Na listi svetske kulturne baštine: Felix Romuliana

Galerije doneo prvi akt o toleranciji vera

Porfirna glava Galerija

Zaječar – Svet se uve­li­ko spre­ma da 2013. go­di­ne pro­sla­vi ne­sva­ki­da­šnji, bli­stav ju­bi­lej – se­dam­na­est ve­ko­va od do­no­še­nja Mi­lan­skog edik­ta, ko­jim je Kon­stan­tin Ve­li­ki pro­gla­sio hri­šćan­stvo za zva­nič­nu re­li­gi­ju ogrom­nog Rim­skog car­stva. Ti­me je ovaj im­pe­ra­tor, ro­đen u oko­li­ni da­na­šnjeg Ni­ša, ste­kao sla­vu i po­što­va­nje ne­mer­lji­vo u vi­še od dva mi­le­ni­ju­ma du­goj Hri­sto­voj eri. Mno­go ma­nje se, me­đu­tim, zna da je još je­dan rim­ski car, a i on je ro­đen na tlu na­še ze­mlje, u bli­zi­ni Za­je­ča­ra, i te ka­ko bio za­slu­žan za op­šte­pla­ne­tar­no pri­hva­ta­nje i pri­zna­va­nje hri­šćan­ske ve­re. Čak dve go­di­ne pre do­no­še­nja Kon­stan­ti­no­vog edik­ta!

To je Gaj Ga­le­ri­je Va­le­ri­je Mak­si­mi­jan, ro­đen 242. go­di­ne u oko­li­ni Gam­zi­gra­da, gde će ka­sni­je po­di­ći ve­le­lep­nu pri­vat­nu pa­la­tu (Fe­lix Ro­mu­li­a­na) i na br­du iz­nad nje bi­ti sa­hra­njen. Bio je zet ču­ve­nog Di­o­kle­ci­ja­na, ne­u­stra­šiv rat­nik, u isto­ri­ji naj­če­šće po­mi­njan kao su­ro­vi pro­go­ni­telj hri­šća­na, ca­re­vao je od 293. do 313. go­di­ne. Ka­da je, 293, Di­o­kle­ci­jan uveo si­stem te­trar­hi­je, Ga­le­ri­ja je pro­gla­sio ce­za­rom i za se­di­šte mu do­de­lio Sir­mi­jum, da­na­šnju Srem­sku Mi­tro­vi­cu. U ovom gra­du će re­no­vi­ra­ti po­sto­je­ću car­sku pa­la­tu i u njoj sto­lo­va­ti sve do 296. go­di­ne, ka­da pre­sto­ni­cu pre­no­si u So­lun.

Dve go­di­ne pre Mi­lan­skog edik­ta (313), im­pe­ra­tor Ga­le­ri­je je u Ni­ko­me­di­ji (sa­da­šnji Iz­mit u Tur­skoj), do­neo Edikt o to­le­ran­ci­ji ve­ra. O tom ak­tu, obe­lo­da­nje­nom 30. apri­la 311. go­di­ne, za „Srem­ske no­vi­ne“ go­vo­ri ar­he­o­log mr Ma­ja Ži­vić, iz Na­rod­nog mu­ze­ja u Za­je­ča­ru:

- To je pr­vi akt o ver­skoj to­le­ran­ci­ji, ob­na­ro­do­van dve go­di­ne pre ču­ve­nog Mi­lan­skog edik­ta, ko­ji je i ute­me­ljen na pr­vom. Is­ti­ca­nje te či­nje­ni­ce mo­glo bi da ubla­ži isto­rij­sku ne­prav­du i pred­sta­vi Ga­le­ri­ja i na je­dan dru­ga­či­ji na­čin, osim kao naj­ve­ćeg pro­go­ni­te­lja hri­šća­na. Uosta­lom, isto­ri­ju uvek pi­šu po­bed­ni­ci, a Lak­tan­ci­je, tvo­rac ču­ve­nog spi­sa De mor­ti­bus per­se­cu­to­rum (O smr­ti pro­go­ni­te­lja), bio je zva­nič­ni isto­ri­o­graf Kon­stan­ti­na Ve­li­kog. Za­to bi tre­ba­lo osta­vi­ti na stra­nu či­nje­ni­cu da Ga­le­ri­jev Edikt o to­le­ran­ci­ji ve­ra ima ne­spor­nu po­li­tič­ku ko­no­ta­ci­ju, isto kao što se, u slu­ča­ju Mi­lan­skog edik­ta, u dru­gi plan sta­vlja či­nje­ni­ca da je Kon­stan­tin do kra­ja se­be na­zi­vao Sol In­vic­tus (Ne­po­be­di­vo Sun­ce) i da su ga si­no­vi kr­sti­li na sa­mrt­nič­kom od­ru. Oba ak­ta tre­ba­lo bi po­sma­tra­ti kao čin pri­hva­ta­nja glo­bal­nih pro­me­na u dru­štvu, ko­je je bi­lo ne­mo­gu­će za­u­sta­vi­ti, ali či­je je po­sta­vlja­nje u za­kon­ske okvi­re omo­gu­ći­lo da se ne­mi­nov­na tran­sfor­ma­ci­ja umi­ru­ćeg Rim­skog car­stva u Ro­mej­sko (Vi­zan­tij­sko) od­vi­ja na što bez­bol­ni­ji na­čin.

 

Na listi svetske kulturne baštine: Felix Romuliana

Ne sa­mo Ma­ja Ži­vić, ne­go i njen ko­le­ga ar­he­o­log Bo­ra Di­mi­tri­je­vić, di­rek­tor za­je­čar­skog mu­ze­ja, sma­tra da je zva­nič­na isto­ri­ja, u ne­ku ru­ku, „okle­ve­ta­la Ga­le­ri­ja“. A da se o Ga­le­ri­je­vom edik­tu ma­nje zna i go­vo­ri, mo­žda je uti­ca­la i či­nje­ni­ca da je ovaj im­pe­ra­tor umro ne­pun me­sec po­sle do­no­še­nja svog ak­ta:

- Po­seb­no je to­me do­pri­neo pa­ne­gi­rist Lak­tan­ci­je, ko­ji je se­deo uz sku­te Kon­stan­ti­nu na nje­go­vom dvo­ru, pi­sao o nje­mu hva­lo­spe­ve i ni­ma­lo ni­je bio na­klo­njen Ga­le­ri­ju, kao ni osta­lim rim­skim ca­re­vi­ma pre nje­ga. Upra­vo je Lak­tan­ci­je na­met­nuo pri­ču da je Ga­le­ri­je „car go­ve­dar“ iz da­le­ke se­o­ske pro­vin­ci­je, da je za­tu­ca­ni pa­ga­nin i pro­go­ni­telj hri­šća­na. Tre­ba­lo je ti­me, u stva­ri, ba­ci­ti u za­se­nak to što je Ga­le­ri­je bio hra­bar voj­sko­vo­đa, što je od­neo ve­li­čan­stve­nu po­be­du nad Per­si­jan­ci­ma, kao i što je 30 go­di­na uspe­šno bra­nio Rim­sko car­stvo od na­je­zde var­va­ra – tvr­di Di­mi­tri­je­vić, do­da­ju­ći da je za Ga­le­ri­jev pre­na­gla­še­ni imidž „pro­go­ni­te­lja“ u ve­li­koj me­ri bio za­slu­žan i nje­gov tast, pa­ga­nin Di­o­kle­ci­jan, či­ju je zva­nič­nu dr­žav­nu po­li­ti­ku mo­rao bes­po­go­vor­no da iz­vr­ša­va.

Ina­če, po­vo­dom obe­le­ža­va­nja 1.700 go­di­na od do­no­še­nja Ga­le­ri­je­vog Edik­ta o to­le­ran­ci­ji ve­ra, u Gam­zi­gra­du će, od 30. apri­la do 1. ma­ja, bi­ti odr­ža­no ne­ko­li­ko iz­lo­žbi i sku­po­va, po­red osta­log i okru­gli sto na te­mu „Hri­šćan­sko na­sle­đe Fe­liks Ro­mu­li­ja­ne u su­sret 1700-go­di­šnji­ci Mi­lan­skog edik­ta“, kao i raz­go­vor na te­mu „Od rim­ske to­le­ran­ci­je do evrop­skog raz­u­me­va­nja“. Na te­me­lji­ma ba­zi­li­ke iz VI ve­ka, Sve­tu ar­hi­je­rej­sku li­tur­gi­ju će slu­ži­ti pa­tri­jarh srp­ski g. Iri­nej. Ni­je ka­sno da svoj do­pri­nos obe­le­ža­va­nju ju­bi­le­ja edik­ta ca­ra Ga­le­ri­ja dâ i Srem­ska Mi­tro­vi­ca (Sir­mi­jum), u ko­joj je ovaj sto­lo­vao od 293. do 296. go­di­ne.

Du­šan Po­zna­no­vić

Kategorije Kultura