Sremska Mitrovica – U Sremu se preduskršnji i uskršnji običaji razlikuju u mnogo čemu kod pravoslavnih i katoličkih vernika, ali i unutar jedne religije i naroda, pa čak i od sela do sela, zavisno od kraja.
Kustos Muzeja Srema u Sremskoj Mitrovici, etnolog Jovanka Dražić, kaže da se običaj bojenja jaja, koji se održao do danas, vezuje za Veliki petak i Veliku subotu.
– U mnogim sremskim mestima na Veliki petak jaja su bojena samo u ljuskama od luka, odnosno žutu boju, a tek sutradan u druge boje, najčešće crvenu i plavu – kaže Jovanka Dražić i dodaje da kolekcija uskršnih jaja u etnografskoj zbirci Muzeja Srema, prikupljenih kod srpskih, rusinskih i hrvatskih porodica, prikazuje različite ornamente i tehnike ukrašavanja uskršnjih jaja a neka od njih, pribavljena pre pola veka, predstavljaju izuzetne uzorke narodne umetnosti. Pored bojenja jaja, na Veliku subotu su žene nekada mesile uskršnji kolač okruglog oblika koji je u sredini imao jedno celo jaje, najčešće neobojeno.
Narod u Sremu je na Uskrs odlazio u crkvu na jutrenje, zvona su se oglašavala, a mladići pucali prangijama. Po povratku sa jutrenja, pripreman je bogat doručak, a mnogi bi se tada prvi put omrsili posle dugog posta. U Sremu su jeli šunku i kuvana, bojena jaja koja su i pripremama za taj dan. Bojenim jajima su se posebno radovala deca. Ona su obilazila rođake i komšije i svi su ih darivali šarenim jajima. Pokloniti nekome bojeno jaje na Uskrs, znak je poštovanja, ljubavi i dobrih želja. U nekim mestima su deci trljali obraze crvenim jajetom, da budu zdrava i rumena, negde su se ljudi umivali u vodi u kojoj je potopljeno crveno jaje.
Uskrs se praznovao tri dana, a pored niza običaja, najznačajniji je bio masovni odlazak na groblje. U nekim krajevima to je drugi, a u nekim krajevima treći dan Uskrsa.