Setva kukuruza u sremskomitrovačkom ataru

Iskoristiti potencijal rodnosti

 

Setva kukuruza u sremskomitrovačkom ataru

Sremska Mitrovica - Po­sto­je dve gru­pe fak­to­ra ko­ji uti­ču na pro­iz­vod­nju ku­ku­ru­za: kli­mat­ske pri­li­ke i agro­teh­ni­ka. Kli­mat­ske pri­li­ke su fak­tor na ko­ji ne mo­že­mo da uti­če­mo ali za­to mo­že­mo na agro­teh­nič­ke me­re. Po­tre­ba za pri­me­nom bo­lje agro­teh­ni­ke mo­že da se ob­ja­sni či­nje­ni­com da ku­ku­ruz kao kul­tu­ra tra­ži do­bre uslo­ve za rast i raz­voj da bi ostva­rio vi­sok i sta­bi­lan pri­nos i do­bar kva­li­tet. Ku­ku­ruz mo­že do od­re­đe­ne me­re da is­tr­pi ma­nja ula­ga­nja ali se to ose­ti na pri­no­su i kva­li­te­tu.Is­tra­ži­va­nja i re­zul­ta­ti ogle­da u agro­teh­ni­ci po­ka­za­li su da nje­na pro­ve­ra u prak­si znat­no za­o­sta­je u po­re­đe­nju sa pro­ve­rom hi­bri­da. No­va re­še­nja u agro­teh­ni­ci pri­me­nju­ju se de­li­mič­no, a po­ne­kad i ne­do­volj­no kod mno­gih po­ljo­pri­vred­nih pro­iz­vo­đa­ča. Ne­ke agro­teh­nič­ke me­re se de­li­mič­no pri­me­nju­ju, ne­ke pot­pu­no iz­o­sta­vlja­ju, a ve­ći­na njih se oba­vlja ne­kva­li­tet­no i sa za­ka­šnje­njem. Po­sle­di­ce su da ima­mo ve­li­ko od­stu­pa­nje u pri­no­su i kva­li­te­tu ku­ku­ru­za na dve su­sed­ne par­ce­le na istom ti­pu ze­mlji­šta.

Mo­že­mo za­klju­či­ti da je sla­ba agro­teh­ni­ka u pro­iz­vod­nji ku­ku­ru­za sa­mo ma­njim de­lom uslo­vlje­na ne­zna­njem, a ve­ćim de­lom eko­nom­skom si­tu­a­ci­jom i ljud­skim fak­to­rom. Če­sto pro­iz­vo­đa­či u jed­nom re­jo­nu ga­je­nja, u istim uslo­vi­ma i sa istim hi­bri­dom po­sti­žu raz­li­či­te re­zul­ta­te što uka­zu­je na ma­nje ili ve­će pro­pu­ste u pri­me­ni agro­teh­nič­kih me­ra.

Pri iz­bo­ru hi­bri­da mo­ra se vo­di­ti ra­ču­na o struk­tu­ri se­tve i uče­šću ku­ku­ru­za kao pre­du­se­va za dru­ge kul­tu­re, pr­ven­stve­no za pše­ni­cu i so­ju. Mo­no­kul­tu­ra ni­je pre­po­ruč­lji­va zbog pro­ble­ma sa ku­ku­ru­znom zla­ti­com i cr­ve­ni­lom ku­ku­ru­za.

Po­treb­no je ga­ji­ti hi­bri­de raz­li­či­te du­ži­ne ve­ge­ta­ci­je ra­di bo­lje or­ga­ni­za­ci­je ra­do­va i bo­ljeg is­ko­ri­šće­nja po­sto­je­će opre­me i dru­gih ka­pa­ci­te­ta. Se­tvom hi­bri­da raz­li­či­te du­ži­ne ve­ge­ta­ci­je omo­gu­ća­va se bla­go­vre­me­na ob­ra­da i pri­pre­ma za pše­ni­cu, ko­ja se, po­sle ku­ku­ru­za, u naj­ve­ćem pro­cen­tu se­je.

Od­go­va­ra­ju­ćom teh­no­lo­gi­jom pro­iz­vod­nje mo­že se mak­si­mal­no is­ko­ri­sti­ti po­ten­ci­jal rod­no­sti sva­kog hi­bri­da.

Na osno­vu re­zul­ta­ta broj­nih polj­skih mi­kro i ma­kro­o­gle­da, kao i ana­li­za pri­no­sa iz ši­ro­ke pro­iz­vod­nje naj­bo­lje re­zul­ta­te u is­pi­ti­va­nju raz­li­či­tih hi­bri­da po­ka­za­li su „strip“ ogle­di Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de Re­pu­bli­ke Sr­bi­je.

Već pet go­di­na za re­dom pod okri­ljem Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de Re­pu­bli­ke Sr­bi­je spro­vo­di se ta­ko­zva­ni „strip” ogle­di na pet lo­kli­te­ta u Voj­vo­di­ni. Zna­čaj ovog ogle­da je i u to­me što po­ljo­pri­vred­ni pro­iz­vo­đa­či mo­gu na in­ter­net saj­tu Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de (www.min­polj.gov.rs) do­bi­ti in­for­ma­ci­je o no­vim hi­bri­di­ma, ko­ji su is­pi­ti­va­ni u istim uslo­vi­ma na raz­li­či­tim lo­ka­li­te­ti­ma. Na­rav­no, ova vr­sta ogle­da ne is­klju­ču­je pro­bu na par­ce­la­ma pro­iz­vo­đa­ča već do­pri­no­si užem iz­bo­ru hi­bri­da.

Iz­bor hi­bri­da pred­sta­vlja je­dan od osnov­nih pred­u­slo­va za uspe­šnu pro­iz­vod­nju ku­ku­ru­za. Mo­guć­no­sti su sve ve­će, za­hva­lju­ju­ći stal­nom pri­li­vu do­ma­ćih i stra­nih hi­bri­da, raz­li­či­tih bi­o­lo­ških i pro­iz­vod­nih oso­bi­na.

Osnov­ni kri­te­ri­ju­mi za iz­bor hi­bri­da tre­ba da bu­du sle­de­ći: rod­nost, du­ži­na ve­ge­ta­ci­je, ot­por­nost na po­le­ga­nje i su­šu, kva­li­tet zr­na, br­zo ot­pu­šta­nje vla­ge i po­god­nost za me­ha­ni­zo­va­nu ber­bu.

Na iz­bor ta­ko­đe tre­ba da uti­če i na­me­na (cilj ga­je­nja) ga­je­nog ku­ku­ru­za i to, da li je:

- za si­la­žu (ce­le bilj­ke ili sa­mo zr­na)

- za ber­bu u kli­pu i skla­di­šte­nje u čar­da­ku ili

- za ber­bu u zr­nu, pro­da­ju i skla­di­šte­nje u si­lo­su.

Da po­ja­sni­mo, si­la­ža zah­te­va ve­li­ku ko­li­či­nu ze­le­ne ma­se ko­ju ima­ju hi­bri­di FAO gru­pe 700 u re­dov­noj se­tvi, ili po­str­no ne­ki hi­bri­di iz FAO gru­pe 300 i 400. Ro­bu­snost sa­me bilj­ke je in­di­vi­du­al­na oso­bi­na sva­kog hi­bri­da.

Ber­ba u kli­pu zah­te­va klip ko­ji se ma­nje ošte­ću­je (kru­ni) pri ma­ni­pu­la­ci­ji. Obič­no su to hi­bri­di sa ne­što ve­ćom vla­gom zr­na, a uz to su i ma­nje pod­lo­žni kva­re­nju pri­li­kom skla­di­šte­nja.

Ber­ba u zr­nu zah­te­va da je ku­ku­ruz ot­po­ran na po­le­ga­nje, a po­red to­ga i br­zo ot­pu­šta­nje vla­ge još na sta­blji­ci (u nji­vi). Tu se is­ti­ču po­je­di­ni hi­bri­di iz FAO gru­pe 400 i 500. Ovi zah­te­vi su uzro­ko­va­ni pr­ven­stve­no vi­so­kom ce­nom ener­ge­na­ta za su­še­nje zr­na ku­ku­ru­za pre sme­šta­ja u si­los.

Na kra­ju, po­ljo­pri­vred­nim pro­iz­vo­đa­či­ma osta­vlja­mo da iza­be­ru hi­brid ko­ji im naj­vi­še od­go­va­ra, uzi­ma­ju­ći u ob­zir tip ze­mlji­šta, mi­kro­kli­mat i agro­teh­nič­ke me­re. Si­gur­no da bo­lja agro­teh­ni­ka tra­ži kva­li­tet­ni­je an­ga­žo­va­nje pr­ven­stve­no pro­iz­vo­đa­ča, ali za uz­vrat pru­ža si­gur­ni­ju pro­iz­vod­nju, ko­ja svo­jim kva­li­te­tom i či­nje­ni­com da je sta­bil­na (ima je vi­še u lo­šim go­di­na­ma) mo­že bo­lje da se pla­si­ra na tr­ži­štu. Bit­nom de­lu agro­teh­ni­ke, iz­bo­ru hi­bri­da, tre­ba pri­stu­pi­ti sa du­žnim po­što­va­njem. Po­seb­no sa­da ka­da su pro­iz­vo­đa­či „za­tr­pa­ni“ naj­bo­ljim hi­bri­di­ma raz­li­či­tih pro­iz­vo­đa­ča.

Pi­šu:

Dipl. inž. Ra­di­slav Ko­va­če­vić i dipl. inž. Ili­ja Be­a­ra

 

Kategorije Poljoprivreda