Repina pipa

Najopasnija štetočina šećerne repe

Repina pipa

Sremska Mitrovica – Re­pi­na pi­pa pred­sta­vlja naj­o­pa­sni­ju šte­to­či­nu še­ćer­ne re­pe. Kri­ti­čan pe­ri­od u raz­vo­ju še­ćer­ne re­pe je od kli­ja­nja i ni­ca­nja , pa sve dok bilj­ka ne for­mi­ra 2-3 pa­ra stal­nih li­sto­va.Ra­no u pro­le­će  ka­da tem­pe­ra­tu­ra ze­mlji­šta  do­stig­ne od 6-10 ste­pe­ni Cel­zi­ju­sa, na du­bi­ni 5-10 san­ti­me­ta­ra, pi­pa iz­la­zi iz ze­mlji­šta u ko­me pre­zi­mlja­va i po­či­nje sa mi­gra­ci­jom od­no­sno kre­ta­njem  sa sta­rih  na no­va re­pi­šta u po­tra­zi za hra­nom, ošte­ću­ju­ći tek iz­ni­kle mla­de bilj­ke (iz­gri­za­ju im ko­ti­le­do­ne). Vr­lo su po­kre­tlji­ve i na dan mo­gu ho­da­njem pre­ći ne­ko­li­ko sto­ti­na me­ta­ra. Jed­na pi­pa  mo­že za sa­mo je­dan dan uni­šti­ti i de­se­tak mla­dih bi­lja­ka. Sa po­ra­stom tem­pe­ra­tu­re po­ve­ća­va se in­ten­zi­tet is­hra­ne. Naj­ak­tiv­ni­je su u naj­to­pli­jem de­lu da­na (11 do 16 ča­so­va), na­ro­či­to ka­da je sun­ča­no vre­me. Po­ra­stom tem­pe­ra­tu­re va­zdu­ha na 20 ste­pe­ni Cel­zi­ju­sa pi­pa kre­će da le­ti, ma­so­van let je obič­no oko po­dne­va. Kod mi­gra­ci­je re­pi­ne pi­pe sa sta­rih na no­va re­pi­šta,  stra­da­ju u po­čet­ku sa­mo ivič­ni de­lo­vi par­ce­le, kad poč­ne da le­ti šte­te se ja­vlja­ju na ce­loj par­ce­li u vi­du ma­njih ili ve­ćih oaza. Uko­li­ko je vre­me su­vo i to­plo, za ne­ko­li­ko da­na mo­že da uni­šti či­ta­ve kom­plek­se še­ćer­ne re­pe.

U ci­lju su­zbi­ja­nja re­pi­ne pi­pe naj­bo­lje re­zul­ta­ta da­je kom­bi­na­ci­ja svih me­ra, na­ro­či­to agro­teh­nič­kih i he­mij­skih. Opa­snost od re­pi­ne pi­pe uma­nju­je pro­stor­na izo­la­ci­ja no­vih re­pi­šta na mi­ni­mum  1-3 ki­lo­me­tra od sta­rih, ra­na se­tva (pre­ra­sta­nje kri­tič­ne fa­ze, sve me­re ko­je po­go­du­ju ra­nom raz­vo­ju mla­dih bi­lja­ka sma­nju­ju šte­te od pi­pie.), lov­ni po­ja­se­vi – gu­sto po­se­ja­na re­pa na ivič­nim de­lo­vi­ma no­vog re­pi­šta i dru­ge agro­teh­nič­ke me­re ko­je do­pri­no­se što br­žem pro­la­sku še­ćer­ne re­pe kroz kri­ti­čan pe­ri­od raz­vo­ja. U pro­le­će čim vre­men­ski uslo­vi do­zvo­le  tre­ba ko­pa­ti lov­ne ka­na­le oko sta­rih, a po se­tvi i oko no­vih re­pi­šta , a čim se u pro­le­će pri­me­ti mi­gra­ci­ja in­se­ka­ta u lov­ne ka­na­le tre­ba uno­si­ti pra­ško­vi­te ili gra­nu­li­ra­ne in­sek­ti­ci­de.

 

Pipa na listu repe

Kad in­sek­ti poč­nu in­te­ziv­ni­je da mi­gri­ra­ju,  na­ro­či­to da le­te na no­va re­pi­šta, a re­pa je u po­čet­nom pe­ri­o­du raz­vo­ja , iz­vo­di­ti he­mij­ska tre­ti­ra­nja in­sek­ti­ci­di­ma ko­ji br­zo de­lu­ju, a to su pre­pa­ra­ti na ba­zi fe­ni­tro­ti­o­na (Fe­ni­tro­tion 50-EC), fen­ti­o­na (Le­baycid EC-50), ili kom­bi­na­ci­ja ak­tiv­nih ma­te­ri­ja: hlor­pi­ri­fos i ci­per­me­trin (Nu­rel­le-D, Ant­ho­cid-D, Kon­zul…).

Pi­še:

Dipl. inž. Mi­ra Ba­bić

Kategorije Hronika Sremska Mitrovica