Joga

Jo­ga – za zdra­vo te­lo, duh i um

Ne­ga­tiv­na ener­gi­ja, na­go­mi­la­ni stres  i ten­zi­ja, sva­ko­dnev­ni pra­ti­o­ci br­zog tem­pa sa­vre­me­nog ži­vo­ta, u ko­jem je tr­ka za pro­fi­tom je­di­ni smi­sao, glav­ni su fak­to­ri i uzroč­ni­ci bo­le­sti u po­sled­njih ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja.

Joga

U ci­lju po­sti­za­nja du­šev­nog mi­ra i po­bolj­ša­nja te­le­snog zdra­vlja mno­gi se da­nas okre­ću jo­gi, drev­noj in­dij­skoj di­sci­pli­ni. Pr­ven­stve­no se afir­mi­sa­la na Za­pa­du, kao pre­ven­tiv­na, te­ra­pe­ut­ska, an­ti­stre­sna me­to­da ve­žba­nja.

Reč „jo­ga“, na­sta­la je od san­skrit­skog ko­re­na – “Judž“, što zna­či – “uje­di­ni­ti”. Bi­ti sje­di­njen sa sa­mim So­bom, zna­či po­sti­ći di­na­mič­ku har­mo­ni­ju u se­bi, a to do­vo­di do unu­tra­šnjeg spo­koj­stva i ose­ća­ja slo­bo­de, ko­ji su osno­va zdra­vog ži­vo­ta.

Jo­ga je si­stem fi­zič­kih ve­žbi (asa­na), teh­ni­ka di­sa­nja, teh­ni­ka me­di­ta­ci­je i re­lak­sa­ci­je.

Fi­zič­ke ve­žbe uti­ču na ce­lo­kup­no zdra­vlje te­la, re­gu­li­šu ner­vni, re­spi­ra­tor­ni, di­ge­stiv­ni, re­pro­duk­tiv­ni, cir­ku­la­tor­ni si­stem; re­gu­li­šu mi­ši­će i mo­to­ri­ku, krv­ni pri­ti­sak i hor­mo­ne, po­kre­ću ce­lo­kup­ni me­ta­bo­li­zam te­la, po­ste­pe­no i du­bin­ski opu­šta­ju i či­ste te­lo od svih na­go­mi­la­nih tok­si­na i ubla­ža­va­ju te­go­be u pe­ri­o­du men­stru­a­ci­je kod že­na.

Teh­ni­ke di­sa­nja oslo­ba­đa­ju po­ti­snu­te emo­ci­je, stra­ho­ve i kom­plek­se, ak­ti­vi­ra­ju di­sa­nje, sa­mim tim do­vo­de­ći vi­še ki­se­o­ni­ka u te­lo i mo­zak. Ti­me uti­ču na emo­tiv­no i men­tal­no zdra­vlje i opu­šta­nje.

Teh­ni­ke me­di­ta­ci­je i re­lak­sa­ci­je du­bin­ski či­ste um i emo­ci­je od umo­ra, stre­sa, du­bo­ko uko­re­nje­nih stra­ho­va, kom­plek­sa, ne­u­ro­za, ogra­ni­če­nja i uslo­vlje­no­sti, ko­je sa­mi ni­smo u sta­nju da re­ši­mo i ko­ji nam dik­ti­ra­ju ka­ko da se po­na­ša­mo, re­a­gu­je­mo, mi­sli­mo i ose­ća­mo.

Jo­gu mo­že da ve­žba sva­ko, de­ca i od­ra­sli, mu­škar­ci i že­ne, đa­ci, za­po­sle­ne oso­be, pen­zi­o­ne­ri, sva­ko ko že­li da une­se pro­me­nu u svoj ži­vot.

Je­di­na ogra­ni­če­nja su zdrav­stve­ne pri­ro­de, u smi­slu da ni­su sve ve­žbe i teh­ni­ke po­god­ne za sve oso­be, ali na­rav­no po­sto­je ve­žbe ko­je mo­gu da ubla­že i re­gu­li­šu te pro­ble­me i shod­no to­me te oso­be ve­žba­ju u skla­du sa svo­jim mo­guć­no­sti­ma i po­tre­ba­ma.

Kategorije Zabava