Vremenski uslovi pogoduju čađavoj krastavosti lista jabuke

Važna pravovremena zaštita

Po­če­tak pro­le­ća i kre­ta­nje ve­ge­ta­ci­je su zna­ci da tre­ba ve­li­ku pa­žnju po­sve­ti­ti ne­zi i za­šti­ti ja­bu­ča­stog i ko­šti­ča­vog vo­ća ko­ji su u ovom pe­ri­o­du na­ro­či­to ose­tlji­vi na glji­vič­ne bo­le­sti, a i po­je­di­ne vr­ste in­se­ka­ta mo­gu na­ne­ti ve­li­ka ošte­će­nja na bilj­ka­ma.

 

Vremenski uslovi pogoduju čađavoj krastavosti lista jabuke

Ja­bu­ka

Ja­bu­ka je vo­de­ća ja­bu­ča­sta voć­na vr­sta u na­šim za­sa­di­ma, a vre­men­ski uslo­vi, ki­ša i vi­so­ke tem­pe­ra­tu­re, po­go­du­ju raz­vo­ju glji­vič­nih obo­lje­nja. U pr­vom re­du tu je Ven­tu­ria ineq­va­lis (ča­đa­va kra­sta­vost li­sta i plo­da ja­bu­ke) či­ji re­pro­duk­tiv­ni or­ga­ni pre­zi­mlju­ju u ta­ko­zva­nim pe­ri­te­ci­ja­ma na opa­lom li­šću, u voć­nja­ci­ma ko­ji su pred­hod­ne go­di­ne bi­li za­ra­že­ni ovim pa­to­ge­nom. U pro­le­će po­ra­stom tem­pe­ra­tu­re do­la­zi do sa­zre­va­nja asko­spo­ra ko­je se na­la­ze u pe­ri­te­ci­ja­ma i one no­še­ne ve­trom i ki­šnim ka­pi­ma do­spe­va­ju na tek otvo­re­ne pu­polj­ke ili for­mi­ra­ne li­sti­će na ko­ji­ma kli­ja­ju i vr­še in­fek­ci­ju. In­ten­zi­tet in­fek­ci­je za­vi­si od du­ži­ne vla­ze­nja li­sta i vi­si­ne tem­pe­ra­tu­re. Simp­to­mi bo­le­sti ja­vlja­ju se na li­sto­vi­ma u vi­du mr­ko­ze­le­nih ulja­nih pe­ga ko­je za­hva­ta­ju ve­li­ku po­vr­ši­nu li­sta i sma­nju­ju moć fo­to­sin­te­ze a sa­mim tim i asi­mi­la­tiv­nu po­vr­ši­nu i is­hra­nu bilj­ke. Na plo­du do­la­zi do po­ja­ve pe­ga u okvi­ru ko­jih tki­vo ne­kro­ti­ra, šte­te su raz­li­či­tog in­ten­zi­te­ta u za­vi­sno­sti od vre­me­na na­stan­ka in­fek­ci­je. Ako se ja­vi u ra­nim fa­za­ma raz­vo­ja plo­da tki­vo u okvi­ru pe­ge pu­ca, ne raz­vi­ja se i do­vo­di do de­for­ma­ci­je plo­da ili čak i do opa­da­nja. U ka­sni­jim fa­za­ma ta­ko­đe do­la­zi do kra­sta­vo­sti i pu­ca­nja plo­da. Za­to je ve­o­ma va­žno iz­vr­ši­ti pra­vo­vre­me­nu za­šti­tu u ci­lju spre­ča­va­nja na­stan­ka in­fek­ci­je. Tret­ma­ni mo­gu bi­ti pre­ven­tiv­ni (pre na­stan­ka uslo­va za raz­voj in­fek­ci­je). Pre­pa­ra­ti su na ba­zi man­ko­ze­ba, kap­ta­na, pi­ri­me­ta­ni­la, stro­bi­lu­ri­na… .Uko­li­ko ni­je ura­đen pre­ven­tiv­ni tret­man pri­stu­pa se ku­ra­tiv­nom tret­ma­nu po­sle is­pu­nje­nih uslo­va za raz­voj in­fek­ci­je, pre­pa­ra­ti ko­ji se ko­ri­ste su iz gru­pe pi­ri­me­ta­ni­la u vi­šoj kon­cen­tra­ci­ji, di­fe­no­ko­na­zo­la…

Pe­pel­ni­ca Po­dosp­ha­e­ra le­u­co­tric­ha na ja­bu­ka­ma je glji­vič­no obo­lje­nje či­ja mi­ce­li­ja pre­zi­mlja­va u pu­polj­ci­ma. Kre­ta­njem ve­ge­ta­ci­je i po­ra­stom tem­pe­ra­tu­re po­či­nje nje­na in­fek­tiv­nost ko­ja mo­že bi­ti pri­mar­na na la­sta­ri­ma gde je pre­zi­me­la (be­li mla­da­ri) ili se­kun­dar­ne in­fek­ci­je ko­je na­sta­ju ka­sni­je na no­vo­for­mi­ra­noj li­snoj ma­si. Pre­pa­ra­ti ko­ji se ko­ri­ste za su­zbi­ja­nje pe­pel­ni­ce su iz gru­pe di­no­ka­pa (Ka­rat­ha­ne) ko­ji de­lu­je na ni­žim tem­pe­ra­tu­ra­ma, pre­pa­ra­ti iz gru­pe di­no­ka­pa i mi­klo­bu­ta­ni­la, sum­por­ni, stro­bi­lu­ri­ni, bu­pi­ri­ma­ta…

Uko­li­ko do­đe do po­ja­ve Phi­lo­bi­u­sa spp., lar­vi tor­tri­ci­da ili dru­gih šte­to­či­na ko­je ošte­ću­ju mla­de pu­polj­ke,tek for­mi­ra­me li­sti­će ili cve­to­ve, po­treb­no je pri­me­ni­ti in­sek­ti­cid iz gru­pe pi­re­tro­i­da ili kom­bi­na­ci­ju pi­re­tro­i­da i hlor­pi­ri­fo­sa. Po­sled­njih go­di­na kao ve­o­ma zna­čaj­na šte­to­či­na je Tro­pi­no­ta hir­ta (ru­ta­va bu­ba) ko­ja se hra­ni de­lo­vi­ma cve­ta i mo­že na­pra­vi­ti zna­čaj­ne šte­te .Za­to je po­treb­no obi­la­zi­ti za­sa­de i pri­stu­pi­ti su­zbi­ja­nju šte­to­či­ne pre­pa­ra­tom iz gru­pe hlor­pi­ri­fo­sa i ci­per­me­tri­na.

 

Kru­ška

Kru­ška, po ras­pro­stra­nje­no­sti dru­ga iz re­da ja­bu­ča­stog vo­ća u na­šim za­sa­di­ma. Ose­tlji­va na Ven­tu­riu pi­ri­nu ča­đa­vu kra­sta­vost ko­ja če­šće pa­ra­zi­ti­ra list i plod kod kru­ške i uma­nju­je nje­nu tr­ži­šnu vred­nost,u ci­lju su­zbi­ja­nja bo­le­sti tre­ba iz­vr­ši­ti tret­ma­ne kao i kod ja­bu­ke.

Kru­ški­na bu­va Psil­la pi­ri, naj­če­šća šte­to­či­na na­ših za­sa­da či­je je su­zbi­ja­nje ve­o­ma kom­pli­ko­va­no jer kru­ški­na bu­va u na­šim uslo­vi­ma ima 5-6 ge­ne­ra­ci­ja i 5 stup­nje­va lar­ve­nog raz­vo­ja ko­ji se me­đu­sob­no pre­pli­ću. Obi­la­skom voć­nja­ka usta­no­vi­li smo da se na la­sta­ri­ma na­la­ze ima­ga kru­ški­ne bu­ve ko­ja je ak­tiv­nost po­če­la po­lo­vi­nom fe­bru­a­ra i tad je tre­ba­lo pi­re­tro­i­dom sma­nji­ti po­pu­la­ci­ju od­ra­slog in­sek­ta. Tre­nut­no se evi­den­ti­ra let i ma­sov­no po­la­ga­nje ja­ja, na­ro­či­to u voć­nja­ci­ma gde ni­je ura­đen pred­hod­ni tre­man.

Za­to je u fe­no­fa­zi ro­ze pu­polj­ka po­treb­no ura­di­ti tret­man in­sek­ti­ci­dom iz gru­pe aba­mek­tri­na ko­ji de­lu­ju na lar­ve i pre­pa­ra­tom iz gru­pe imi­da­klo­pri­da za ima­ga.

 

Ko­šti­ča­ve voć­ne vr­ste (bre­skva, kaj­si­ja, šlji­va, tre­šnja, vi­šnja…)

Šlji­va – ra­ni­je sor­te na­la­ze se u fe­no­fa­zi pre­cve­ta­va­nja a ka­sni­je sor­te me­đu ko­ji­ma i sten­lej (naj­ra­spro­stra­nje­ni­ja sor­ta kod nas) je u fe­no­fa­zi pu­nog cve­ta­nja, u ci­lju su­zbi­ja­nja Mo­ni­lia la­xa (glji­vi­ca ko­ja iza­zi­va su­še­nja cve­to­va i gran­či­ca ko­šti­ča­vog vo­ća) po­treb­no je ura­di­ti dru­gi tret­man pre­pa­ra­ti­ma iz gru­pe pro­hlo­za, ipro­di­o­na i kar­ben­da­zi­ma, bo­ska­li­da i pi­ra­klo­stro­bi­na.

U fe­no­fa­zi pre­cve­ta­va­nja ura­di­ti tret­man in­sek­ti­ci­dom u ci­lju su­zbi­ja­nja šlji­vi­ne osi­ce Ho­plo­cam­pe fla­ve i H.mi­nu­te.

Bre­skva u za­vi­sno­sti od sor­te uglav­nom se na­la­ze u fe­no­fa­zi pu­nog cve­ta­nja,naj­zna­čaj­ni­ja glji­vič­na bo­lest Ta­fri­na de­for­mans (ko­vr­dža­vost li­sta ali i plo­da bre­skve),ima sa­mo pri­mar­ne in­fek­ci­je i uko­li­ko su pra­vo­vre­me­no iz­vr­še­ni tre­ma­ni ,vo­ća­ri mo­gu da odah­nu. Po­treb­no je ura­di­ti tret­man pro­tiv Mo­ni­lia la­xa, pre­pa­ra­ti­ma ko­ji su pre­po­ru­če­ni i za šlji­vu.

Pi­še: Ru­ži­ca Mi­kić

Kategorije Poljoprivreda