Piše: Dipl. inž. Biljana Smiljanić

Izbor sorte za dobar prinos

Piše: Dipl. inž. Biljana Smiljanić

Sremska Mitrovica – So­ja je bilj­ka sa du­gom tra­di­ci­jom ga­je­nja i ko­ri­šće­nja. Njen zna­čaj ogle­da se u ve­li­kom sa­dr­ža­ju pro­te­i­na i ulja bit­nih za is­hra­nu lju­di i ži­vo­ti­nja, si­ro­vi­na je u pre­hram­be­noj i he­mij­skoj in­du­stri­ji, a kao jed­no­go­di­šnja ma­hu­nar­ka obo­ga­ću­je ze­mlji­šte azo­tom i or­gan­skom ma­te­ri­jom, osta­vlja ga u do­brom fi­zič­kom sta­nju i do­bra je kom­po­nen­ta plo­do­re­da. Sve ovo uti­če na po­ve­ća­nje po­vr­ši­na pod ovom bilj­nom vr­stom ko­ja će si­gur­no i u 2011. go­di­ni za­u­ze­ti oko 25.000 hek­ta­ra ob­ra­di­vih po­vr­ši­na u Sre­mu.

Pr­va agro­teh­nič­ka me­ra ko­ja se oba­vlja na par­ce­la­ma je pred­se­tve­na pri­pre­ma ze­mlji­šta. Oba­vlja se u pro­le­će pri op­ti­mal­noj vla­žno­sti ze­mlji­šta, naj­ma­nje sa dva pro­ho­da ko­ji­ma se ze­mlji­šte ras­tre­se i po­rav­na ka­ko bi se obez­be­di­lo ujed­na­če­no kli­ja­nje i ni­ca­nje se­me­na po­lo­že­nog na od­go­va­ra­ju­ću du­bi­nu. Kva­li­tet­nom pred­se­tve­nom pri­pre­mom stva­ra se op­ti­ma­lan to­plot­ni i va­zdu­šni re­žim ze­mlji­šta, ubr­za­va se za­gre­va­nje se­tve­nog slo­ja što je uslov za ra­nu­ju  se­tvu.

Vre­me se­tve so­je za­vi­si od tem­pe­ra­tu­re se­tve­nog slo­ja ze­mlji­šta ko­ja tre­ba da se sta­bi­li­zu­je na 10 do 12 ste­pe­ni Cel­zi­ju­sa. Ako se se­tva oba­vi ra­ni­je mla­de bilj­ke mo­gu pod­ne­ti mra­ze­ve i do -4 ste­pe­na Cel­zi­ju­sa, ali uko­li­ko je se­me lo­ši­je kli­ja­vo­sti to se mo­že od­ra­zi­ti na sklop use­va. Po­sled­njih go­di­na se­tva so­je po­či­nje pre se­tve ku­ku­ru­za i ra­na se­tva u od­no­su na ka­snu ima pred­nost ra­ni­jeg ni­ca­nja, cve­ta­nja, oplod­nje,for­mi­ra­nje zr­na i sa­zre­va­nja bi­lja­ka. U re­do­sle­du se­tve uvek tre­ba se­ja­ti pr­vo sor­te du­že ve­ge­ta­ci­je pa na­sta­vlja­ti sa sor­ta­ma kra­će ve­ge­ta­ci­je.

Se­tva sa pne­u­mat­skim se­ja­li­ca­ma omo­gu­ća­va po­sti­za­nje op­ti­mal­ne  du­bi­ne od 4 do 5 cm. Ra­na i du­bo­ka se­tva u hlad­no ze­mlji­šte do­vo­di do du­gog ni­ca­nja, a mo­že do­ći i do ošte­će­nja kli­ja­na­ca. Plit­ka se­tva u su­vo ze­mlji­šte ta­ko­đe uspo­ra­va kli­ja­nje ili do­vo­di su­še­nja tek is­kli­ja­log se­me­na. Sto­ga se du­bi­ni se­tve mo­ra po­sve­ti­ti po­seb­na pa­žnja, ona mo­ra bi­ti od­go­va­ra­ju­ća i ujed­na­če­na da bi ima­li i ta­kvo ni­ca­nje.

Op­ti­mal­no ra­sto­ja­nje iz­me­đu re­do­va za na­še uslo­ve je 50 cm. Raz­mak bi­lja­ka u re­du za­vi­si od vre­me­na se­tve, gru­pe zre­nja sor­te ko­ju se­je­mo i nor­mal­no kva­li­te­ta se­me­na. Ta­ko je za ja­ko ra­ne sor­te to („00″ gru­pa zre­nja ) do 550.000 bilj­ka/ha, ra­ne („0″gru­pa zre­nja) do 500.000 bilj­ka/ha, sred­nje sta­sne („I“ gru­pa zre­nja) do 450.000 bilj­ka/ha i ka­sne („II“gru­pa zre­nja) do 400.000 bilj­ka /ha. Ko­li­či­na se­me­na za­vi­si od krup­no­će i kva­li­te­ta se­me­na, gu­sti­ne use­va i kre­će se od 80 do 120 kg/ha.

Za se­tvu tre­ba ko­ri­sti­ti zdra­vo de­kla­ri­sa­no se­me, vi­so­ke ener­gi­je i ukup­ne kli­ja­vo­sti. Ne­po­sred­no pre se­tve oba­vlja se ino­ku­la­ci­ja se­me­na mi­kro­bi­o­lo­škim pre­pa­ra­ti­ma (Ni­tra­gin ili  Azo­to­fik­sin) ko­ji u se­bi sa­dr­že bak­te­ri­je iz ro­da Ri­zo­bi­um. Na­no­še­nje pre­pa­ra­ta mo­ra se oba­vlja­ti u hla­du jer pod dej­stvom sun­če­vih zra­ka bak­te­ri­je ugi­nja­va­ju. De­set da­na na­kon ni­ca­nja na ko­re­nu so­je raz­vi­ja­ju se kvr­ži­ce ko­je u sim­bi­o­zi sa bilj­kom usva­ja­ju azot iz ze­mlji­šta i va­zdu­ha, te pod­mi­ru­ju nje­ne po­tre­be za ovim nep­hod­nim hran­lji­vim ele­men­tom.

Za ostva­ri­va­nje do­brih pri­no­sa, bi­tan ele­me­nat je i iz­bor sor­te. Tre­ba ga­ji­ti sor­te ko­je da­ju vi­so­ke i sta­bil­ne pri­no­se, do­brog kva­li­te­ta, ot­por­ne na bo­le­sti, šte­to­či­ne i po­le­ga­nje. U na­šim agro­e­ko­lo­škim uslo­vi­ma se­ju se sor­te tri gru­pe zre­nja,dve se­lek­ci­o­ne ku­će, In­sti­tu­ta za ra­tar­stvo i po­vr­tar­stvo – No­vi Sad i „Sel­se­ma“ iz Be­o­gra­da ko­je tre­ba uvr­sti­ti i u ovu se­tvu, ne­ke od njih su:

1) “ 0 “ –  gru­pa zre­nja (Va­ljev­ka, Ga­li­na, Du­kat)

2) “ I “ – gru­pa zre­nja (Sa­va, Vic­to­ria, Di­va, Bal­kan, Ga­leb)

3) “ II “ – gru­pa zre­nja (Ve­ne­ra, Ru­bin, Voj­vo­đan­ka, Gor­štak).

Uko­li­ko zbog neo­če­ki­va­nih pro­ble­ma: pre­se­ja­va­nja ili ne­mo­guć­no­sti se­tve u op­ti­mal­nom ro­ku usled pre­ve­li­ke vla­ge u ze­mlji­štu za se­tvu tre­ba ko­ri­sti­ti  sor­te gru­pe zre­nja „00“ : For­tu­na ili Mer­kur ko­je se mo­gu se­ja­ti do kra­ja ma­ja me­se­ca.

Kategorije Poljoprivreda