Radovan Žutić u polju japanskog plavog patlidžana

Zdra­va hra­na na zdrav na­čin

Radovan Žutić u polju japanskog plavog patlidžana

Jarak – U srem­skim ba­šta­ma ga­ji se ra­zno­vr­sno  bi­lje i po­vr­će  na­šeg pod­ne­blja, a u ba­šti Ra­do­va­na Žu­ti­ća iz Jar­ka, ko­ji se­be na­zi­va pro­iz­vo­đa­čem ret­ko ga­je­nih vr­sta po­vr­ća, uspe­va­ju bilj­ke či­je se­me po­ti­če sa svih kon­ti­ne­na­ta.  Špar­gla, bro­ko­li, ar­ti­čo­ke, bob, ba­mi­ja, bri­sel­ski ku­pus, ra­dič, ra­bar­ba­ra, en­di­vi­ja, ča­jo­ta, ki­ne­ski ku­pus, ti­kve la­ge­na­ri­je, mo­mor­di­ka, ki­ki­ri­ki, i dru­ge vr­ste po­vr­ća čud­nih ime­na mo­gu se  na­ći kod Žu­ti­ća. Da­ka­ko, Ra­do­van i su­pru­ga mu Sne­ža­na ga­je i kla­sič­ne vr­ste po­vr­ća, ali nji­ho­va bio-ba­šta je tvr­de, ne­go­va­na in­te­gral­nim, bio – he­mij­skim me­ra­ma za­šti­te, jer oni pro­iz­vo­de zdra­vu hra­nu na zdrav na­čin.

Eg­zo­tič­nim po­vr­ćem Žu­ti­ći su po­če­li da se ba­ve 1995. go­di­ne pre sve­ga iz lič­nih, po­ro­dič­nih raz­lo­ga i od nje­ga su ži­ve­li.

– Imam ba­zu od oko 120 vr­sta ra­zno­vr­snog se­me­nja, a po­klo­nio sam svo­je­vre­me­no Sa­ve­znom za­vo­du za bilj­ne i ži­vo­tinj­ske ge­ne­tič­ke ra­se tri vr­ste ba­mi­je. Na­dam se da je ne­ko od to­ga ne­što stvo­rio, sa­ču­vao.  Ja sam pre 16 go­di­na obo­leo, na­pu­stio sta­ri na­čin is­hra­ne i po­čeo  da uz­ga­jam  bilj­ke ko­je su bi­le osnov za po­če­tak ove pro­iz­vod­nje – pri­ča nam Ra­do­van Žu­tić.

Snežana Žutić u polju kineske boranije

Po­tom su se za nje­go­vu pro­iz­vod­nju za­in­te­re­so­va­li i ne­ki pri­ja­te­lji, ko­ji su hte­li da  ima­ju na ras­po­la­ga­nju eg­zo­tič­no  po­vr­će ta­ko da je pro­ši­rio po­vrt­njak. Ra­do­van Žu­tić pro­iz­vo­di po­vr­će na  or­gan­ski na­čin.   Po­vr­će se­je u me­šo­vi­toj struk­tu­ri, a ova struk­tu­ra se for­mi­ra  ta­ko da stva­ra dez­o­ri­jen­ta­ci­ju štet­nim in­sek­ti­ma što do­pri­no­si da se pe­sti­ci­di, in­sek­ti­ci­di, na pri­mer, ne ko­ri­ste u ve­li­koj me­ri.

Na če­ti­ri ju­tra svog po­vrt­nja­ka ovaj di­plo­mi­ra­ni in­že­njer po stru­ci, pro­iz­vo­di do­volj­no eg­zo­tič­nog po­vr­ća i za po­ro­di­cu i za pri­ja­te­lje, a što pre­tek­ne pro­da. Kod nje­ga ima i ra­znih vr­sta pa­su­lja, a se­me cr­nog mek­sič­kog pa­su­lja do­neo mu je Vla­di­mir Pi­šta­lo ko­ji pre­da­je u Bo­sto­nu ame­rič­ku knji­žev­nost. Pi­šta­la je ovaj pa­sulj lič­no odu­še­vio, pri­ča da­lje Ra­do­van, a on je raz­vio nje­go­vo se­me i pro­iz­vo­di ga.

Uče­stvo­va­li su su­pru­žni­ci Žu­tić na saj­mo­vi­ma hor­ti­kul­tu­re sa svo­jim pro­iz­vo­di­ma, ste­kli su ve­li­ki broj pri­ja­te­lja, a za jed­nu kul­tu­ru su,  se­ća se  Ra­do­van, svo­je­vre­me­no osvo­ji­li spe­ci­jal­nu sa­jam­sku na­gra­du.

– Upo­znao sam se na saj­mu sa pri­vred­ni­kom iz Za­gre­ba, ože­nje­nim Taj­lan­đan­kom, ko­ji je zbog ne­mo­guć­no­sti da u svom gra­du na­ba­vi ova­kve kul­tu­re za po­ro­di­cu mo­rao da pu­tu­je u Be­ču. On ni­je mo­gao da ve­ru­je da mi to po­vr­će uz­ga­ja­mo u Sr­bi­ji. Kad god do­la­zi u Be­o­grad on oba­ve­zno na­vra­ti u Ja­rak – is­ti­če Ra­do­van Žu­tić i na­sta­vlja – Ne­ko eg­zo­tin­ko po­vr­će ne zah­te­va vi­še pa­žnje ne­go do­ma­će, a ne­ko kao  mo­mor­di­ka zah­te­va la­bo­ra­to­rij­ske uslo­ve svog pri­rod­nog sta­ni­šta. Ka­ko to uspe­va­mo? Ko po­zna­je  pri­ro­du i nje­ne za­ko­ne mo­že la­ko da iz­dvo­ji ko­ja kul­tu­ra iz trop­skih pod­ruč­ja mo­že da se iz­dvo­ji i ga­ji kod nas – po­ru­ču­je naš sa­go­vor­nik.

I ove go­di­ne Žu­ti­ći su za­se­ja­li bio ba­štu  kla­sič­nim po­vr­ćem i eg­zo­tič­nim vr­sta­ma. Na­pra­vi­li su  plan se­tve ba­šte, ko­ri­sti­li bilj­ke ko­je su do­bri su­se­di, ko­je jed­na dru­goj či­ne do­bru uslu­gu ta­ko što zbog mi­ri­sa ili ne­čeg dru­gog od­bi­ja­ju šte­to­či­ne. Jer i ta­ko se, uz osta­lo, pro­iz­vo­di zdra­va hra­na.

– Vo­lim ople­me­nji­va­nje, do­no­še­nje no­vih bi­lja­ka ko­je su me uve­se­lja­va­le, a to mi je omo­gu­ći­la pro­iz­vod­nja eg­zo­tič­kog po­vr­ća. Ni­je isto kad o ne­čem pro­či­ta­te na in­ter­ne­tu i ka­da ga sa­mi pro­iz­ve­de­te – po­ru­ču­je Ra­do­van Žu­tić iz Jar­ka.

S.Đa­ko­vić

 

Kategorije Poljoprivreda