Likovna inicijacija kroz akt i autoportret

Sa otvaranja izlozbe

Sremska Mitrovica – Ono či­me se Srem­ska Mi­tro­vi­ca si­gur­no mo­že po­no­si­ti je­su dva mla­da, ta­len­to­va­na, akademska sli­ka­ra: Ivan Ca­njar (1978) i Da­mjan Mar­ti­no­vić (1982).

Ova dva umet­ni­ka pred­sta­vi­la su se svo­jim li­kov­nim ostva­re­nji­ma mi­trovč­koj pu­bli­ci, pro­te­kle sre­de, 20. apri­la, u Mu­ze­ju “Srem”. Ca­njar je pred­sta­vio svo­je 32 sli­ke, a Mar­ti­no­vić svo­ja 34 cr­te­ža.

O auto­ri­ma i ra­do­vi­ma go­vo­ri­la je Sve­tla­na Su­ba­šić, ku­stos Mu­ze­ja.

– Obo­ji­ca sli­ka­ra su sa­vla­da­la osnov­ne po­stu­la­te aka­dem­skog sli­kar­stva što se na­ro­či­to vi­di po oda­bi­ru te­me. Kod Ca­nja­ra je to akt, a kod Mar­ti­no­vi­ća por­tret, od­no­sno auto­por­tret, a to su naj­vi­še ob­ra­đi­va­ne i ne­za­o­bi­la­zne te­me u isto­ri­ji sli­kar­stva. Za ove mla­de umet­ni­ke ova iz­lo­žba je ne­ka vr­sta li­kov­ne ini­ci­ja­ci­je. Ca­nja­ru je ovo pr­va sa­mo­stal­na iz­lo­žba, a Mar­ti­no­vi­ću dru­ga. Iz­lo­že­ni ra­do­vi stva­ra­ni su u pro­te­klih de­set go­di­na – ob­ja­sni­la je Sve­tla­na Su­ba­šić.

U Ca­nja­re­vom svo­đe­nju žen­skih ak­to­va na ge­o­me­trij­ske for­me pre­po­zna­ju se ba­zič­na na­če­la ra­ne Mo­der­ne. Po­red se­ri­je žen­skih ak­to­va, iz­lo­že­na je i nje­go­va se­ri­ja bor­bi su­mo rva­ča, ko­ja svo­jim ski­cu­o­znim sti­lom da­je ose­ćaj mo­nu­men­tal­no­sti.

Mar­ti­no­vić se pred­sta­vio pu­bli­ci re­a­li­stič­kim de­li­ma: auto­por­tre­ti­ma i cr­te­ži­ma skulp­tu­ra iz sta­rog Ri­ma i sta­re Grč­ke, kao i skulp­tu­ra iz 19. ve­ka. Ka­ko sam ka­že, na­čin stva­ra­nja ko­ji ga tre­nut­no za­ni­ma je di­vi­zi­o­ni­zam, cr­ta­nje krat­kim po­kre­ti­ma.

Di­rek­tor Mu­ze­ja, Ni­ko­la Sto­ka­no­vić, po­zvao je  Mi­trov­ča­ne da ne pro­pu­ste ovu iz­van­red­nu iz­lo­žbu, ko­ja će bi­ti po­sta­vlje­na do 5. ma­ja.

I. Z.