma­li čo­vek da se ovaj­di, sto po­sto.

I šta fa­li noć­noj ve­se­loj mu­zi­ci u lo­ka­li­te­tu? Kad se po­kri­ju po gla­vi ja­stu­kom obli­žnji sta­na­ri ni­šta  ne­će ču­ti, a u cen­tru su do­ga­đa­ja. Gle­da­ju s`prozora ko je šta obu­kao, či­ji sin je s či­jom ćer­kom, ko se s kim dro­gi­ra, ko se na­pio, pa su­tra po­ra­ste bu­džet  Te­le­ko­ma, Vip-a i Mts-a. Ža­le se na bu­ku u cen­tru gra­da. Sva­šta. To bi bi­lo kao kad bi bi­bli­o­te­ci u cen­tru gra­da sme­ta­la grad­ska vre­va ili ce­re­ka­nje iz obli­žnjih ka­fi­ća. Glu­po­sti, pa ko bi išao u bi­bli­o­te­ku da ni­je u cen­tru? Ko­me sme­ta, nek za­tvo­ri pro­zo­re. Va­žno je da se ose­ti puls gra­da! Je­ste rim­ska, ali me­tro­po­la je me­tro­po­la.

U bli­skoj bu­duć­no­sti na­ja­vlju­ju još je­dan cen­tar gra­da, kao kon­ku­ren­ci­ju do­sa­da­šnjim cen­tri­ma.  Le­po će­mo le­ti mo­ći da uži­va­mo na ne­ko­li­ko lo­ka­ci­ja, a ne kao  ne­kad, sa­mo na maj­mun­cu. Ova­ko će bi­ti  lep­še, sret­ni­je, bo­lje. Tri put ura za idej­ne tvor­ce grad­skih cen­ta­ra, da nam vi­še ni­kad ne bu­de do­sad­no. Svi zna­mo da se u do­ko­no­sti đa­vo­li pri­zi­va­ju.

Kategorije Kolumna